{"id":65311,"date":"2011-11-01T09:26:22","date_gmt":"2011-11-01T07:26:22","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=65311"},"modified":"2011-11-01T09:26:22","modified_gmt":"2011-11-01T07:26:22","slug":"odgovor-en-eplbaum","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2011\/11\/01\/odgovor-en-eplbaum\/","title":{"rendered":"Odgovor En Eplbaum"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Slavoj \u017dI\u017dEK <\/strong><\/p>\n

Dok se tipi\u010dna reakcija samog Volstrita na proteste svodi na o\u010dekivano vulgarno preseravanje, \u017eelim da vam skrenem pa\u017enju na jednu malo inteligentniju, ali verujem \u010dak i odvratniju reakciju; kriti\u010dko odbacivanje protesta. Vrlo liberalno, ve\u0161to. Pre nekoliko dana, taj \u010dlanak je napisala En Eplbaum \u2013 znate, autorka one knjige o Gulagu itd. Ponavljam, argumentacija je vrlo ve\u0161ta. Ona \u010dak upore\u0111uje, pomalo neukusno ali skoro ubedljivo, \u201cljudski mikrofon\u201c na protestima sa scenom iz Monti Pajtonovog filma \u017ditije Brajanovo, gde taj Brajan, nova mesijanska figura, vi\u010de ljudima \u201cSvi ste vi individualci!\u201c a oni mu odgovaraju uglas \u201cSvi smo mi individualci!\u201c Ovo je njena reakcija, pro\u010dita\u0107u vam samo nekoliko du\u017eih pasusa, mislim da ih vredi citirati. To je ideologija u naj\u010distijem obliku, upravo zato \u0161to se \u010dini da je njena argumentacija ubedljiva. Dakle, su\u0161tina njenog rezonovanja jeste ideja da su protesti ovog tipa \u0161irom sveta:<\/p>\n

sli\u010dni po nedostatku fokusa, po nedovr\u0161enoj prirodi, a pre svega po odbijanju komunikacije sa postoje\u0107im demokratskim institucijama. U Njujorku su demonstranti vikali \u201cOvako izgleda demokratija\u201c, ali, u stvari, demokratija ne izgleda tako. Tako izgleda sloboda govora. Demokratija je mnogo dosadnija. Demokratija zahteva institucije, izbore, politi\u010dke partije, pravila, zakone, pravosu\u0111e, i mnoge neglamurozne aktivnosti koje tra\u017ee vreme\u2026<\/em><\/p>\n

\u201cPa ipak\u201c, nastavlja ona:<\/p>\n

mo\u017ee se razumeti za\u0161to me\u0111unarodni okupatorski pokret nema \u010dvrste zakonodavne predloge: i izvori globalne ekonomske krize i njena re\u0161enja, po definiciji su izvan doma\u0161aja lokalnih i nacionalnih politi\u010dara.<\/em><\/p>\n

Dakle, pojava me\u0111unarodnog protestnog pokreta bez koherentnog programa nije nikakva slu\u010dajnost: ona otkriva dublju krizu, bez o\u010diglednog re\u0161enja. Demokratija se zasniva na vladavini prava. Demokratija funkcioni\u0161e jedino unutar sasvim odre\u0111enih granica i me\u0111u ljudima koji smatraju da pripadaju istoj naciji. \u201cGlobalna zajednica ne mo\u017ee da bude nacionalna demokratija. A nacionalna demokratija ne mo\u017ee obuzdati globalni hed\u017e fond od milijardu dolara, sa sedi\u0161tem u nekoj poreskoj oazi, i sa zaposlenima ra\u0161trkanim po \u010ditavom svetu.<\/em><\/p>\n

Za razliku od Egip\u0107ana na trgu Tahrir, sa kojima se i londonski i njujor\u0161ki demonstranti otvoreno (i besramno) porede, mi u zapadnom svetu imamo demokratske institucije. One su osnovane da bi reflektovale, makar delimi\u010dno, \u017eelju za politi\u010dkom promenom unutar odre\u0111ene dr\u017eave. Ali one ne mogu da usli\u0161e potrebu za globalnom politi\u010dkom promenom, niti mogu da kontroli\u0161u \u0161ta se de\u0161ava izvan njihovih granica. Iako jo\u0161 uvek verujem u ekonomske i duhovne prednosti globalizacije \u2013 i u otvorene granice, slobodu kretanja i slobodnu trgovinu \u2013 globalizacija je o\u010digledno po\u010dela da podriva legitimitet zapadnih demokratija.<\/em><\/p>\n

\u201cGlobalni\u201c aktivisti \u0107e, ako ne budu obazrivi, ubrzati ovaj sunovrat. Demonstranti u Londonu uzvikuju \u201ctreba nam proces\u201c. Pa, ve\u0107 imaju proces: zove se britanski politi\u010dki sistem. I ako ne nau\u010de kako da ga koriste, jednostavno \u0107e ga dodatno oslabiti.<\/em><\/p>\n

Zavr\u0161en citat. Za ovo se, u mom univerzumu, ide u Gulag. Dozvolite mi da objasnim. Kao prvo, obratite pa\u017enju kako Eplbaum svodi proteste na trgu Tahrir na zahtev za uvo\u0111enje zapadnja\u010dke demokratije. Kao da oni zaista \u017eele ovo \u0161to mi imamo ovde. Ako na to pristanemo, naravno da postaje sme\u0161no porediti okupaciju Volstrita sa protestima u Egiptu. Kako mogu ovda\u0161nji demonstranti da zahevaju ono \u0161to ve\u0107 imamo? \u0160to \u0107e re\u0107i, demokratske institucije. Gubi se iz vida \u2013 i zato ne pristajem na ovu ideju \u2013 op\u0161te nezadovoljstvo globalnim kapitalisti\u010dkim sistemom, koje se o\u010digledno druga\u010dije manifestuje ovde i tamo. Zato, ponavljam, ona proma\u0161uje poentu. Koliko god bili razli\u010diti, proteste ovde, u ju\u017enoj Evropi, u Egiptu, gdegod, ujedinjuje upravo to \u0161to nisu politi\u010dki u uskom smislu zahtevanja ve\u0107e demokratije, ili \u010dega god ve\u0107. Oni otkrivaju svojevrsno globalno nezadovoljstvo kapitalisti\u010dkim sistemom.<\/p>\n

I tu dolazim do klju\u010dne ta\u010dke: za mene naj\u0161okantnijeg dela njene argumentacije. Na kraju citata koji sam vam pro\u010ditao, vidimo jednu zaista uvrnutu logiku. Priznaje da su katastrofalne ekonomske posledice globalnog kapitalisti\u010dkog finansijskog poslovanja rezultat njihove internacionalne prirode, izvan kontrole demokratskih mehanizama \u2013 ona isti\u010de ovaj argument: ono \u0161to se de\u0161ava na nivou me\u0111unarodnog kapitala je izvan kontrole demokratskih mehanizama. U tome se sa njom treba slo\u017eiti. Ponovo citiram: \u201cGlobalizacija\u201c, ovde misli na kapitalisti\u010dku globalizaciju, \u201cje o\u010digledno po\u010dela da podriva legitimitet zapadnih demokratija\u201c. Jer, ponavljam, de\u0161avaju se stvari koje su izvan kontrole ovih normalnih, takvih kakve imamo, demokratskih procesa. Dobro, mo\u017eemo se slo\u017eiti, i tvrdim da demonstranti upravo na to ukazuju \u2013 globalni kapitalizam potencijalno podriva demokratiju. Ali umesto da izvu\u010de jedini logi\u010dan zaklju\u010dak, da treba da po\u010dnemo da razmi\u0161ljamo o tome kako mo\u017eemo pro\u0161iriti demokratiju izvan njenih sada\u0161njih granica vi\u0161epartijskog politi\u010dkog foruma, koji o\u010digledno ne mo\u017ee da re\u0161i destruktivne posledice ekonomskog \u017eivota, dakle umesto toga, Eplbaum izvodi \u010dudni zaokret i prebacuje krivicu na same demonstrante koji postavljaju ova pitanja.<\/p>\n

Njen poslednji pasus zaslu\u017euje da se ponovo pro\u010dita. Slu\u0161ajte:<\/p>\n

\u201cGlobalni\u201c aktivisti \u0107e, ako ne budu obazrivi, ubrzati ovaj sunovrat. Demonstranti u Londonu uzvikuju \u201ctreba nam proces\u201c. Pa, ve\u0107 imaju proces: zove se britanski politi\u010dki sistem. I ako ne nau\u010de kako da ga koriste, jednostavno \u0107e ga dodatno oslabiti.<\/em><\/p>\n

Zavr\u0161en citat. Dakle njena logika glasi, po\u0161to je globalna ekonomija izvan dometa demokratske politike, svaki poku\u0161aj pro\u0161irenja demokratije samo \u0107e ubrzati propast demokratije. \u0160ta onda da radimo? Prisetite se, ona tvrdi da treba da se uklju\u010dimo u postoje\u0107i politi\u010dki sistem. Ali \u010dekajte malo. U prethodnom pasusu ka\u017ee da taj sistem nije za ovo podesan. Zato je njen zaklju\u010dak vrlo \u010dudan. Njen zaklju\u010dak je da zapravo ne mo\u017eemo u\u010diniti ni\u0161ta. Imamo svoju demokratiju. Ako na to pristanete, morate prihvatiti da su globalna kretanja kapitala izvan njenih dometa. Ako poku\u0161ate ne\u0161to vi\u0161e, demokratija prestaje da funkcioni\u0161e. Ali ovde tvrdim da treba i\u0107i do kraja, \u010dak i u antikapitlizmu.<\/p>\n

Danas nam ne nedostaje antikapitalizma. \u010cak smo svedoci preoptere\u0107enja kritikom kapitalizma. Knjige, novine, istra\u017eivanja, televizijske reporta\u017ee. Ne mo\u017eete da otvorite novine a da ne pro\u010ditate kako ta i ta kompanija zaga\u0111uje okolinu, kako korumpirani bankari uzimaju bonuse dok njihove banke spasava javni novac, fabrike u tre\u0107em svetu gde deca rade prekovremeno itd.<\/p>\n

Me\u0111utim, u ovoj poplavi kritike kapitalizma postoji jedna kvaka. Pravilo koje ova kritika ne dovodi u pitanje jeste demokratski, liberalni politi\u010dki okvir borbe protiv ovakvih prestupa. Eksplicitni ili pre\u0107utni cilj je demokratizacija kapitalizma. Pod tim se podrazumeva da se ne razmi\u0161lja duboko o na\u0161oj demokratiji, ve\u0107 o tome da se jednostavno na\u0161e shvatanje politike, partijske politike, predstavni\u010dke demokratije, pro\u0161iri u vi\u0161e intervencionisti\u010dki oblik. Da se demokratska kontrola ekonomije pro\u0161iri putem pritiska javnih medija, parlamentarnih komisija, stro\u017eih zakona, po\u0161tenih policijskih istraga itd. Ali da se nikad ne preispita demokratski institucionalni okvir na\u0161e pravne dr\u017eave. On ostaje sveta krava, \u010dak i u najradikalnijim oblicima ovog, kako ga ja nazivam, eti\u010dkog antikapitalizma. Pokret u Sijetlu, Porto Alegre, itd.<\/p>\n

Mislim da je njihov moralizam, kad govore \u201cpohlepni bankari\u201c i \u201cpokvarene kompanije\u201c, znak njihove slabosti. Ovde i danas va\u017ei jedan klju\u010dni Marksov zaklju\u010dak, vi\u0161e nego ikad. Za Marksa, a to je za mene prava pouka demonstracija protiv Volstrita, re\u0161enje pitanja slobode ne bi trebalo tra\u017eiti isklju\u010divo u uskoj politi\u010dkoj sferi. Da li dr\u017eava ima slobodne izbore, da li su sudije nezavisne, da li mediji trpe skrivene pritiske, da li se po\u0161tuju ljudska prava \u2013 i sli\u010dna pitanja koja razli\u010dite nezavisne zapadne institucije postavljaju kada kritikuju neku zemlju.<\/p>\n

Klju\u010d za pravu slobodu treba tra\u017eiti u apoliti\u010dkom, tj. onome \u0161to se \u010dini apoliti\u010dkim. U mre\u017ei dru\u0161tvenih odnosa, od tr\u017ei\u0161nih do porodi\u010dnih, gde, ukoliko \u017eelimo istinski boljitak, nije potrebna politi\u010dka reforma, ve\u0107 promena apoliti\u010dkih dru\u0161tvenih odnosa proizvodnje.<\/p>\n

Dakle, En Eplbaum je u pravu. Na izborima se ne izja\u0161njavamo o tome ko \u0107e \u0161ta posedovati, o odnosima u fabrici itd. Sve se to prepu\u0161ta procesima izvan same politi\u010dke sfere. Iluzorno je o\u010dekivati da se ne\u0161to mo\u017ee promeniti tako \u0161to \u0107emo pro\u0161iriti na\u0161u palamentarnu demokratiju na ovu sferu. Recimo, organizovanjem demokratskih banaka pod narodnom kontrolom. Radikalne promene u ovom domenu treba vr\u0161iti izvan sfere legalnih prava. Za takve demokratske procedure, koje naravno mogu odigrati vrlo pozitivnu ulogu, koliko god one bile radikalne u svom antikapitalizmu, re\u0161enje treba tra\u017eiti u primeni mehanizama predstavni\u010dke demokratije. Ali ponavljam, En Eplbaum je u pravu, one ne obuhvataju samu ekonomsku sferu.<\/p>\n

Jedino u ovom smislu, i nemojte ga pogre\u0161no shvatiti, mislim da je Alen Badju u pravu kada tvrdi da se neprijatelj \u2013 ovo zvu\u010di u\u017easno \u2013 danas ne zove kapitalizam, imperija, eksploatacija ili ne\u0161to sli\u010dno. Neprijatelj se danas zove demokratija. Sad \u0107ete re\u0107i: \u201cOvaj zagovara totalitarizam!\u201c Ne. On samo \u017eeli da ka\u017ee da nam na\u0161a slepa vezanost za formalno demokratski mehanizam partijske dr\u017eave ne dozvoljava da pristupimo pravom problemu. Dakle, mislim da je ono \u0161to Eplbaum prihvata kao \u010dinjenicu \u2013 ne mo\u017eemo ni\u0161ta u\u010diniti i to je to \u2013 tvrdim da je upravo ovo polazna ta\u010dka dubokog nezadovoljstva koje je eksplodiralo u protestima protiv Volstrita. Ljudi ose\u0107aju da imamo odre\u0111eni politi\u010dki vi\u0161epartijski sistem, a svedoci smo opasnih, \u010dak i katastrofalnih de\u0161avanja u ekonomiji, a o\u010digledno je da ovakav demokratski sistem kakav imamo danas sa tim ne mo\u017ee da se izbori. Jer takav sistem podrazumeva dualizam koji je vrlo lepo objasnila En Eplbaum, izme\u0111u politi\u010dke sfere, gde smo svi slobodni, ali treba da sledimo odgovaraju\u0107u ekonomsku proceduru, i ekonomske sfere, ili sfere privatnih odnosa, koja je izostavljena. O\u010digledno je da je danas potrebno hitno prona\u0107i na\u010din kontrole ili regulacije \u2013 ne svi\u0111a mi se re\u010d kontrola \u2013 upravo ove sfere, naravno, bez vra\u0107anja na stare, dvadesetovekovne totalitarne ideje i praksu.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/ St. Mark\u2019s Bookshop <\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U ovoj poplavi kritike kapitalizma postoji jedna kvaka.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-65311","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/65311","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=65311"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/65311\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=65311"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=65311"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=65311"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}