{"id":62743,"date":"2011-10-07T09:09:09","date_gmt":"2011-10-07T07:09:09","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=62743"},"modified":"2011-10-07T09:09:09","modified_gmt":"2011-10-07T07:09:09","slug":"rok-zvezda-tehno-industrije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2011\/10\/07\/rok-zvezda-tehno-industrije\/","title":{"rendered":"Rok zvezda tehno industrije"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Vesna KNE\u017dEVI\u0106<\/strong><\/p>\n

Kad je Stiv D\u017eobs <\/a>prvi put dospeo na naslovne strane, imao je manje godina nego \u0161to ih sada ima Mark Zuckerberg. Razlikovao se po sposobnosti da stvara poslove i ekonomsku aktivnost ni iz \u010dega, dok svaki drugi direktor samo tra\u017ei na\u010dine kako da umanji tro\u0161kove i otpusti ljude\u2026<\/p>\n

\u201cNe mo\u017eete imati 500 miliona prijatelja i nijednog neprijatelja\u201d, slogan je filma \u201cDru\u0161tvena mre\u017ea\u201d, koji je ameri\u010dko Dru\u0161tvo filmskih redatelja (DGA), jedno od najpresti\u017enijih u filmskoj industriji SAD, nominovalo na listu pet najbolje re\u017eiranih filmova u 2010. godini. David Fincher je ekranizovao pri\u010du o nastanku Facebook-a iz knjige The Accidental Billionaires (autor je Ben Mezrich), kao i na osnovu brojnih svedo\u010denja Zuckerberg-ovih kolea. Sam Zuckerberg je izjavio da je film te\u0161ka izmi\u0161ljotina u kojoj nema gotovo ni\u010deg autenti\u010dnog.<\/p>\n

Li\u010dnost(i) godine<\/strong><\/p>\n

Najmla\u0111i milijarder na svetu ipak nije uspeo u nastojanju da se scenario promeni, jer ne postoje autorska prava za snimanje o Facebook-u. To \u0161to je prikazan kao kradljivac ideja (blizanci Cameron i Tyler Winklevoss su ga optu\u017eili za plja\u010dku intelektualne svojine), te kao pohlepan i asocijalni geek, nije obeshrabrilo magazin \u201cTajm\u201d da ga proglasi za li\u010dnost godine 2010. Iako su u anketi \u010ditaoci odabrali Asan\u017ea i Wikileak, uredni\u0161tvo se ipak odlu\u010dilo za Zuckerberg-a, uz obrazlo\u017eenje da osniva\u010d Facebook-a \u201cspaja milijardu ljudi i kreira slo\u017eene dru\u0161tvene online i offline interakcije\u201d.<\/p>\n

I magazin Financial Times se u izboru za li\u010dnost godine opredelio za personu iz sveta novih tehnologija i na tron postavio Stiva D\u017eobsa, izvr\u0161nog direktora kompanije Apple. FT u obrazlo\u017eenju isti\u010de da je presudio doga\u0111aj iz januara 2010, kada je D\u017eobs predstavio iPad i tako \u201czaokru\u017eio svoj povratak i povratak kompanije Apple\u201d, te da je iPad kulminacija pristupa koji je o\u010dito usavr\u0161avao tokom cele svoje karijere\u201d. I tako, pro\u0161lo je 29 godina od kako je \u201cTajm\u201d \u0161okantno objavio sliku personalnog kompjutera umesto zaslu\u017ene li\u010dnosti, ovekove\u010div\u0161i uspostavljeni mit kao Machine of the Year. A valja podsetiti i da je tri godine kasnije, \u201cTajm\u201d lansirao i novu senzaciju, pod nedvosmislenim naslovom Down Time for Computer i\u2026 sasvim proma\u0161io. Jer, zlatno doba ra\u010dunara bilo je iza ugla.<\/p>\n

Po\u010detak zlatnog doba za kompjutere mo\u017ee da se ve\u017ee za \u010das kada je novope\u0107eni kralj ra\u010dunara Stiven D\u017eobs na svoj ubojiti na\u010din dovukao u Apple D\u017eona Skulija, menad\u017eera Pepsi Cole, jednostavno ga upitav\u0161i: \u201cHo\u0107e\u0161 li da nastavi\u0161 da prodaje\u0161 deci zasla\u0111enu vodu, kad mo\u017ee\u0161 da menja\u0161 svet?\u201d Ovome treba dodati i za to vreme nevi\u0111enu Macintosh propagandnu kampanju, te\u0161ku 20 miliona dolara. Rezultat je bio da hiperautomatizovana Apple-ova fabrika u Fermontu u Kaliforniji nije uspevala da zadovolji potra\u017enju, iako je svakih 27 sekundi izbacivala po jedan kompjuter. Bila je to verzija Linkolnovog uspeha u Silicijumskoj dolini, jer je kompanija Apple postala najbr\u017ee rastu\u0107a kompanija u Americi, sa godi\u0161njim prihodom od 775000 USD u 1977. godini. Iako je za samo pet godina san iz gara\u017ee preobrazio u giganta sa prihodom od milijardu dolara, Stiven D\u017eobs, tip koji je propovedao spasenje uz pomo\u0107 personalnih ra\u010dunara, je svrgnut sa prestola od strane Skulija.<\/p>\n

Pre i posle Apple-a<\/strong><\/p>\n

U to vreme, ra\u010dunarski establi\u0161ment ispirao je usta i Apple-ovim tu\u017eakanjem na temu nelojalne konkurencije, jer je D\u017eobs poveo i vode\u0107eg in\u017eenjera projekta MAC II, crkavaju\u0107i od radoznalosti koliko je izgubio kompjuterski mag sa Forbesove liste sto najbogatijih Amera, genije koji je svoje bogatstvo zaradio sam. Jer, akcije tada 29-togodi\u0161njeg \u201coca kompjuterske revolucije\u201d u jednom trenutku vredele su pola milijarde dolara, da bi njihovim padom Stiven D\u017eobs samo u jednoj godini izgubio 250 miliona dolara.<\/p>\n

\u201cOse\u0107am se ponekad starim kad govorim na univerzitetu i uvidim da najvi\u0161e strahopo\u0161tovanja studentima uliva \u010dinjenica da sam milioner\u201d, sme\u0161kao se D\u017eobs, ne propu\u0161taju\u0107i da uka\u017ee da je vreme kompjutera u\u010dinilo milionerima \u201cmlade manijake\u201d. \u201cMi \u017eivimo nad opelom petrohemijskoj revoluciji od pre 100 godina. Petrohemijska revolucija nam je dala jeftinu mehani\u010dku energiju\u2026 To je promenilo teksturu dru\u0161tva u raznim vidovima. Ova revolucija, informati\u010dka revolucija, je revolucija jeftine energije tako\u0111e, ali energije druge vrste: jeftine intelektualne energije\u2026 Ova revolucija \u0107e zaseniti petrohemijsku revoluciju. Mi smo u prvoj liniji fronta\u201d, isticao je D\u017eobs. Kao vizionar, bio je i ostao zapaljiva me\u0161avina entuzijazma \u0161ezdesetih i poslovnosti osamdesetih.<\/p>\n

Ni\u0161ta \u010dudno onda \u0161to D\u017eobs i danas prima platu od simboli\u010dnog jednog dolara, \u0161to ga je svrstalo i u Ginisovu knjigu rekorda kao \u201cnajslabije pla\u0107enog rukovodioca\u201d, ali zato paket njegovih deonica vredi 1,8 milijardi dolara. U pro\u0161logodi\u0161njoj dokumentaciji kompanije navodi se i da slavni \u0161ef u 2010. nije dobio ni\u0161ta, izuzev nadoknade za putne tro\u0161kove od 248 hiljada dolara, koji su uglavnom oti\u0161li na prevoz automobilom Mercedes-Benz SL55 AMG, koji mu je firma kupila pre 11 godina, kao i \u010detrdeset miliona dolara vredan avion. Me\u0111utim, iako (za taj nivo rukovodioca) skroman kada su tro\u0161kovi, plata i premije u pitanju, Stiv D\u017eobs je prava medijska zvezda, najbolji dokaz da planetarni selebrity jo\u0161 kako mogu da budu geek-ovi, te da je do\u0161lo do radikalnog preokreta u na\u010dinu na koji ljudi do\u017eivljavaju programere i tehni\u010dke frikove uop\u0161te.<\/p>\n

Bez dlake na jeziku<\/strong><\/p>\n

Ako su do ju\u010de senzacionalisti\u010dki \u010dasopisi kopali po privatnom \u017eivotu filmskih glumaca, mere\u0107i pa\u017eljivo da li su usne An\u0111eline D\u017eoli prave ili krive, danas se po internet forumima raspreda o zdravstvenom stanju Stiva D\u017eobsa, a kao dokaz se nude datoteke iz baze Wikileaks. Neko je navodno na\u0161ao fotografije dokumenata iz 2004, iz kojih se vidi ne samo da D\u017eobs ima problem sa jetrom nego i da je HIV pozitivan!? Drugi, manje morbidni, raspredaju da li je ili nije harizmati\u010dni kompjutera\u0161 \u0161vercovao \u0161urikene iz Japana. Pri\u010da o \u0161urikenima se prvo pojavila u japanskom magazinu SPA!, pa ju je preneo Bloomberg, opisuju\u0107i kako je potparol me\u0111unarodnog aerodroma Kansai, Takeshi Uno, izjavio je da je pro\u0161log leta zaustavljen putnik koji je koristio privatni avion, jer je sa sobom nosio \u0161urikene i druge o\u0161tre predmete, pa se moglo posumnjati i na otmicu letilice. Nind\u017ea putnik je bio Stiven D\u017eobs, koji je na temu celog doga\u0111aja razlo\u017eno primetio: \u201cNe bi imalo nikakvog smisla oteti svoj sopstveni avion\u201d.<\/p>\n

D\u017eobs nikada nije imao dlake na jeziku. Par dana posle inauguracije iPad-a hladnokrvno je izjavio kako je Google-ov slogan \u201cne budi zao\u201d sranje, uz obrazlo\u017eenje: \u201cGoogle \u017eeli da ubije iPhone pomo\u0107u Nexus One-a, ali to ne\u0107u da dopustim.\u201d Usput je opau\u010dio i Adobe, krstio ih \u201clenjivcima\u201d i rekao da je to zato \u0161to \u201cnemaju motivacu za razvoj zanimljivih re\u0161enja\u201d. Mo\u017eda najpopulatrnija njegova izjava na ra\u010dun druge firme je ona iz 1996, godine kada je je rekao: \u201cJedini problem sa Microsoft-om jeste to \u0161to oni nemaju ukusa; oni apsolutno nemaju ukusa\u201d.<\/p>\n

Ove zajedljive re\u010di nije nadma\u0161ilo ni njegovo javno pore\u0111enje Windows-a sa paklom. Naime, kada je na tribini \u201cSve digitalne stvari\u201d u organizaciji The Wall Street Journal-a na postavljeno pitanje o broju prodatih kopija muzi\u010dkog softvera iTunes, odgovorio \u201cda je dosada isporu\u010deno oko 300 miliona primeraka tog programa\u201d, voditelj Volt Mosberg je konstatovao da je \u201cda je kompanija Apple, ustvari, najve\u0107i proizvo\u0111a\u010d softvera za Windows\u201d, zapitav\u0161i D\u017eobsa kako se ose\u0107a zbog toga. \u201cDobijamo pisma od mnogih korisnika koji tvrde da im je iTunes najomiljeniji Windows program\u201d, izjavio je D\u017eobs. Nakon kra\u0107e pauze slegnuo je ramenima, nasme\u0161io se i rekao: \u201cTo je kao da dajete \u010da\u0161u ledene vode nekome ko se nalazi u paklu\u201d. Nije pro\u0161lo mnogo vremena, a u Internet dnevnku pod nazivom \u201cTajni dnevnik Stiva D\u017eobsa\u201d, \u010diji nepoznati autor koristi nadimak La\u017eni Stiv D\u017eobs (Fake Steve Jobs) je zabele\u017eeno: \u201cPore\u0111enje nije sasvim precizno. Iz pakla se ne mo\u017eete izvu\u0107i \u2013 iz Windows-a mo\u017eete\u201d.<\/p>\n

Ni\u0161ta neobi\u010dno onda \u0161to se o njemu snima i serijal pod nazivom The Secret Life of Steve Jobs, koji producira Larry Charles, a scenario pi\u0161e autor FakeSteveJobs stream-a na Twitter-u. Tridesetominutnu pilot epizodu napisao je i re\u017eirao Dan Lyons, tehnolo\u0161ki konsultant Newsweek-a i autor romana Options: The Secret Life of Steve Jobs \u2013 A Parody. A kako stvari stoje, nema razloga ni za strah da \u0107e serija biti dosadna \u0161irokoj publici, jer su ekranizovane pri\u010de o geek-ovima ve\u0107 du\u017ee vreme popularne.<\/p>\n

Uostalom, kao \u0161to lepo ka\u017eu Richard Waters i Joseph Menn: \u201cKada je Stiv D\u017eobs prvi put dospeo na naslovne strane, imao je manje godina nego \u0161to ih sada ima Mark Zakerberg. Daleko pre nego \u0161to je postalo moderno biti \u0161treber, njegova uloga u popularisanju personalnog ra\u010dunara i Apple-ova pojava na Vol stritu na\u010dinili su od njega prvu rok zvezdu tehno industrije. Sada, tri decenije kasnije, obezbedio je sebi mesto u prvim redovima me\u0111u tehno-titanima zapadne obale koji su toliko toga uradili na oblikovanju sveta na prelasku u novi milenijum.\u201d<\/p>\n

Cipele i groblje ku\u0107nih ljubimaca<\/strong><\/p>\n

Pre trideset godina, kada Stiv D\u017eobs prvi put samouvereno najavio da \u0107e kompjuteri potpuno izmeniti na\u0161 na\u010din komuniciranja, nema\u010dki re\u017eiser Werner Herzog snimio je ekscentri\u010dni dokumentarni film Werner Herzog Eats His Shoe, u kom najpre kuva svoju obu\u0107u u supi od pa\u010detine sa belim lukom, a onda, za stolom na kome je servirana cipela na tanjiru plus pivo, izvr\u0161ava obe\u0107anje pred studentima Berkli univerziteta.<\/p>\n

Iako je Hercogovo jedenje cipele neodoljivo asociralo na repliku sli\u010dne scene u filmu \u201cZlatna groznica\u201d , u kojoj \u010carli \u010caplin 1925. godine gustira svoju cokulu, nema\u010dki reditelj nije imao nameru da opona\u0161a ameri\u010dkog pustolova koji se na Aljasci tragao za zlatom, ve\u0107 je svoju cipelu pojeo iz kreativnog fanatizma ravnog onom koji neguje D\u017eobs. Fora je bila u tome \u0161to je izjavio da Errol Morris nikada ne\u0107e privesti kraju film o groblju ku\u0107nih ljubimaca, uz obe\u010danje: \u201cAko Erroll ikad zavr\u0161i taj film, ja \u0107u pojesti svoju cipelu!\u201d Hercog nije znao da \u0107e na groblja ku\u0107nih ljubimaca uskoro biti slati i stari ra\u010dunari, prevazi\u0111ene hardverske verzije, koje vlasnici dr\u017ee na tavanu ili podrumu. U mom podrumu je jedan stari IBM s ekranom u \u010detiri boje, dika svoga doba, a dru\u0161tvo mu prave tri Spectrum-a i Amstrad 1512. Bilo kako bilo, Hercogova opklada naravno da je to najmanje bila obi\u010dno kla\u0111enje za\u010dinjeno bizarnim \u017ederanjem kuvanih cokula, a mnogo vi\u0161e izazov i bodrenje vanserijski talentovanog Morris-a da napokon snimi svoj dokumentarni prvenac Gates of Heaven.<\/p>\n

Otprilike u isto vreme kada je Hercog jeo cipele, Apple-ovi kompjuteri su se prodavali po ceni od 4.500 do 7.800 dolara, vrednost akcija ove kompanije sko\u010dila je 17 puta, a Stiv D\u017eobs prvi put izgovara vizionarsku re\u010denicu da \u0107e \u201cra\u010dunari promeniti na\u010din na koji radimo, igru i komunikaciju govora\u201d. I bi tako! Upravo na kompjuteru sam prvi put videla klip iz iz filma Werner Herzog Eats His Shoe, o kojem sam samo \u010ditala i slu\u0161ala pri\u010de (pogledajte www.youtube.com\/watch?v=-ymyiRXCszc), a slala sam ga i prijateljima sineastima, zajedno sa prilogom parodije u kojoj se Hercogu pridru\u017eio Jim Jarmusch (www.youtube.com\/watch?v=CIYkW8VuxOo).<\/p>\n

Danas, trideset godina kasnije, i Hercog i D\u017eobs su ikone planete, sa zajedni\u010dkom osobinom da im bombasti\u010dne izjave ni najmanje nisu strane, te da ih ispaljuju s pokri\u0107em. \u201cNe trudim se da osvajam nagrade. To je za konje i pse\u201d, galami ekscentri\u010dni Herzog, iako je 2010. godine sa dva filma konkurisao za Zlatnog lava u Veneciji i predsedavao Berlinaleom. Ni D\u017eobs nije razo\u010darao svoje fanove uporediv\u0161i pro\u0161log januara u San Francisku iPad sa Mojsijevim tablicama. Hteo je da ka\u017ee da su, posljednji put kad je vladalo toliko uzbu\u0111enje oko neke plo\u010de, na njoj bile napisane Bo\u017eje zapovesti. Bilo kako bilo, dok je D\u017eobs izlazio na binu da predstavi mo\u017eda najve\u0107e dostignu\u0107e svog \u017eivota, slika Mojsija na pozornici i citat iz Wall Street Journal-a koji je tu paralelu i smislio, nisu bili samo marketin\u0161ki trik, ve\u0107 su sugerisali koliki zna\u010daj svet pridaje novom revolucionarnom proizvodu.<\/p>\n

Jabuka = Apple<\/strong><\/p>\n

Naravno da je D\u017eobs do neba i nazad hvalio svog novog konja za tr\u017ei\u0161nu trku. \u201ciPad je fenomenalan! Ose\u0107a\u0107ete se tako dobro dr\u017ee\u0107i Internet u svojoj ruci! Kad ne\u0161to vidite, posegnete rukom i dotaknete! Ne razmi\u0161ljate o tome, jednostavno to u\u010dinite! To je najbolje iskustvo Interneta koje \u0107ete ikad imati\u201d. Uostalom, nije li ponosni Stiv D\u017eobs izmislio i slogan da \u201cko vidi jabuku, ne misli na pitu, nego na Apple ra\u010dunare\u201d.<\/p>\n

\u201cStiv je poslednji veliki graditelj\u201d, izjavio je za Financial Times Roger McNamee, finansijer iz silicijumske doline koji je predvodio skora\u0161nji neuspe\u0161ni poku\u0161aj da se kompanija Palm transformi\u0161e po uzoru na Apple. \u201cOno po \u010demu se razlikuje od ostalih je to \u0161to stvara poslove i ekonomsku aktivnost ni iz \u010dega, dok skoro svaki drugi izvr\u0161ni direktor u Americi samo tra\u017ei na\u010dine kako da umanji tro\u0161kove i otpusti ljude\u201d. Nadajmo se da \u0107e D\u017eobsu zdravlje (u vreme pisanja ovog teksta oti\u0161ao je na bolovanje, dok \u0107e ga na \u010delu Apple-a zamenjivati Tim Cook) omogu\u0107iti da svoju viziju i dalje razvija\u2026<\/p>\n

Ajn\u0161tajn, Franklin, D\u017eobs\u2026<\/strong><\/p>\n

Prema New York Times-u, oficijelnu biografiju Stiva D\u017eobsa pisa\u0107e Walter Isaacson, biv\u0161i urednik \u201cTajmsa\u201d i direktor CNN-a. Isaacson je do sada objavio biografije Alberta Ajn\u0161tajna i Bend\u017eamina Franklina. Knjiga o D\u017eobsu \u0107e po\u010deti od po\u010detka: njegova majka je Amerikanka a otac Sirijac, ali je sa nedelju dana dat na usvajanje. Usvojio ga je bra\u010dni par D\u017eobs i dao mu ime Steven Paul. Sam D\u017eobs nikada nije prihvatio naziv \u201cusvojitelji\u201d, i smatra bra\u010dni par D\u017eobs svojim jedinim roditeljima.<\/p>\n

PCPRESS<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u201cOse\u0107am se ponekad starim kad govorim na univerzitetu i uvidim da najvi\u0161e strahopo\u0161tovanja studentima uliva \u010dinjenica da sam milioner\u201d, sme\u0161kao se D\u017eobs.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-62743","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/62743","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=62743"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/62743\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=62743"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=62743"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=62743"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}