{"id":65579,"date":"2011-11-03T17:33:13","date_gmt":"2011-11-03T15:33:13","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=65579"},"modified":"2011-11-03T17:33:13","modified_gmt":"2011-11-03T15:33:13","slug":"da-li-ste-opsesivno-kompulsivni","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2011\/11\/03\/da-li-ste-opsesivno-kompulsivni\/","title":{"rendered":"Da li ste opsesivno-kompulsivni?"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Da li stalno proveravate da li ste isklju\u010dili svetlo, imate potrebu da \u010desto perete ruke ili ste bezrazlo\u017eno zabrinuti za bli\u017enje?<\/p>\n

Termin opsesivno-kompulsivni poreme\u0107aj (OCD ili Obsessive-compulsive disorder) u dana\u0161nje vreme se naj\u010de\u0161\u0107e pripisuje osobama koje preterano vode ra\u010duna o higijeni i paze na urednost.<\/p>\n

Veliki broj poznatih li\u010dnosti tvrdi da pati od ovog problema – Kameron Dijaz otvara vrata laktovima, dok Dejvid Bekam insistira da limenke sokova koje dr\u017ei u fri\u017eideru uvek budu u paru.<\/p>\n

Od poreme\u0107aja je oboleo svaki 60. Britanac, a Svetska zdravstvena organizacija ga rangira kao jednu od 10 naj\u010de\u0161\u0107ih bolesti tog tipa i upozorava na pogre\u0161na le\u010denja koja nisu retka pojava.<\/p>\n

Takozvana terapija razgovorom mo\u017ee biti od velike pomo\u0107i u promeni razmi\u0161ljanja i pona\u0161anja. Dr Fiona \u010calakomb, dr Viktorija Brem i prof. Pol Salkovskos su eksperti u le\u010denju poreme\u010daja ove vrste i tvrde da vodi\u010d korak po korak omogu\u0107ava prepoznavanje, shvatanje i prevazila\u017eenje stanja.<\/p>\n

Da li sam zaboravio da ugasim svetla?<\/strong><\/p>\n

Bezazlena misao koja svakom padne na pamet s vremena na vreme, ali kod osoba koje pate od OCD mo\u017ee pokrenuti ose\u0107aj anksioznosti i kompulsivnog pona\u0161anja. Postoje 3 osnovna elementa: prvi je opsesivna misao ili mentalna slika.<\/p>\n

To podrazumeva strah da su predmeti, kao \u0161to su kvake na vratima, prekriveni bakterijama, zatim ideja da da bi bliska osoba mogla da strada u saobra\u0107ajnoj nesre\u0107i i sli\u010dno. Ukoliko takve misli po\u010dnu da vas uznemiravaju, mogu\u0107e je da pokazujete znake poreme\u0107aja.<\/p>\n

Drugi element je kompulsija i ima dva oblika – mentalno i fizi\u010dko proveravanje. U\u010destala provera da su ulazna vraza zaklju\u010dana ili da su rerna ili svetla uga\u0161eni i drugo se odnosi na poku\u0161avanje ispravljanja, kao \u0161to je \u010di\u0161\u0107enje ne\u010dega \u0161to se smatra prljavim.<\/p>\n

Tre\u0107i element je anksioznost koja \u010desto eskalira u teror, a izazvana je negativnim zaklju\u010dcima izvedenim iz opsesivnih misli. Mo\u017ee biti povezana sa depresijom, sramotom, besom i nesanicom. Emocionalne posledice mogu biti strahovite. Za neke ljude se \u017eivot mo\u017ee poremetiti u potpunosti, do te mere da \u010dak i izlazak iz ku\u0107e predstavlja veliki problem.<\/p>\n

Razumevanje problema<\/strong><\/p>\n

Postoje razli\u010diti tipovi OCD. Proveravanje da li je de\u010dije sedi\u0161te u automobilu dobro name\u0161teno, da li je isklju\u010den gas u ku\u0107i ili da li ste poneli paso\u0161e sasvim je normalna pojava, ali \u010desto ponavljanje ovih briga, kao i preterana uznemirenost zbog toga mogu biti znaci poreme\u0107aja.<\/p>\n

Pranje ruku vi\u0161e od 20 puta dnevno, izbegavanje pipanja kvake ili fizi\u010dkog kontakta sa bilo \u010dim \u0161to se smatra potencijalno zaraznim mogu OCD pretvoriti u ozbiljniji problem – agorafobiju.<\/p>\n

Neophodno je prepoznati sa \u010dim se suo\u010davate, kako biste na vreme po\u010deli sa le\u010denjem.<\/p>\n

Da li ste razvili OCD?<\/strong><\/p>\n

Razvoj kompulsivno-opsesivnog poreme\u0107aja je kombinacija biolo\u0161kih i psiholo\u0161kih faktora, kao i doga\u0111aja u \u017eivotu. Ta\u010dan uzrok bolesti nije u potpunosti poznat lekarima.<\/p>\n

Visoki ciljevi u \u017eivotu jesu pozitivna stvar, sve dok su u domenu stvarnosti. Me\u0111utim, ukoliko je neko perfekcionista u svim \u017eivotnim oblastima, neispunjavanje sopstvenih previsokih standarda mo\u017ee dovesti do straha i poreme\u0107aja. Takva osoba postaje samokriti\u010dna, gubi samopouzdanje i vremenom stvara kompulsivne potrebe.<\/p>\n

 <\/p>\n

OCD se nekada javlja iznenada, dok u drugim situacijama mo\u017ee nastajati postepeno, godinama. Simptomi mogu po\u010deti od bezazlenih rituala koji vremenom prerastaju u obavezu i dominiraju \u017eivotom sve dok ne postanu ozbiljan problem.<\/p>\n

 <\/p>\n

Kognitivno-bihejvioralna terapija (CBT) ohrabruje pacijente da razmisle o svojim iskustvima i analiziraju stvarnost problema. Iako ne verujete u po\u010detku, poku\u0161ajte da se suzdr\u017eite od proveravanja stvari ili pranja ruku. Kada jednom shvatite da opasnost nije realna, mo\u0107i \u0107ete ponovo da u\u017eivate u \u017eivotu.<\/p>\n

Ova terapija u\u010di da svako ponekad treba i sme da bude nesiguran i uznemiren zbog ne\u010dega. Pacijenti se ohrabruju da dodirnu stvari bez da peru ruke nakon toga ili da iza\u0111u iz ku\u0107e bez prethodnih provera.<\/p>\n

Ne ustru\u010davajte se da potra\u017eite pomo\u0107<\/strong><\/p>\n

Kompulsivno-opsesivni poreme\u0107aj je te\u0161ko stanje da biste se sa njim izborili sami. Tra\u017eite uput za lekara specijalistu. Oporavak mo\u017ee biti dug i spor, ali znatno unapre\u0111uje kvalitet \u017eivota.<\/p>\n

B 92<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Da li stalno proveravate da li ste isklju\u010dili svetlo, imate potrebu da \u010desto perete ruke ili ste bezrazlo\u017eno zabrinuti za bli\u017enje? Termin opsesivno-kompulsivni poreme\u0107aj (OCD ili Obsessive-compulsive disorder) u dana\u0161nje vreme se naj\u010de\u0161\u0107e pripisuje osobama koje preterano vode ra\u010duna o higijeni i paze na urednost. Veliki broj poznatih li\u010dnosti tvrdi da pati od ovog problema […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-65579","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/65579","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=65579"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/65579\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=65579"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=65579"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=65579"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}