{"id":63015,"date":"2011-10-09T18:24:45","date_gmt":"2011-10-09T16:24:45","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=63015"},"modified":"2011-10-09T18:24:45","modified_gmt":"2011-10-09T16:24:45","slug":"tmurno-nebo-mutna-glava","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2011\/10\/09\/tmurno-nebo-mutna-glava\/","title":{"rendered":"Tmurno nebo, mutna glava"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Nagle promene vremena karakteristi\u010dne za jesen: pad temperature, kolebanja vazdu\u0161nog pritiska, vlaga, ki\u0161a, vetar, hroni\u010dnim bolesnicima \u201czagor\u010davaju\u201c ovo godi\u0161nje doba. Intenzivni bolovi u kostima i zglobovima, \u201c\u017eiganje\u201c i \u201csevanje\u201c na mestu starih rana i lomova, \u201cprobadanje\u201c u grudima, migrena, vrtoglavica, pospanost, nesanica, nervoza, povi\u0161en krvni prtisak… naj\u010de\u0161\u0107e su reakcije ljudskog organizma na nagle klimatske promene.<\/p>\n

“Istra\u017eivanja su pokazala da ljudski organizam reaguje ve\u0107 na 24 do 48 \u010dasova pre nailaska promene vremena. Naro\u010dito izra\u017eene simptome imaju senzitivne osobe,” ka\u017ee dr Milo\u0161 Stojanovi\u0107, internista – endokrinolog u Klini\u010dkom centru Srbije. “Posebno reaguju nervno labilni ljudi, osobe koje imaju \u017eivot sa intenzivnim emocijama, anksiozne i depresivne osobe.”<\/p>\n

Sve vi\u0161e ljudi je podlo\u017eno meteoropatiji upravo zato \u0161to je porastao broj negativnih faktora u \u017eivotu kao \u0161to su stres, gubitak pozitivnih vrednosti, neprekidno takmi\u010denje, gubitak posla, ali i atmosfersko zaga\u0111enje.<\/p>\n

U simptome uzrokovane promenom vremena, ubrajaju se i nagle promene raspolo\u017eenja, poti\u0161tenost, lupanje srca ili bol iza grudne kosti, malaksalost, poja\u010dan ka\u0161alj, kijavica, povi\u0161ena telesna temperatura, alergije, razdra\u017eljivost…<\/p>\n

Dr Stojanovi\u0107 ka\u017ee da je istra\u017eivanjem dokazano da 80 odsto stanovni\u0161tva ose\u0107a neke tegobe usled promene vremena, kao i da sada ima skoro dvostruko vi\u0161e meteoropata nego pre pet decenija.<\/p>\n

“Procesi u organizmu povezani su sa vremenskim uslovima, a ljudi na njih reaguju razli\u010dito,” isti\u010de na\u0161 sagovornik. “U mozgu je sme\u0161ten termoregulacijski centar koji kontroli\u0161e nastanak i \u0161irenje toplote u telu, tako da je normalna telesna temperatura oko 37 stepeni Celzijusa. Ako ovaj centar ne radi kako treba, telo se te\u0161ko prilago\u0111ava, posebno naglim promenama spoljne temperature.<\/p>\n

Ljudskom telu, naime, treba \u010detiri do pet sati da se prilagodi promenama temperature i vlage u okolini, \u0161to je posebno te\u0161ko osobama koje imaju sr\u010dane probleme.<\/p>\n

Pove\u0107ana vlaga u vazduhu dovodi i do poja\u010danih problema kod reumatskih bolesnika. Istra\u017eivanja sprovedena u Francuskoj govore o povezanosti vremenskih promena i pove\u0107anom riziku od mo\u017edanog udara, kao posledice smanjenja protoka krvi u velikim krvnim sudovima koji su su\u017eeni aterosklerotskim naslagama.<\/p>\n

Osim toga, dokazano je da su na vremenske prilike osetljive i veoma mlade osobe. Ipak, najizra\u017eeniju reakciju, sa pogor\u0161anjem osnovnih tegoba imaju hroni\u010dni bolesnici – sr\u010dani, astmati\u010dari, dijabeti\u010dari i reumati\u010dari.<\/p>\n

Dr Jelena Gudelj – Raki\u0107, specijalista higijene i magistar ishrane u Centru za promociju zdravlja u Institutu za javno zdravlje Srbije \u201cDr Milan Jovanovi\u0107 Batut\u201c ka\u017ee da nepravilna ishrana, fizi\u010dka neaktivnost, stres, pu\u0161enje, alkohol, ali i kori\u0161\u0107enje razli\u010ditih savremenih aparata, kao \u0161to su klima ure\u0111aji, osve\u017eiva\u010di i ovla\u017eiva\u010di vazduha, doprinose pove\u0107anoj osetljivosti \u010dovekovog organizma na uticaje iz okoline.<\/p>\n

Ipak, brojna istra\u017eivanja su pokazala da medicina ne mo\u017ee da objasni sve efekte klimatskih promena na zdravlje \u010doveka, pa je otud nastala i nova nau\u010dna grana – biometeorologija.<\/p>\n

Ve\u017ebe korisnije od lekova<\/strong><\/p>\n

Umoran \u010dovek osetljiviji je na sve, pa i na promene vremena. Zato je zdrav san veoma va\u017ean za na\u0161 organizam. U snu se lu\u010de supstance koje sni\u017eavaju nivo hormona stresa, reguli\u0161u krvni pritisak, ja\u010daju odbrambene mehanizme.<\/p>\n

Va\u017eno je spavati osam sati, kao i le\u0107i pre pono\u0107i. Ve\u017ebe disanja pre spavanja su korisnije od lekova. Redovna fizi\u010dka aktivnost ja\u010da organizam i poma\u017ee mu da lak\u0161e izdr\u017ei razne napore i promene, pa i vremenske.<\/p>\n

Zato je va\u017eno stalno ve\u017ebati, i to najmanje tri puta nedeljno. Svakodnevno treba provoditi neko vreme na sve\u017eem vazduhu, jer je to odli\u010dan na\u010din da se spre\u010de burne reakcije na promene vremena.<\/p>\n

Okida\u010d za glavobolju<\/strong><\/p>\n

Dr Jelena Gudelj – Raki\u0107 navodi i primere kako vremenski uslovi uti\u010du na zdravlje:<\/p>\n

* Astma – osobe koje boluju od astme osetljive su na hladan i vla\u017ean vazduh. Njima se ne savetuje fizi\u010dki napor u ranim jutarnjim i kasnim poslepodnevnim satima u zimskim mesecima zbog uticaja hladnog i vla\u017enog vazduha koji mo\u017ee da bude \u201cokida\u010d\u201c za astmati\u010dni napad. U prole\u0107e astmati\u010dari koji su alergi\u010dni na polen posebno treba da vode ra\u010duna onih dana kada kada je vetar poja\u010dan.<\/p>\n

* Bolesti srca i krvnih sudova – zbog smanjene mogu\u0107nosti organizma za termoregulaciju savetuje im se oprez. To va\u017ei i za fizi\u010dku aktivnost koja mo\u017ee da bude u uslovima niskih ili visokih temperatura rizi\u010dna za nastanak sr\u010danog ili mo\u017edanog udara.<\/p>\n

* Migrena – iznenadni pad temperature i atmosferskog pritiska u vazduhu, kao i porast vla\u017enosti vazduha, mogu biti okida\u010di migrenoznih napada.<\/p>\n

B92<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Medicina jo\u0161 ne mo\u017ee da objasni sve efekte klimatskih promena na zdravlje. Oko 80 odsto stanovni\u0161tva ose\u0107a tegobe usled vremena, dvostruko vi\u0161e meteoropata nego pre pet decenija.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-63015","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/63015","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=63015"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/63015\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=63015"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=63015"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=63015"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}