{"id":60437,"date":"2011-09-07T08:00:39","date_gmt":"2011-09-07T06:00:39","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=60437"},"modified":"2011-09-07T08:00:39","modified_gmt":"2011-09-07T06:00:39","slug":"cvecara-u-kuci-cveca-%e2%80%a6","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2011\/09\/07\/cvecara-u-kuci-cveca-%e2%80%a6\/","title":{"rendered":"Cve\u0107ara u ku\u0107i cve\u0107a \u2026"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Lazar D\u017dAMI\u0106<\/strong><\/p>\n

Kako je i za\u0161to Alan Ford postao fenomen u Jugoslaviji – i nigde vi\u0161e!<\/p>\n

DOVIDJENJA … i hvala za ribu. Tako bi, bar, glasio opro\u0161taj u Galakti\u010dkom vodi\u010du za autostopere.<\/p>\n

U na\u0161em slu\u010daju, hvala za podr\u0161ku, kritiku, komentare i interpretacije. Mada sam to i o\u010dekivao, ni\u0161ta tako dobro ne stimuli\u0161e raspravu na Balkanu kao razgovor o nama samima i neslaganja oko na\u0161ih mitova.<\/p>\n

Ve\u0107 nekoliko meseci, zahvaljuju\u0107i dalekovidoj podr\u0161ci Zlatka \u0160\u0107epanovi\u0107a, jednog od urednika Ba\u0161te Balkana, imao sam privilegiju da pi\u0161em seriju ovih eseja o Alanu Fordu kao\u00a0 jedinstvenom jugoslovenskom fenomenu.<\/p>\n

Razlog nije bio samo to \u0161to slede\u0107e godine slavimo 40 godina od pojavljivanja tog kultnog stripa na na\u0161im prostorima, ve\u0107 mnogo vi\u0161e to \u0161to je Alan Ford jedinstven filter za posmatranje na\u0161eg, nekada federalnog, dru\u0161tva i povla\u010denje paralela izmedju mitske super-Jugoslavije i novih mikro-dr\u017eava koje su je zamenile. Nekako, te dve stvari su se spojile u jedno; aktuelnost je bila dvostrana, ne samo zbog pomenutog jubileja, ve\u0107 i zbog vanvremenske tragi\u010dne aktuelnosti mentalnih modela koji su AF na\u010dinili fenomenom u Jugoslaviji. I nigde vi\u0161e. Ti mentalni modeli i dalje postoje, i dalje oblikuju na\u0161 pogled na svet bez obzira na politi\u010dke promene koje su se desile i AF je i dalje pouzdan vodi\u010d za njihovo razumevanje.<\/p>\n

Postoji i tre\u0107i razlog, i on je klju\u010d za zavr\u0161etak ove serije u svom blog formatu: od samog po\u010detka, i pre nego \u0161to sam stavio pero na papir (ta\u010dnije: prst na tastaturu), imao sam u vidu knjigu. Bio sam, a i dalje sam, ubedjen da je \u0161tampani objekat, analogni artefakt u svoj svojoj linearnoj veli\u010danstvenosti, li\u0161en svake hiper-tekstualnosti, iz nekog razloga najbolji medijum za ove eseje. Web strana, uklju\u010duju\u0107i i popularan blog, je stvar koja vetri, koja ima odredjeni, kratak, vek trajanja; i dalje je na serveru, ta\u010dno je, i dalje se mo\u017ee na\u0107i na pretra\u017eiva\u010dima, ali je u pitanju bestelesna stvar. Zahteva napor da se nadje.<\/p>\n

Fizikalnost knjige poseduje odredjenu kona\u010dnost, telesnost koju digitalna strana nema. Jeste starinska, jeste skupa, jeste nefleksibilna ali u isto vreme nam pru\u017ea odmor od izbora: nije \u2032funkcioidna\u2032, ne mo\u017ee se koristiti na sto razli\u010ditih na\u010dina, ne grana se u hiljadu konektovanih linkova koji \u010ditanje pretvaraju u povr\u0161no skeniranje sadr\u017eaja (verujte Makluanu: mediji zaista menjaju na\u0161 mozak, i neke od promena koje donosi internet slute pomalo na problem). Kniiga ne daje izbor: po\u010dinje sa jedne strane, ide samo u jednom pravcu i zavr\u0161ava se samo na jednom mestu. Ne zavisi od toga da li ima vezu sa internetom ili pokrivanje mobilne mre\u017ee. Ne zavisi od pune baterije. Nosi se u d\u017eepu, tekstilnom serveru, ne na hard disku. Knjiga je poslednji masovni pre-post-moderni objekat, jedna stvar koja radi samo jednu stvar.<\/p>\n

I zato, kao neko ko je potopljen u digitalni marketing, a ko nikada nije prestao da voli knjige, \u017eeleo sam da vidim ove eseje u toj arhai\u010dnoj i arhetipskoj formi; da kreiram zvani\u010dnu monografiju Alan Ford jubileja slede\u0107e godine. I \u017eelja mi se ispunila. Na preporuku zajedni\u010dkih prijatelja, nekoliko izdava\u010da je stupilo u kontakt, zainteresovani. Ali, kao po komandi, svi su imali jedan isti zahtev: da se ne\u0161to od planiranih sadr\u017eaja za blog ostavi za knjigu kao ekskluzivni materijal. Ima komercijalnog smisla, prizna\u0107ete, iako su u pitanju, po mom mi\u0161ljenju, razli\u010diti mediji. Knjiga je, kao i TV, \u2032zavaljeni\u2032 (lean back) medij; kompjuter je \u2032pognuti\u2032 (learn forward) medij. Priznajem, i laptop se mo\u017ee odneti na sofu i sa njega \u010ditati; da ne pominjem iPad koji po prvi put \u2032zavaruje\u2032 karakteristike knjige i kompjutera u jednu platformu. Ali, jo\u0161 smo daleko od masovne upotrebe iPada u Smederevu. Tako da knjiga, \u0161to se \u010ditanja ti\u010de, kod nas i dalje vlada.<\/p>\n

Koja su to poglavlja planirana za blog koja sam ostavio za knjigu? Poslednja tri.<\/p>\n

\u010cetvrta sekcija od planiranih \u0161est se bavi kreativnom dramaturgijom stripa i hrvatskim prevodom Nenada Brixyja, jednim od glavnih faktora uspeha, ali ne zbog razloga koji se obi\u010dno navode. Kategori\u010dno tvrdim da je kulturna interpretacija hrvatskog dijalekta u Srbiji jedan od glavnih razloga za popularnost AF-a u tom delu biv\u0161e YU. Pored toga, sama njegova dramaturgija, i u originalu, je imala mnoge aspekte novog, sve\u017eeg pristupa detektivskoj pri\u010di kao etabliranom \u017eanru. O tome vi\u0161e u knjizi.<\/p>\n

Peta sekcija je posve\u0107ena mekoj, ali preciznoj crta\u010dkoj liniji Magnusa, koja je strip neprestano dr\u017eala na suptilnoj ivici izmedju karikature i realizma; izmedju stripa i grafi\u010dkog romana. U ove, ekzekucione, detalje spadaju i jedinstvene, vrlo kreativne, onomatopeje koje je strip doneo na na\u0161e prostore i koje su dodavale jo\u0161 vi\u0161e specifi\u010dnog tonaliteta pri\u010di.<\/p>\n

Kona\u010dno, Alan Ford nije postojao u nekom umetni\u010dkom vakuumu. On je bio deo kreativnog pristupa koji su uspe\u0161no primenili mnogi drugi umetnici, od Felinija i Montija Pajtona, preko Renea i drugih junaka \u2032Alo Alo\u2032 serije ili \u017deneove \u2032Delikatesne radnje\u2032, do Du\u0161ka Kova\u010devi\u0107a i Ramba Amadeusa. Moja ideja je da skrenem pa\u017enju na neke njihove \u2032fordovske\u2032 karakteristike. Da uradim \u2032Bluma\u2032 iz \u2032fordovskog\u2032 ugla: \u010duveni knji\u017eevni kriti\u010dar Harold Blum je jednom prilikom rekao da ga ne interesuju frojdovski aspekti \u0160ekspira, nego \u0161ekspirijanski aspekti Frojda; sli\u010dno tome, mene ne interesuje uticaj Felinija na Alana Forda, nego uticaj Alana Forda na Emira Kusturicu.<\/p>\n

Obzirom na reakciju koju su eseji imali od sada\u0161njeg zvani\u010dnog izdava\u010da \u2032Forda\u0107a\u2032 za tr\u017ei\u0161te biv\u0161e Jugoslavije, o\u010dekujem da \u0107e knjiga imati i obilje ilustracija: scena iz razli\u010ditih epizoda koje ilustruju ono \u0161to sam hteo da ka\u017eem.<\/p>\n

Sve u svemu, knjiga bi trebalo da bude \u0161ira, dublja i jo\u0161 malo bolje stilski polirana verzija eseja koji su objavljeni ovde, plus dizajn. Moje je da vam se svima zahvalim na u\u010de\u0161\u0107u i na podeli va\u0161ih misli sa ostalim \u010ditaocima. Bila mi je \u010dast i siguran sam da ne\u0107e biti poslednji put.<\/p>\n

Jedva \u010dekam slede\u0107u godinu, jer \u0107emo imati priliku da obele\u017eimo jedan va\u017ean jubilej; va\u017ean u onoj meri u kojoj je Alan Ford bio va\u017ean za nas. Ko prolazi pored Cve\u0107are, neka kupi buket, ili dva.<\/p>\n

Ba\u0161ta Balkana<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kako je i za\u0161to Alan Ford postao fenomen u Jugoslaviji – i nigde vi\u0161e! Ti mentalni modeli i dalje postoje, i dalje oblikuju na\u0161 pogled na svet bez obzira na politi\u010dke promene koje su se desile.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-60437","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/60437","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=60437"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/60437\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=60437"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=60437"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=60437"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}