{"id":64701,"date":"2011-10-26T09:58:00","date_gmt":"2011-10-26T07:58:00","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=64701"},"modified":"2011-10-26T09:58:00","modified_gmt":"2011-10-26T07:58:00","slug":"kult-privatizacije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2011\/10\/26\/kult-privatizacije\/","title":{"rendered":"Kult privatizacije"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: \u00a0Tony JUDT <\/strong><\/p>\n

Margaret Ta\u010der, poput D\u017eord\u017ea Bu\u0161a i Tonija Blera nakon nje, nikad nije propu\u0161tala priliku da uka\u017ee na represivnost i intruzivnost centralizovane dr\u017eave. Zahvaljuju\u0107i CCTV kamerama, prislu\u0161kivanju, ameri\u010dkom Sekretarijatu za unutra\u0161nju bezbednost, britanskoj Nezavisnoj bezbednosnoj upravi i drugim merama, svevide\u0107a kontrola koju savremena dr\u017eava mo\u017ee da vr\u0161i nad svojim gra\u0111anima stalno se \u0161iri. I dok Norve\u0161ka, Finska, Francuska, Nema\u010dka i Austrija \u2013 koje sve odreda \u0161tite svoje gra\u0111ane \u201eod kolevke pa do groba\u201c \u2013 nikad nisu posegle za takvim merama osim u ratu, upravo su ova anglosaksonska dru\u0161tva, koja toliko dr\u017ee do slobode, oti\u0161la najdalje u ovom orvelovskom pravcu.<\/p>\n

Uzgred, ako treba da identifikujemo samo jednu generalnu op\u0161tu posledicu intelektualnog prestrojavanja koje je obele\u017eilo poslednju tre\u0107inu 20. veka, to bi bez sumnje bilo obo\u017eavanje privatnog sektora i, konkretno, kult privatizacije. Neki \u0107e re\u0107i da je entuzijazam prema ukidanju dru\u0161tvenih dobara bio \u010disto pragmati\u010dan. Za\u0161to privatizovati? Zato \u0161to se, u doba bud\u017eetskih ograni\u010denja, privatizacijom naizgled \u0161tedi novac. Ako dr\u017eava poseduje neefikasnu fabriku ili je snabdeva\u010d skupe usluge \u2013 vodovoda, recimo, ili \u017eeleznice \u2013 ona to prepu\u0161ta privatnim kupcima.<\/p>\n

Prodaja obezbe\u0111uje dr\u017eavi novac. Istovremeno, prelaskom u privatni sektor, ta institucija postaje efikasnija zahvaljuju\u0107i delovanju profitnog motiva. Svi su na dobitku, usluga se popravlja, dr\u017eava se li\u0161ava nepotrebne odgovornosti, investitori profitiraju, i javni sektor jednokratno dobija novac od prodaje. Na prvi pogled, privatizacija predstavlja odustajanje od dogmatskih na\u010dela orijentisanih ka dr\u017eavi i okre\u0107e se realnim ekonomskim kalkulacijama.<\/p>\n

Na kraju krajeva, \u201eposlovanje nacionalizovanih industrijskih grana u skoro svakoj zemlji nije bilo drasti\u010dno bolje nego u privatnim ili me\u0161ovitim kategorijama.\u201c[1] I nema sumnje da dru\u0161tveno vlasni\u0161tvo ima svoje nedostatke. Ministarstva finansija, naro\u010dito u Britaniji, odnosila su se prema potencijalno profitabilnim uslugama kao prema obi\u010dnim kravama muzarama. Uz minimalne investicije i maksimalno uzimanje profita, punili su se javni trezori. Tako se od \u017eeleznica i rudnika o\u010dekivalo da obuzdavaju svoje cene iz socijalnih i politi\u010dkih razloga; ali se istovremeno od njih zahtevalo da donose profit.<\/p>\n

Dugoro\u010dno, to ih je pretvorilo u neefikasne slu\u017ebe. Drugde, recimo u \u0160vedskoj, dr\u017eava je bila obazrivija sa svojim ekonomskim manipulacijama, ali je \u010desto do nepodno\u0161ljivih granica regulisala zarade, uslove, cene i proizvode. Tako je, uz kratkoro\u010dnu finansijsku korist, privatizaciji pridodat hipoteti\u010dki porast inicijative i efikasnosti. Ako ni\u0161ta drugo, pretpostavljalo se da \u0107e preduze\u0107e koje je iz javnih pre\u0161lo u privatne ruke sigurno poslovati sa vizijom dugoro\u010dnih investicija i efikasnog odre\u0111ivanja cena.<\/p>\n

Toliko o teoriji. Praksa je bila sasvim druga\u010dija. Sa uspostavljanjem moderne dr\u017eave (pre svega tokom pro\u0161log veka), prevoz, bolnice, \u0161kole, po\u0161te, vojske, zatvori, policijske snage i pristupa\u010dna kultura \u2013 klju\u010dne usluge za koje profitni motiv nije podesan \u2013 stavljene su pod dru\u0161tvenu regulaciju i kontrolu. Sada ih vra\u0107aju privatnim preduzetnicima.<\/p>\n

Svedoci smo postepenog prebacivanja dru\u0161tvene odgovornosti na privatni sektor, bez ikakve vidljive kolektivne koristi. Nasuprot ekonomskoj teoriji i popularnom mitu, privatizacija je neefikasna. Ve\u0107ina organizacija za koje su dr\u017eave smatrale da treba da pre\u0111u u privatni sektor poslovala je s gubitkom: bilo da se radi o \u017eeleznicama, rudnicima, po\u0161tama ili snabdeva\u010dima energijom, njihove usluge i tro\u0161kovi odr\u017eavanja uvek vi\u0161e ko\u0161taju nego \u0161to mogu da prihoduju.<\/p>\n

Upravo iz ovog razloga, takva dru\u0161tvena dobra sama po sebi ne privla\u010de kupce, ukoliko se ne ponude po mnogo manjoj ceni. Ali kada dr\u017eava jeftino prodaje, gra\u0111ani gube. Prora\u010dunato je da su, tokom privatizacija za vreme Margaret Ta\u010der, planski niske cene po kojima je privatnom sektoru prodavana dugogodi\u0161nja javna imovina dovele do prebacivanja 14 milijardi funti iz d\u017eepova poreskih obveznika u ruke deoni\u010dara i drugih investitora.<\/p>\n

Ovom gubitku treba dodati jo\u0161 3 milijarde funti za provizije bankarima koji su posredovali u privatizacijama. Tako je dr\u017eava prakti\u010dno platila privatnom sektoru oko 17 milijardi funti (19 milijardi evra) za kupovinu sredstava koja ina\u010de ne bi na\u0161la kupce. Ovo je ozbiljan novac \u2013 pribli\u017eno jednak kapitalu univerziteta Harvard, na primer, ili godi\u0161njem bruto doma\u0107em proizvodu Paragvja ili Bosne i Hercegovine. To se ne mo\u017ee opisati kao efikasno kori\u0161\u0107enje javnih resursa.<\/p>\n

Jedan od razloga za\u0161to se u Britaniji privatizacija smatra korisnom jeste to \u0161to se ona odvijala uporedo sa zavr\u0161etkom decenija britanskog kaskanja za susedima. Ali ovaj ishod je skoro u celini bio rezultat usporavanja rasta u ostalim dr\u017eavama: nije bilo naglog preokreta u britanskoj ekonomiji. U najboljoj studiji o britanskoj privatizaciji zaklju\u010deno je da je privatizacija, sama po sebi, imala izuzetno skroman uticaj na dugoro\u010dni ekonomski rast \u2013 dok je kroz nju novac iz ruku poreskih obveznika i potro\u0161a\u010da preba\u010den u d\u017eepove deoni\u010dara novoprivatizovanih kompanija.[2]<\/p>\n

Jedini razlog za\u0161to privatni investitori \u017eele da kupe naizgled neefikasna dru\u0161tvena dobra jeste to \u0161to dr\u017eava za njih elimini\u0161e ili smanjuje rizik. Na primer, u slu\u010daju londonskog metroa, oformljeno je \u201ejavno-privatno partnerstvo\u201c (JPP), i investitori su pozvani da ulo\u017ee novac. Kupci su bili sigurni da \u0107e, \u0161ta god da se desi, biti za\u0161ti\u0107eni od ozbiljnog gubitka \u2013 \u0161to ru\u0161i ekonomsku argumentaciju za privatizaciju: delovanje profitnog motiva. Pod ovim povla\u0161\u0107enim uslovima, privatni sektor \u0107e se pokazati u najmanju ruku jednako neefikasan kao dru\u0161tveni \u2013 sakupljaju\u0107i profit i svaljuju\u0107i gubitke na dr\u017eavu.<\/p>\n

Ishod je bila najgora vrsta \u201eme\u0161ovite ekonomije\u201c: individualno preduze\u0107e osigurano javnim sredstvima. U Britaniji, novoprivatizovane bolnice redovno propadaju \u2013 obi\u010dno jer se od njih zahteva da donose profit, ali im je zabranjeno da napla\u0107uju onoliko koliko misle da tr\u017ei\u0161te mo\u017ee da izdr\u017ei. U ovom trenutku, bolni\u010dki konzorcijumi (poput londonskog metroa, \u010diji je JPP propao 2007.) okre\u0107u se dr\u017eavi i tra\u017ee od nje da plati tro\u0161kove. Kada ovo po\u010dne da se de\u0161ava serijski \u2013 kao sa nacionalizovanim \u017eeleznicama \u2013 rezultat \u0107e biti lagana de facto renacionalizacija, ali bez ikakvih prednosti javne kontrole.[3]<\/p>\n

Rezultat je moralni rizik. Popularni kli\u0161e kako su prenaduvane banke koje su do temelja uzdrmale me\u0111unarodne finansije 2008. bile \u201eprevelike da propadnu\u201c, naravno, va\u017ei i drugde. Nijedna dr\u017eava ne\u0107e dozvoliti da joj \u017eelezni\u010dki sistem jednostavno \u201epropadne\u201c. Privatizovanim snabdeva\u010dima gasom, ili mre\u017eama aviosaobra\u0107ajne kontrole, ne mo\u017ee se jednostavno dopustiti da stanu zbog lo\u0161eg poslovanja ili finansijske nesposobnosti. I naravno, njihova nova uprava i vlasnici to dobro znaju.<\/p>\n

Zanimljivo je da je ova \u010dinjenica izmakla ina\u010de o\u0161trom oku Fridriha Hajeka. Tvrde\u0107i da je monopolisti\u010dke industrije (uklju\u010duju\u0107i i \u017eeleznice i komunalije) najbolje prepustiti privatnicima, prevideo je implikacije: budu\u0107i da se takvim vitalnim nacionalnim slu\u017ebama nikad ne\u0107e dozvoliti da propadnu, one mogu da povla\u010de rizi\u010dne poteze, da tro\u0161e i ula\u017eu sredstva kako im volja, znaju\u0107i da \u0107e dr\u017eava uvek na kraju platiti ra\u010dun.<\/p>\n

***<\/p>\n

Amerikanci su privatizovali manje od njihovih britanskih obo\u017eavalaca. Ali planski nedovoljno finansiranje prezrenih javnih slu\u017ebi poput Amtraka proizvelo je nezadovoljavaju\u0107u uslugu, i ta institucija je osu\u0111ena da pre ili kasnije bude ponu\u0111ena privatnom kupcu po bagatelnoj ceni. Na Novom Zelandu, gde je dr\u017eava tokom devedesetih privatizovala \u017eeleznicu i feribote, novi vlasnici su nemilosrdno rasprodali sve \u0161to se moglo prodati. U julu 2008, vlada u Velingtonu je preko volje preuzela nazad opelje\u0161eni i jo\u0161 uvek neprofitabilni transport, i vratila ga pod dru\u0161tvenu kontrolu \u2013 uz mnogo ve\u0107e tro\u0161kove od onih koji bi bili potrebni za investicije devedesetih.<\/p>\n

U privatizacionoj pri\u010di ima dobitnika i gubitnika. U \u0160vedskoj, nakon bankarske krize u kojoj je dr\u017eava izgubila mnogo novca, (konzervativna) vlada je po\u010detkom devedesetih preusmerila 14% do tada dr\u017eavno monopolizovanih penzijskih doprinosa iz dru\u0161tvenog sistema u privatne penzione ra\u010dune. Kao \u0161to se moglo predvideti, najve\u0107u korist od ove promene imale su osiguravaju\u0107e kompanije. Isto tako, me\u0111u uslovima pod kojima su britanske komunalne slu\u017ebe prodate najboljem ponu\u0111a\u010du na\u0161lo se i \u201eprevremeno penzionisanje\u201c desetina hiljada radnika. Radnici su izgubili posao, dr\u017eavi je natovaren penzioni teret \u2013 ali su deoni\u010dari novih privatnih organizacija oslobo\u0111eni svake odgovornosti.<\/p>\n

Prebacivanjem vlasni\u0161tva na privatne preduzetnike, dr\u017eava se osloba\u0111a moralnih obaveza. To je ra\u0111eno vrlo svesno: u Britaniji je od 1979. do 1996. (tj. u vreme Margaret Ta\u010der i D\u017eona Mejd\u017eora) udeo privatnih usluga koje je pla\u0107ala dr\u017eava podignut sa 11% na 34%, uz najve\u0107i skok u oblasti nege starijih, dece i mentalno obolelih. Novoprivatizovani domovi i zdravstvene ustanove su, naravno, spustili kvalitet usluge na minimum, kako bi pove\u0107ali profit i dividende. Tako je socijalna dr\u017eava kradimice raspar\u010dana u korist \u0161a\u010dice preduzetnika i deoni\u010dara.<\/p>\n

Ugovori koje dr\u017eava sklapa s privatnim preduze\u0107ima jesu tre\u0107i i mo\u017eda najubedljiviji argument protiv privatizacije. Mnoge slu\u017ebe kojih dr\u017eava \u017eeli da se otarasi funkcioni\u0161u lo\u0161e: uprava je lo\u0161a, ulaganja su nedovoljna itd. Me\u0111utim, koliko god lo\u0161e funkcionisale, po\u0161tanske usluge, \u017eeleznice, stara\u010dki domovi, zatvori, i druge slu\u017ebe ocenjene kao dobre za privatizaciju, ne mogu se u potpunosti prepustiti volji tr\u017ei\u0161ta. U ogromnoj ve\u0107ini slu\u010dajeva, to su aktivnosti koje neko mora da reguli\u0161e \u2013 zato su i zavr\u0161ile u dr\u017eavnim rukama.<\/p>\n

Ovo poluprivatno, poludr\u017eavno osloba\u0111anje od su\u0161tinski kolektivne odgovornosti vra\u0107a nas na jednu staru pri\u010du. Ako vas danas u Americi poseti poreska inspekcija, to je zato \u0161to je dr\u017eava odlu\u010dila da sprovede istragu; ali sami inspektori \u0107e najverovatnije biti iz privatne kompanije. Tu kompaniju je za ovaj posao unajmila dr\u017eava, isto kao \u0161to privatne agencije sklapaju ugovore sa Va\u0161ingtonom za poslove obezbe\u0111enja, prevoza i tehni\u010dke ekspertize (rade\u0107i za profit) u Iraku i Avganistanu.<\/p>\n

***<\/p>\n

U osnovi, privatizacijom se vra\u0107a unazad jedan vi\u0161evekovni proces, gde se dr\u017eava prihvatala onih stvari koje pojedinci nisu mogli ili nisu \u017eeleli da rade. Pogubne posledice po dru\u0161tveni \u017eivot, kako to \u010desto biva, promaljaju se iz novog tehnokratskog \u017eargona. U dana\u0161njim engleskim visoko\u0161kolskim krugovima, razgovorom dominira metafora tr\u017ei\u0161ta. Dekani i \u0161efovi odseka upinju se da procene \u201eu\u010dinak\u201c i ekonomski \u201euticaj\u201c u svojim procenama kvaliteta ne\u010dijeg rada. Kada engleski politi\u010dari i \u010dinovnici poku\u0161avaju da opravdaju napu\u0161tanje tradicionalnih monopola nad javnim slu\u017ebama, govore o \u201ediversifikaciji snabdeva\u010da\u201c. Kada je britanski sekretar za rad i penzije u junu 2008. najavio planove za privatizaciju javnih slu\u017ebi \u2013 uklju\u010duju\u0107i i kratkoro\u010dno palijativne mere o \u201eradu za socijalnu pomo\u0107\u201c, koji \u0107e Vajtholu omogu\u0107iti da objavljuje nerealno niske procente nezaposlenosti \u2013 opisao je taj projekat kao \u201eoptimizaciju pru\u017eanja socijalne pomo\u0107i\u201c.<\/p>\n

\u0160ta za korisnike ovih sjajnih mera zna\u010di \u010dinjenica da je sve, od lokalnog prevoza do regionalnog socijanog radnika, sada u slu\u017ebi neke privatne kompanije, koja svoje poslovanje meri isklju\u010divo kratkoro\u010dnom profitabilno\u0161\u0107u? Pre svega, javlja se negativan socijalni uticaj (da se poslu\u017eimo ovim novogovorom). Glavni nedostaci starih javnih slu\u017ebi bili su restriktivni propisi i ustanove \u2013 jednoobrazni model za sve \u2013 sa kojima su obi\u010dno povezivane: \u0161vedske prodavnice alkohola, bifei britanske \u017eeleznice, sindikalni francuski zavodi za nezaposlene i tako dalje. Ali makar su svima omogu\u0107avale jednak pristup, i u svakom slu\u010daju, shvatane su kao dru\u0161tvena odgovornost.<\/p>\n

Porast preduzetni\u010dke kulture je sve to uni\u0161tio. Mo\u017eda je privatizovanom telefonskom operateru u interesu da obezbedi ljubazne, automatizovane kol-centre koji \u0107e primati reklamacije (dok u starom nacionalizovanom sistemu \u017ealioci nisu imali iluzija da ih iko slu\u0161a); ali ni\u0161ta se su\u0161tinski ne menja. \u0160tavi\u0161e, socijalna usluga koju pru\u017ea privatna kompanija ne predstavlja se kao kolektivno dobro na koje svi gra\u0111ani pola\u017eu pravo. Nije iznena\u0111uju\u0107e \u0161to sve manje ljudi zahteva prava i usluge koje im po zakonu pripadaju.<\/p>\n

Rezultat je krnje dru\u0161tvo. Iz perspektive \u010doveka sa dna \u2013 koji tra\u017ei isplatu nadoknade za nezaposlenost, zdravstvenu negu, socijalnu naknadu ili neku drugu zvani\u010dno odobrenu uslugu \u2013 on se vi\u0161e instinktivno ne okre\u0107e dr\u017eavi, \u010dinovnicima ili vladi. Uslugu ili naknadu sada \u201eobezbe\u0111uje\u201c privatni posrednik. Posledica je da je gusta mre\u017ea socijalne interakcije svedena na minimum, i gra\u0111anina za dr\u017eavu vezuje samo autoritet i poslu\u0161nost.<\/p>\n

Ovo reduciranje \u201edru\u0161tva\u201c na tanku membranu odnosa izme\u0111u privatnih pojedinaca danas se predstavlja kao te\u017enja libertarijanaca i zagovornika tr\u017ei\u0161ta. Ali ne treba zaboraviti da je to bio prvobitni san jakobinaca, bolj\u0161evika i nacista: ako nas ni\u0161ta ne vezuje kao zajednicu ili dru\u0161tvo, onda smo potpuno zavisni od dr\u017eave. Vlade koje su previ\u0161e slabe ili previ\u0161e diskreditovane da bi delovale kroz svoje gra\u0111ane \u010de\u0161\u0107e \u0107e se slu\u017eiti drugim sredstvima: opominjanjem, nagovaranjem, pretnjama, i na kraju prisiljavanjem naroda da ih slu\u0161a. Gubitak socijalnog smisla artikulisanog kroz javne slu\u017ebe zapravo poja\u010dava neobuzdanu snagu premo\u0107ne dr\u017eave.<\/p>\n

U ovom procesu nema ni\u010deg tajanstvenog: lepo ga je opisao Edmund Berk u kritici Francuske revolucije. Svako dru\u0161tvo, pi\u0161e on u Razmi\u0161ljanjima o revoluciji u Francuskoj, koje uni\u0161tava tkivo svoje dr\u017eave, ubrzo \u0107e biti \u201esamleveno u prah i \u010destice individualnosti\u201c. Otklanjanjem javnih slu\u017ebi i njihovim reduciranjem na mre\u017eu unajmljenih privatnih snabdeva\u010da, otpo\u010deli smo raspar\u010davanje dru\u0161tvenog tkiva. \u0160to se ti\u010de praha i \u010destica individualnosti: to najvi\u0161e li\u010di na Hobsov rat svih protiv svih, gde za mnoge \u017eivot ponovo postaje usamljeni\u010dka, bedna i prili\u010dno prljava rabota.<\/p>\n

Odlomak iz knjige Te\u0161ko zemlji, u prevodu Ivice Pavlovi\u0107a, koja ovih dana izlazi iz \u0161tampe u izdanju Pe\u0161\u010danika.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n

[1] Daniel Bell, The Cultural Contradictions of Capitalism (New York: Basic Books, 1976), str. 275.<\/em><\/p>\n

[2] Massimo Florio, The Great Divestiture: Evaluating the Welfare Impact of the British Privatizations 1979\u20131997 (Cambridge: The MIT Press, 2006), str. 342.<\/em><\/p>\n

[3] Poslednje godine svog postojanja, 1994, dr\u017eavna \u017eeleznica British Rail ko\u0161tala je poreske obveznike 950 miliona funti (milijardu evra). Do 2008, njena poluprivatna naslednica, Network Rail, ko\u0161tala je poreske obveznike 5 milijardi funti (5,7 milijardi evra).<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Svedoci smo postepenog prebacivanja dru\u0161tvene odgovornosti na privatni sektor, bez ikakve vidljive kolektivne koristi. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-64701","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/64701","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=64701"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/64701\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=64701"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=64701"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=64701"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}