Juce potpisani sporazum o izmjeni Ustavne povelje, kojim se insistira na medjunarodno priznatim demokratskim standardima, mogao bi da komplikuje ideju o crnogorskoj nezavisnosti, ocijenili su politicki analiticari. Venecijanska komisija jos ranije je upozoravala da su u crnogorskom Zakonu o referendumu sporne odredbe o cenzusu.<\/p>\n
Evropska komisija za demokratiju, koja djeluje pod okriljem Savjeta Evrope, donijela je akt kojim su date osnovne smjernice za sve referendumske procese, pa i one koji bi se organizovali u nasoj zemlji. <\/p>\n
Docent beogradskog Pravnog fakulteta, Miodrag Jovanovic, kaze da nema preciznih uputstava za referendume o nezavisnosti, da su iskustva razlicita, ali i istice da se osnovne odredbe tog dokumenta odnose na relevantnu vecinu koja bi na referendumu trebalo da bude ostvarena. \u201cOno sto smo imali jeste vec jedna reakcija koja je u slucaju Crne Gore i predloga zakona koji je u jednom trenutku bio kao predmet razmatranja ove Komisije upravo odbacen kao neprihvatljiv, a resenje je bilo prosta vecina odnosno 50 plus jedan glas od izaslih na izbore, sto, naravno, u slucaju jako niske izlaznosti, recimo bojkota opozicije, moze da dovede u pitanje legitimitet tako jedne vazne odluke kakvo je glasanje o nezavisnosti drzave\u201d, rekao je Jovanovic.<\/p>\n
Strucnjaci upozoravaju da izmjena Ustavne povelje koja se odnosi na referendum sasvim sigurno znaci da Crna Gora mora da racuna na to da ce Savjet Evrope, Evropska unija i OEBS striktno nadzirati proceduru izjasnjavanja. <\/p>\n
Prema postojecem crnogorskom Zakonu o referendumu iz 2001. godine, izjasnjavanje bi bilo vazece ako se odazove pedeset odsto glasaca, dok odluku donosi prosta vecina izaslih. To, prakticno, znaci da bi 25 odsto birackog tijela u Crnoj Gori moglo da odluci o nezavisnosti te drzave clanice.<\/p>\n
RTS<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"