{"id":63811,"date":"2011-10-17T11:13:10","date_gmt":"2011-10-17T09:13:10","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=63811"},"modified":"2011-10-17T11:13:10","modified_gmt":"2011-10-17T09:13:10","slug":"buridanov-magarac-i-maternji-jezik","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2011\/10\/17\/buridanov-magarac-i-maternji-jezik\/","title":{"rendered":"Buridanov magarac i maternji jezik"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Ivana ANDRI\u0106<\/strong><\/p>\n

U Srbiji 2011. godine devetnaestovekovni romanti\u010darski ideal nacije, jezika i dr\u017eave i dalje \u010dini svoje, pa je \u010desta predstava, na primer, Francuske kao zemlje u kojoj \u017eive Francuzi koji govore francuski, ili Letonije kao dr\u017eave Letonaca u kojoj se govori letonski jezik i, naravno, SRBI-JE kao zemlje u kojoj \u017eive Srbi i govore srpski jezik (a neka ostane po strani da su oni, razumljivo, pravoslavni hri\u0161\u0107ani). Eventualno se dozvoljava da u Srbiji \u017eive, recimo, Ma\u0111ari, kojima je maternji jezik ma\u0111arski ili Slovenci, koji bi pak govorili slovena\u010dki. I tako nam izgleda i slavna popisnica, obrazac tako aktuelan ovih popisiva\u010dkih dana. U odeljku ETNI\u010cKA OBELE\u017dJA, po mnogo \u010demu najizazovnija pitanja 21, 22 i 23, koja se ti\u010du nacionalne pripadnosti, maternjeg jezika i veroispovesti, dobila su taman toliko prostora \u2013 da se u zemlji Srbiji upi\u0161e \u201esveto trojstvo\u201c. I na prvi pogled sve je u najboljem redu i ni\u0161ta nije sporno. Ali jeste, zbog \u010detrnaest kockica u svega jednom redu koje su namenjene maternjem jeziku. Jer u Srbiji \u017eive i ljudi ro\u0111eni u me\u0161ovitim brakovima (roditelji su im suprotnog pola, kako neko re\u010de), koji su \u0161ta-su-da-su (ni\u0161ta, nije se izjasnio, Jugosloveni, Vojvo\u0111ani, D\u017eedaji\u2026) i koji imaju (najmanje) dva maternja jezika.<\/p>\n

U nizu stvari koje su u nekom normalnom svetu sasvim normalne, a mi ih uredno ignori\u0161emo, na\u0161ao se i maternji jezik. Da li politi\u010dki, da li ideolo\u0161ki ili tek bez stvarnog razloga \u2013 dakle birokratski \u2013 do nas i do na\u0161eg popisa nisu doprla (ni tako sve\u017ea ni nova) saznanja nauke o jeziku, ali i o koje\u010demu drugom; do nas ni u ovom slu\u010daju nije doprla stvarna slika stvarnog sveta. A u tom svetu istinski monolingvalne dr\u017eave prakti\u010dno i ne postoje. (Ponekad se kao takve navode Island i Portugal, ali i one uz izvesne ograde.) Zvani\u010dno bilingvalna Irska (sa irskim i engleskim kao slu\u017ebenim jezicima) ima, po svemu sude\u0107i, vi\u0161e govornika poljskog nego zvani\u010dnog irskog jezika, na primer, i ima \u0161kolu u kojoj je zabele\u017eeno da su deca ministarku koja je do\u0161la da je poseti pozdravila dobrodo\u0161licom na \u010dak 24 jezika. U ve\u0107im zemljama, ve\u0107a je i zbrka. Navodi se primer istra\u017eivanja iz davne 2000. godine, u kome su deca na gradskom podru\u010dju Londona navela da kod ku\u0107e govore preko 300 jezika i dijalekata. A ne moramo ni u svet ni u Evropu da bismo videli kako stvari stoje. Na nekim ranijim popisima u Vojvodini zabele\u017eeno je preko 25 etni\u010dkih zajednica i ne mnogo manje maternjih jezika na dva miliona stanovnika.<\/p>\n

Ako sa ovog op\u0161tijeg pre\u0111emo na nivo pojedina\u010dnih govornika, stvari stoje tako da je ve\u0107ina ljudi u najve\u0107em delu sveta bar bilingvalna. (I \u010dak ni Srbija tu nije izvan sveta.) Drugim re\u010dima, bilingvizam, pa i multilingvizam, danas sve vi\u0161e predstavlja normu, a ne izuzetak.<\/p>\n

Bilingvizam (ili srpskije vam \u2013 dvojezi\u010dnost) defini\u0161e se kao sposobnost pojedinca da se slu\u017ei dvama jezicima. (Pored toga \u0161to se defini\u0161e i kao naporedna upotreba dvaju jezika u jednoj dru\u0161tvenoj zajednici.) Iz raznih zanimljivih traktata i rasprava na temu bilingvizma, ostaje podatak da postoji ne\u0161to \u0161to se naziva rani bilingvizam \u2013 sre\u0107na okolnost da su se dva jezika usvojila do \u010detvrte godine \u017eivota, tj. da se manje-vi\u0161e istovremeno progovorilo na dva jezika (naspram njega stoji kasni bilingvizam \u2013 usvajanje drugog jezika posle \u010detvrte godine), kao i simetri\u010dni bilingvizam \u2013 podjednako poznavanje oba jezika (naspram asimetri\u010dnog, koji podrazumeva slabije poznavanje drugog jezika). I to nije samo nau\u010dna teorija, nego vrlo realna i prisutna pojava u \u017eivotu, to da postoje ljudi koji imaju dva jezika kao maternja.<\/p>\n

Da, da, postoje ljudi koji imaju problem da odrede koji im je jezik maternji, \u010dak i kad se tome pristupa lai\u010dki, pa se tra\u017ei odgovor na pitanje koji su jezik prvi nau\u010dili ili koji jezik najbolje znaju ili, u krajnjoj liniji, sa kojim se jezikom identifikuju. Tu ne poma\u017ee ni ideja da je maternji jezik onaj na kojem obavljamo neke radnje usvojene vrlo rano u \u017eivotu, jer ih usvajamo na maternjem jeziku i onda ga po inerciji koristimo za njih, a to bi bio jezik na kojem mislimo i sanjamo, ili na kojem obavljamo ne\u0161to kasniju radnju \u2013 ra\u010dunamo. Zapravo, pomenuti ljudi ina\u010de nemaju problem \u2013 znaju da imaju dva maternja jezika. Ali imaju problem kad treba da se na popisu u Srbiji opredele za jedan od ta dva!<\/p>\n

To je kao da treba da odredite da li vi\u0161e volite mamu ili tatu, kao da su vas to pitali na popisu. Mada, ako biste se uistinu opredeljivali za jednog od roditelja, to bi sigurno na pravi na\u010din dalo odgovor na pitanje \u201e\u2019Ko smo?\u2019, u relacijama starosti, pola, obrazovanja, aktivnosti, zanimanja i ostalih obele\u017eja\u201c, \u0161to je jedno od tri pitanja koja se, na internet stranici posve\u0107enoj popisu, navode kao osnovna na koja popis tra\u017ei odgovor. Uzgred, druga dva su \u201eKoliko nas je\u201c (Nas i Rusa trista miliona \u2013 \u0161ta ima da brojimo!?) i \u201eGde i kako \u017eivimo\u201c (Dobro, hvala na pitanju!). A ka\u017ee se jo\u0161 i da \u201eodgovori na ova pitanja daju numeri\u010dki okvir populacije, \u0161to je osnov efikasnog planiranja, razvoja ekonomske, socijalne, populacione, agrarne i druge politike, ali i administrativnih aktivnosti i nau\u010dnog istra\u017eivanja\u201c. Dobro de, da jezi\u010dka politika (s izuzetkom one \u201ene gazi \u0107irilicu\u201c) u ovoj zemlji ne postoji to smo znali, ali bi u oblasti obrazovanja, recimo, taj maternji jezik mogao imati nekog zna\u010daja, a sigurno bi se na\u0161lo i pokoje nau\u010dno istra\u017eivanje koje bi htelo da ima podatak o nesre\u0107nim bilingvalima\u2026<\/p>\n

A magarac, onaj iz naslova? To je ono staro dobro magare, kr\u0161teno po filozofu \u017danu Buridanu, poznato po tome \u0161to je izme\u0111u dva jednaka plasta sena, jednako dobra i privla\u010dna, lipsalo od gladi jer nije moglo da se odlu\u010di ni za jedan od njih. Magare koje se u psihologiji pote\u017ee kao primer konflikta dvostrukog privla\u010denja, odnosno jake ambivalencije, a kad zatreba, i u nekim drugim pravcima, pote\u017ee se i kao primer neodlu\u010dnosti slobodne volje. I magare sa kojim je, za \u0161ta god ono bilo primer, potpisnica ovih redova sna\u017eno saose\u0107ala kad je zatvarala vrata za popisiva\u010dem. Jer izme\u0111u dva plasta sena, koja u ovoj pri\u010di postaju dva maternja jezika, nije mogla da se odlu\u010di, pa je ostala bez i jednog, u kategoriji nije se izjasnio (iako je potpisni-ca). A valjda, kad nema maternji jezik, nije ni \u010dudno \u0161to se, po ko zna koji put, sa lepom srpskom dr\u017eavom na lepom srpskom jeziku nije razumela i nije ni mogla razumeti.<\/p>\n

Autorka je lingvistkinja iz Beograda.<\/em><\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U nizu stvari koje su u nekom normalnom svetu sasvim normalne, a mi ih uredno ignori\u0161emo, na\u0161ao se i maternji jezik.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-63811","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/63811","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=63811"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/63811\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=63811"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=63811"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=63811"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}