{"id":62660,"date":"2011-10-06T13:25:01","date_gmt":"2011-10-06T11:25:01","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=62660"},"modified":"2011-10-06T13:32:25","modified_gmt":"2011-10-06T11:32:25","slug":"euro-nauka","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2011\/10\/06\/euro-nauka\/","title":{"rendered":"Euro nauka"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: D\u017eon Lan\u010dester<\/p>\n

Kad se ljudi izvan sveta novca zainteresuju za njega, ubrzo shvate da ve\u0107inu stvari koje izbezumljuju javnost insajderi smatraju rutinskim i normalnim. Uzmite, recimo, iznose koji se ispla\u0107uju bankarima, ili efekat \u0161pekulativnog novca koji na klik mi\u0161em obilazi svet, razaraju\u0107i \u010ditave industrije i nacionalne privrede kako mu volja. Za ljude od novca, to su samo \u010dinjenice o tome kako svet funkcioni\u0161e i moraju se prihvatiti, u nedostatku kredibilnog plana za pravljenje novog sistema na drugoj planeti.<\/p>\n

Me\u0111utim, s vremena na vreme, desi se ne\u0161to \u0161to zavrti stvari u suprotnom pravcu, pa se ljudi od novca prepadnu vi\u0161e nego mi ostali. To se dogodilo krajem 2007, kada je nastupila kreditna kriza, a sada se de\u0161ava ponovo. Uzrok je kriza evra, i rizik da \u0107e ekonomske pote\u0161ko\u0107e sedamnaest dr\u017eava koje \u010dine evrozonu razbiti Evropsku uniju. Ovakav ishod nekad se smatrao pani\u010darskom fantazijom. Danas razumni ljudi to vide kao realnu mogu\u0107nost \u2013 a ako se to zaista dogodi, nasta\u0107e finansijska konvulzija prema kojoj \u0107e bankrot Lehman Brothersa izgledati kao de\u010dja igra.<\/p>\n

Direktni uzrok sada\u0161nje krize jeste ekonomska situacija u Gr\u010dkoj. Gr\u010dka dr\u017eava, budu\u0107i da se godinama oslanjala na pozajmice i uglavnom la\u017eirane ekonomske podatke, ne mo\u017ee da vra\u0107a dugove, koji se pribli\u017eavaju sumi od pola triliona dolara \u2013 a to je mnogo para za zemlju sa 11 miliona stanovnika. Posledica je da se Gr\u010dka nalazi na ivici da proglasi bankrot. Jedino pitanje je da li \u0107e bankrot biti uredan, ubla\u017een kreditima Evropske centralne banke i MMF-a, i uz dogovore o prinudnim gubicima za investitore, koji se eufemisti\u010dki nazivaju \u201e\u0161i\u0161anjem\u201c. Ako bankrot ne bude takav, sled doga\u0111aja bi\u0107e haoti\u010dan i nepripremljen, i skoro sigurno \u0107e podrazumevati izlazak Gr\u010dke iz evrozone, a mo\u017eda i iz Evropske unije.<\/p>\n

Nema ni modela, ni plana, niti mehanizma za ovakav scenario; smatralo se da je on nemogu\u0107. Zato ga se ljudi toliko boje. Nepostojanje izvodljive izlazne strategije verovatno je jedan od klju\u010dnih nedostataka evrozone. Vode\u0107i principi ove valute, pu\u0161tene u opticaj 1999, trebalo je da budu sadr\u017eani u nizu pravila za ograni\u010denje godi\u0161njeg deficita jedne zemlje na tri procenata njenog BDP-a, a ukupnog duga na 60 posto BDP-a. To je bila lepa ideja, ali do 2004, dve najve\u0107e privrede u evrozoni, Nema\u010dka i Francuska, prekr\u0161ile su pravila tri godine za redom. Svi su se kasno setili da predlo\u017eene sankcije za dr\u017eave-prestupnice \u2013 ogromne nov\u010dane kazne \u2013 nisu najpametnije re\u0161enje za ekonomije koje ve\u0107 imaju problema kako da izbalansiraju bud\u017eet. Zato nisu sprovedene nikakve sankcije.<\/p>\n

Mo\u017eda je to bio prvi evropski smrtni greh \u2013 \u010dinjenica da fiskalna i bud\u017eetska pravila mo\u017eete kr\u0161iti bez posledica. Ili je greh bio jo\u0161 dublji: poku\u0161aj da se stvori valutna zajednica od zemalja sa razli\u010diim ekonomijama, istorijama, kulturama, poreskim stopama, fiskalnim sistemima, pravnim okvirima \u2013 i sve to sa Evropskom centralnom bankom koja vr\u0161i nadzor nad valutom, ali bez paralelne kontrolne politi\u010dkih institucija. Ili je to bio jednostavniji, demokratski deficit: \u010dinjenica da za bira\u010de nezadovoljne panevropskom politikom nije bilo direktne mogu\u0107nosti za najosnovniji politi\u010dki \u010din \u2013 da najure bezobraznike. Bira\u010di su to mogli u\u010diniti na lokalnom nivou, ali upravljanje evrom uvek je predstavljalo neugodan kompromis izme\u0111u razli\u010ditih, a \u010desto i opre\u010dnih nacionalnih interesa.<\/p>\n

Kratkoro\u010dno, bitno je samo koji \u0107e biti naredni koraci. Ovo je trenutak kada odrasli treba da stupe na scenu i po\u010diste nered. Ve\u0107e i sna\u017enije ekonomije iz evrozone \u2013 u saradnji sa Me\u0111unarodnim monetarnim fondom \u2013 moraju da izbave Gr\u010dku, pre nego \u0161to se haos pro\u0161iri na druge zemlje evrozone i na banke. Ako se \u201ezaraza\u201c, termin koji koriste analiti\u010dari, pro\u0161iri na sve strane, dr\u017eave \u0107e imati problema da se zadu\u017euju i otpla\u0107uju dugove; ako dr\u017eave ne mogu da otpla\u0107uju dugove, institucije koje su vlasnici tih dugova \u2013 ve\u0107 izmu\u010dene evropske banke \u2013 bi\u0107e u ozbiljnoj nevolji.<\/p>\n

Polo\u017eaj ovih banaka, od 2008, predstavlja veliki problem koji svi uporno ignori\u0161u. Provere nametnute ameri\u010dkim bankama nisu sprovedene u Evropi. Evropska centralna banka jeste sprovela \u201etestove izdr\u017eljivosti\u201c, ali su oni izgubili svaki kredibilitet 2010, kada su irske banke uspe\u0161no pro\u0161le testove, a zatim se smesta sru\u0161ile, primorav\u0161i Evropsku uniju i MMF da spasava irsku dr\u017eavu. Veliko nepoverenje koje vlada prema nekim bankama dovelo je do panike u vezi sa njihovim deonicama, i do situacije da banke sve te\u017ee kreditiraju jedna drugu \u2013 \u0161to je bio prvi simptom krize 2008.<\/p>\n

Tr\u017ei\u0161ta potresa \u010dinjenica da vlade bogatijih evropskih zemalja, naro\u010dito vlada kancelarke Angele Merkel u Nema\u010dkoj, potenciraju nepopularnost spasavanja drugih zemalja, umesto njihove o\u010digledne ekonomske nu\u017enosti. Ovo bi mogla biti samo predstava za javnost, da bi se kriza dovela do same granice, kada bi potreba za delovanjem postala toliko o\u010digledna da bi joj to smanjilo politi\u010dku cenu. (Merkel se nada ponovnom izboru 2013.) Izgleda da nema\u010dki politi\u010dari prosto ne \u017eele da objasne svojim bira\u010dima koliko je njihova zemlja imala koristi, a i dalje ima koristi, od evra, najvi\u0161e zbog njegovog povoljnog uticaja na sna\u017enu izvoznu ekonomiju Nema\u010dke. Mo\u017eda \u0107e se ispostaviti da je to istorijski propust dr\u017eavnog rukovodstva. Od parlamenata svih sedamnaest zemalja evrozone konstantno se tra\u017ei da glasaju o tome da li treba reformisati i pro\u0161iriti suvi\u0161e strogi evropski mehanizam spasavanja. Ova mera je pro\u0161la u Nema\u010dkoj, ali su o\u010dekivane skup\u0161tinske ve\u0107ine drugde vrlo tanke. Razlika izme\u0111u bezbednog evra i evra na ivici kraha jeste razlika izme\u0111u metafori\u010dkog slona u sobi, koji se mo\u017ee ignorisati, i pravog slona u va\u0161oj sobi, koji je tu, i kvari vazduh svojim vrelim, te\u0161kim dahom. Ta situacija se ne bi mogla ignorisati, i ona je povod za rastu\u0107u paniku. Evrozona se ve\u0107 nalazi u sobi sa tim slonom, a ukoliko se brzo ne preduzmu odlu\u010dni koraci, uskoro \u0107e im se pridru\u017eiti i ostatak sveta.<\/p>\n

D\u017eon Lan\u010dester, The New Yorker<\/a><\/p>\n

Preveo Ivica Pavlovi\u0107<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Nepostojanje izvodljive izlazne strategije verovatno je jedan od klju\u010dnih nedostataka evrozone.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-62660","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/62660","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=62660"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/62660\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=62660"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=62660"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=62660"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}