{"id":60289,"date":"2011-09-05T19:54:04","date_gmt":"2011-09-05T17:54:04","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=60289"},"modified":"2011-09-05T19:54:04","modified_gmt":"2011-09-05T17:54:04","slug":"kolonijalizam-opstaje-u-glavama-vladajuce-elite","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2011\/09\/05\/kolonijalizam-opstaje-u-glavama-vladajuce-elite\/","title":{"rendered":"Kolonijalizam opstaje u glavama vladaju\u0107e elite"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Milenko SRE\u0106KOVI\u0106<\/strong><\/p>\n

Ibrahima Kulibalia iz zapadnoafri\u010dke republike Mali, predsednika malijske Nacionalne koordinacije seoskih organizacija (CNOP), sreli smo u Austriji tokom Nieleni (Nyeleni) konferencije na kojoj je u\u010destvovao Pokret za slobodu. Konferenciju su 16-21. avgusta organizovale evropske \u010dlanice La Via Campesine a prisustvovalo je oko 400 delegata iz 34 evropske zemlje. La Via Campesina (u prevodu: Selja\u010dki put) je koalicija koja na globalnom nivou okuplja organizacije seljaka, proizvo\u0111a\u010da, domorodaca i bezemlja\u0161a, a kojoj pripada i malijska organizacija kojom predsedava Ibrahim. Upravo je u Maliju 2007. godine bila odr\u017eana prva Nieleni konferencija o suverenosti prehrambenog sistema a sama konferencija dobila je ime po mitskoj seljanki iz Malija koja je simbol selja\u010dke borbe za nezavisnost.<\/p>\n

Ibrahim je ro\u0111en u seoskoj porodici. Diplomirao je na Poljoprivrednom fakultetu. Nakon studija po\u010deo je da se bavi poljoprivredom na farmi koja je sto kilometra udaljena od Bamaka, glavnog grada republike Mali. Gaji \u017eitarice \u2013 kukuruz, sirak, i fonio, \u017eitaricu koja uspeva u zapadnoj Africi, a ima i p\u010dele, koze, vo\u0107e i cve\u0107e. Mla\u0111i brat mu poma\u017ee u poslu i odmenjuje ga u trenucima kada je Ibrahim zauzet svojim anga\u017emanom u selja\u010dkom pokretu. Organizacija kojom predsedava okuplja ve\u0107i broj seoskih federacija u kojima se nalazi oko dva miliona i petsto hiljada seljaka.<\/p>\n

Poljoprivredni sektor stvara 55 procenata nacionalnog bogatstva ali vlada republike Mali za poljoprivredu iz bud\u017eeta izdvaja manje od 7 procenata, iako se njome bavi 80% populacije. Mali broj sela ima dovoljno razvijenu infrastrukturu \u2013 elektri\u010dnu energiju, vodu, telefon. Seljacima nedostaje poljoprivredna mehanizacija, mogu\u0107nost podizanja kredita, zagarantovano pravo vlasni\u0161tva nad zemljom; cena hrane ne pokriva osnovne tro\u0161kove proizvodnje, a klimatski uslovi su nestabilni. Nemogu\u0107e je da se\u00a0 bilo koja zemlja razvija ako se zanemari 80% stanovnika, ka\u017ee Ibrahim. Lokalna tr\u017ei\u0161ta su destabilizovana; zato zahtevamo po\u0161tovanje suvereniteta hrane da bismo za\u0161titili na\u0161e lokalne proizvode i da bismo mogli da ih prodamo po profitabilnoj ceni.<\/p>\n

Pod pritiskom Svetske banke tr\u017ei\u0161te je osamdesetih godina liberalizovano \u0161to je ote\u017ealo prodaju doma\u0107ih poljoprivrednih proizvoda usled uvoza jeftinijih namirnica. Proizvo\u0111a\u010di danas glavnu bitku vode oko kontrole lokalnih tr\u017ei\u0161ta na kojima prodaju svoje proizvode. Suprotstavljaju se interesnim grupama, uvoznicima poljoprivrednih proizvoda, koji svoje privilegije brane u sprezi sa politi\u010dkim partijama koje finansiraju. Tr\u017ei\u0161ni \u0161pekulanti vrlo \u010desto kupe proizvode po tr\u017ei\u0161noj ceni koja je 50% manja od stvarne cene a zatim ih dva meseca kasnije prodaju tri puta skuplje. Malijski seljaci stoga poku\u0161avaju da organizuju skladi\u0161tenje robe do trenutka kada prodaja po tr\u017ei\u0161noj ceni postane profitabilnija. Udru\u017eivanje u zadruge poma\u017ee seljacima da za\u0161tite svoje interese. Kada je 1991. godine zba\u010den diktator general Moussa Traore, koji je vladao od 1968. godine, nestalo je zadruga i udru\u017eenja koja su bila pod kontrolom dr\u017eave. Nastala je prilika za razvoj nezavisnih selja\u010dkih organizacija koje su ubrzo po\u010dele da zajedni\u010dkim snagama poja\u010davaju uticaj na dr\u017eavnu politiku.<\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Kolonizacijski sindrom<\/strong><\/p>\n

Kolonizacija je jo\u0161 uvek prisutna u Africi i ne znam da li \u0107e se ikada okon\u010dati \u2013 ka\u017ee Ibrahim. Dok god je na vlasti afri\u010dka elita koju je formirala kolonizacija, koja misli i pona\u0161a se kao oni koji su nas u pro\u0161losti kolonizovali, i dalje \u0107emo imati problema. Oni su potpuno izgubili dodir sa selom i obi\u010dnim ljudima. Oni su izdajnici. Mala grupa ljudi koja represivno upravlja nad ve\u0107inom stanovni\u0161tva jeste pravi sindrom kolonizacije. U Africi, kolonizacija vi\u0161e ne postoji pravno, ali jo\u0161 uvek funkcioni\u0161e, samo sa izmenjenim akterima. Moramo da otkrijemo ko je odgovoran za ovakvo stanje u na\u0161oj zemlji, nema svrhe vi\u0161e za to optu\u017eivati SAD ili Evropu. Afri\u010dka elita nas izdaje i uvozi potpuno neprimerene koncepte koji su destruktivni za na\u0161e zemlje.<\/p>\n

Na primer, Kofi Anan je deo stare generacije \u0161kolovane u kolonijalnim \u0161kolama. On je deo generacije koja Africi stvara probleme jer ne poznaje realnost na terenu. Oni su diplomate od karijere. Oni \u017eive u me\u0111unarodnim institucijama. Postoje hiljade nalik njemu \u0161irom Afrike koji misle da moramo da se re\u0161imo selja\u010dke klase i na prvo mesto postavimo biznismene. Za njih je pokretanje kompanije koja zapo\u0161ljava stotinu ljudi va\u017enije od odr\u017eavanja ve\u0107eg broja sela koja se sastoje od hiljada ljudi koji rade nezavisno. Kompanije navodno pla\u0107aju porez i time poma\u017eu dr\u017eavu, ali u stvari vrlo \u010desto od te iste dr\u017eave dobijaju velike subvencije. A poljoprivrednici su va\u017eniji ekonomski akteri nego biznis kompanije. Progres ne bi trebalo da bude selektivni proces koji u obzir uzima potrebe malog broja ljudi a ogroman broj ljudi izostavlja.<\/p>\n

Svetska banka, MMF i razvijene zemlje jo\u0161 od osamdesetih poku\u0161avaju da ubede afri\u010dku elitu da poljoprivreda nije profitabilna i da treba da bude zamenjena krupnim agrobiznis sistemima. Bilo je potrebno deset godina borbe da se izborimo sa ovakvim stavom. Poljoprivreda zapo\u0161ljava 80% stanovni\u0161tva a oni nam predla\u017eu da je tek tako uni\u0161timo.<\/p>\n

Mo\u017eete li da zamislite zemlju u kojoj 80% stanovni\u0161tva ne zahteva od vlade da im obezbedi posao, ka\u017ee Ibrahim. Kad god uklju\u010dim radio \u010dujem da je najve\u0107a preokupacija u razvijenim zemljama da se stvore poslovi za ogroman broj nezaposlenih. U na\u0161oj zemlji, 80 procenata stanovni\u0161tva sami sebi obezbe\u0111uju posao. A vlada slu\u0161a ljude koji je savetuju da sve to uni\u0161ti. To je ludost! Da je taj projekat uspeo, sve afri\u010dke zemlje bi danas bile u gra\u0111anskim ratovima, jer niko ne bi umro u ti\u0161ini da je oteran sa svoje zemlje, ve\u0107 bi oti\u0161ao u grad da tra\u017ei svoje pravo na \u017eivot, a u gradu ne bi bilo dovoljno sredstava za sve. Ni vlada, ni MMF, ni Svetska Banka ne bi mogli da stvore dovoljno posla za sve one koji bi bili isklju\u010deni iz porodi\u010dne poljoprivrede.<\/p>\n

Iako proizvode bez savremene poljoprivredne opreme, malijski seljaci uspevaju da proizvedu million tona \u017eitarica vi\u0161ka. Nasuprot njima, u krupnim agrobiznis sistemima, koji primaju ogromne subvencije od vlade, u, na primer, Nigeriji, Maroku ili nekoj severnoafri\u010dkoj zemlji, mala grupa ljudi se bogati uni\u0161tavaju\u0107i na\u010din \u017eivota miliona ljudi.<\/p>\n

Za sada se borimo protiv uvezenih ideja koje prete na\u0161em opstanku \u2013 protiv uvo\u0111enja agrobiznis sistema, genetski modifikovanih organizama, dodatne liberalizacije poljoprivrednog sektora. I zato nemamo dovoljno vremena ni energije da napredujemo u pozitivnom smeru \u2013 da stvaramo zadruge, da kolektivno prodajemo na\u0161e proizvode, ili zajedni\u010dki upravljamo mehanizacijom. Umesto da se bavimo time, moramo da se borimo protiv ovakvih ideja koje nemaju osnova u na\u0161oj realnosti. One su \u010dista izmi\u0161ljotina ove elite koja je odvojena od stvarnosti na terenu i njihovih saveznika u zemljama na Severu.<\/p>\n

Rudarska kompanija ne mo\u017ee da do\u0111e i eksploati\u0161e rudno bogatstvo zemlje ukoliko vlada ne sklopi ugovor sa njom \u2013 dakle, moramo da se borimo protiv onih ljudi koji svojim potezima izdaju interese svojih ljudi. Multinacionalne korporacije koje prodaju genetski modifikovano seme ne mogu da prodaju genetski modifikovane organizme ukoliko ne sklope sporazum sa vladom. Dakle, mete svoje borbe moramo precizno identifikovati. Malijski seljaci se ne mogu boriti protiv sedi\u0161ta Monsanta u SAD, ali mogu protiv svog sopstvenog ministra poljoprivrede, predsednika republike, itd. Oni su ti koji pu\u0161taju Monsanto u zemlju. Oni ne smeju da nas prodaju prvoj osobi koja se pojavi s parama.<\/p>\n

Suverenost hrane, suverenost prehrambenog sistema, ka\u017ee Ibrahim, za mene je kada ne zavisi\u0161 ni od koga. Porodica je ponosna ukoliko mo\u017ee sama sebe da prehranjuje. Suverenost hrane treba da bude glavni potporni stub svih zemalja \u0161irom sveta. Mi odbijamo pomo\u0107 u hrani jer to uni\u0161tava na\u0161a lokalna tr\u017ei\u0161ta i \u010desto menja ljudske prehrambene navike. Odbijamo da prihvatimo uvezene proizvode. Ponosni smo na na\u0161e dostojanstvo i sposobnost da sami sebe prehranjujemo na\u0161om sopstvenom hranom.<\/p>\n

Pokret za slobodu<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Dok god je na vlasti afri\u010dka elita koju je formirala kolonizacija, koja misli i pona\u0161a se kao oni koji su nas u pro\u0161losti kolonizovali, i dalje \u0107emo imati problema, ka\u017ee Ibrahim Kulibali,predsjednik malijske Nacionalne koordinacije seoskih organizacija.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-60289","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/60289","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=60289"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/60289\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=60289"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=60289"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=60289"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}