{"id":65061,"date":"2011-10-29T13:43:53","date_gmt":"2011-10-29T11:43:53","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=65061"},"modified":"2011-10-29T13:43:53","modified_gmt":"2011-10-29T11:43:53","slug":"odakle-potice-voda-na-zemlji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2011\/10\/29\/odakle-potice-voda-na-zemlji\/","title":{"rendered":"Odakle poti\u010de voda na Zemlji?"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Svetski okeani sadr\u017ee vi\u0161e od 1,3 milijarde kubnih kilometara vode. Pomno\u017eite li to sa nekoliko hiljada dobi\u0107ete koli\u010dinu koju su astronomi otkrili u svemiru i to na udaljenosti od svega 175 svetlosnih godina.<\/p>\n

Ovaj ogromni rezervoar pripada mladoj zvezdi TW Hidre, a astronomi veruju da ta zvezda nije jedina u univerzumu koja ima zalihe vode.<\/p>\n

Tim predvo\u0111en istra\u017eiva\u010dima univerziteta Lajden iz Holandije nadaju se da \u0107e u naredne dve godine mo\u0107i da posmatraju jo\u0161 tri takva vodena diska. Nau\u010dnici su uz pomo\u0107 super-osetljive infracrvene tehnologije detektovali oblak vodene pare koji okru\u017euje TW Hidre.<\/p>\n

Jo\u0161 je interesantnije bilo ono \u0161to nisu mogli da vide: vodeni disk zna\u010di da postoji i ogroman rezervoar vode \u201edovoljan da napuni nekoliko hiljada zemljinih okeana\u201c, navodi se u \u017eurnalu \u201eNauka\u201c koji je objavio to otrki\u0107e.<\/p>\n

Profesor astronomije na univerzitetu u Amsterdamu, Karsten Dominik, koji je bio koautor \u010dlanka, predstavlja otkri\u0107e u zemaljskim merama: \u201eAko vidite ledeni breg, vi vidite samo njegov mali deo. Isti se koncept primenjuje i na svemir. Zalihe vode u tom rotiraju\u0107em disku zapravo su locirane duboko ispod povr\u0161ine\u201c.<\/p>\n

Istra\u017eiva\u010di ka\u017eu da ova voda proizvodi ledene komete sposobne da prilikom sudara sa novim svetovima formiraju okeane. Rezervoar vode dovoljan da napuni nekoliko hiljada zemljinih okeana.<\/p>\n

Kada se \u010destice sudare<\/strong><\/p>\n

Pojavila su se neka pitanja na koja je istra\u017eiva\u010dki tim morao da odgovori. Profesorka sa univerziteta Lajden i instituta \u201eMaks Plank\u201c Ervin van Dishoek navodi dva: odakle poti\u010de voda u na\u0161im telima i okeanima i kako je stigla na planetu kao \u0161to je Zemlja?<\/p>\n

\u201eZnamo da planete nastaju u tim rotiraju\u0107im diskovima gasa i pra\u0161ine oko zvezda i jedno od ve\u010ditih pitanja jeste: \u0161ta su rezervoari vode koji se mogu na\u0107i u tim diskovima?\u201c<\/p>\n

\u010cestice pra\u0161ine u oblaku su kao zrna peska na pla\u017ei, samo su otprilike 10.000 puta manje. One, prilikom sudara, rastu, od kvadratnog kilometra do \u010ditavih planeta. Ali disk ne sadr\u017ei samo pra\u0161inu ve\u0107 i molekule vode, a \u0161to se nalazi dalje od zvezde, voda unutar diska je hladnija.<\/p>\n

Van Dishoek ka\u017ee da su nau\u010dnici ve\u0107 primetili vru\u0107u vodu bli\u017ee centru ali da ta voda nije nu\u017eno ona od koje \u0107e nastati novi planetarni sistem\u201c. Osetljivi instrument u opservatoriji Evropske svemirske agencije omogu\u0107io im je da vide hladnu vodu na ivicama diska. Van Dishoek opisala je smrznutu vodu kao \u201ezonu u kojoj se \u2018hrane\u2019 nove atmosfere ili planete\u201c, od tela poput Zemlje do tzv. \u201evodenih svetova\u201c odnosno gigantskih planeta poput Jupitera.<\/p>\n

Okeani na Zemlji sadr\u017ee1,3 milijarde kubnih kilometara vode.<\/p>\n

Hvala tehnologiji<\/strong><\/p>\n

Zasluge za otkri\u0107e tim nau\u010dnika pripisuje i velikim kapacitetima ure\u0111aja Evropske svemirske agencije. Instrument velike rezolucije prepoznao je vodenu paru rezervoara uz pomo\u0107 ultraljubi\u010dastih fotona, koji je osloba\u0111aju prilikom kontakta sa ledom.<\/p>\n

\u201eKad se to desi, oni emituju radijaciju koju mi mo\u017eemo otkriti\u201c, obja\u0161njava Karsten Dominik. \u201eVidimo da se \u010destice leda pona\u0161aju kao \u010destice pra\u0161ine u oblaku. Lete unaokolo, s vremena na vreme se sudare i tom prilikom sjedine. \u0160to se vi\u0161e sudara desi, nastaje vi\u0161e ledenih kometa.\u201c<\/p>\n

Po jednoj teoriji o nastanku Zemljinih okeana, takve komete slu\u017eile su kao prevoz za vodu, uglavnom u obliku leda, u nove svetove. Neki astronomi zastupaju drugu teoriju: da su asteroidi slu\u017eili kao snadbeva\u010di vodom.<\/p>\n

\u201eVrlo verovatno je voda na zemlju do\u0161la u obliku leda, ali je samo pitanje odakle\u201c, ka\u017ee Dominik i dodaje da su mogu\u0107e obe opcije i asteroidi i ledene komete.<\/p>\n

dw-world.de<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Svetski okeani sadr\u017ee vi\u0161e od 1,3 milijarde kubnih kilometara vode. Pomno\u017eite li to sa nekoliko hiljada dobi\u0107ete koli\u010dinu koju su astronomi otkrili u svemiru i to na udaljenosti od svega 175 svetlosnih godina. Ovaj ogromni rezervoar pripada mladoj zvezdi TW Hidre, a astronomi veruju da ta zvezda nije jedina u univerzumu koja ima zalihe vode. […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-65061","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/65061","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=65061"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/65061\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=65061"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=65061"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=65061"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}