{"id":59812,"date":"2011-09-01T12:05:18","date_gmt":"2011-09-01T10:05:18","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=59812"},"modified":"2011-09-01T12:05:18","modified_gmt":"2011-09-01T10:05:18","slug":"niske-strasti-gordog-bica","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2011\/09\/01\/niske-strasti-gordog-bica\/","title":{"rendered":"Niske strasti gordog bi\u0107a"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Biljana STOJKOVI\u0106\u00a0\u00a0 <\/strong><\/p>\n

Za svako svesno bi\u0107e, bi\u0107e koje poseduje ne\u0161to \u0161to zovemo slobodna volja, a \u010dovek je (valjda) takva vrsta \u017eivotinje, moral bi morao biti veoma jednostavna stvar. \u201e\u010covek, kako to zvu\u010di gordo\u201c rekao je davno Maksim Gorki, ukazuju\u0107i na moral kao na jedan od osnovnih atributa ljudskosti. Ako i\u0161ta mo\u017eemo nazvati moralnim imperativom, to bi bilo po\u0161tovanje svakog pojedina\u010dnog \u017eivota. To je toliko va\u017eno da je preto\u010deno i u pravnu normu \u2013 ako ukrade\u0161, ako uvredi\u0161, ako povredi\u0161 ili ubije\u0161, nekoga nisi po\u0161tovao i ugrozio si mu dostojanstvo i egzistenciju. Pogledajte Ustav Republike Srbije; tamo lepo pi\u0161e: \u201eLjudski \u017eivot je neprikosnoven…. Ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno i svi su du\u017eni da ga po\u0161tuju i \u0161tite…\u201d Za one koji ne razumeju sekularni jezik na\u0161e \u201elai\u010dke dr\u017eave\u201d, postoje ista eti\u010dka upustva u narodnom, pa \u010dak i u biblijskom re\u010dniku \u2013 \u201ene \u010dini drugome ono \u0161to ne \u017eeli\u0161 sebi\u201d. Ima li i\u010dega jednostavnijeg od te moralne formule? Za\u0161to je onda, pobogu, tako te\u0161ko ustrojiti \u017eivot spram ovog jednostavnog principa?<\/p>\n

Za nekoga ko nije psiholog, kao \u0161to ja nisam, odgovor se mo\u017ee samo naslutiti. Neprosve\u0107eni egoizam, iskombinovan sa ose\u0107ajem ni\u017ee vrednosti i nesigurnosti, monstruozno ra\u0111a potrebu da drugog unizi\u0161, da o drugome cini\u010dno prosu\u0111uje\u0161, da druge meri\u0161 na sopstvenoj skali i da, na kraju, sebi da\u0161 pravo da sudi\u0161 i deluje\u0161. Drugi, naravno, ne smeju biti ravnopravni i jednaki; mora\u0161 ih postaviti znatno ni\u017ee kako bi sebi izgledao veliki. Transformacija subjektivnog ose\u0107aja jada u isto tako subjektivnu sliku sopstvene veli\u010dine, ne\u0161to je \u0161to ne mogu do kraja razumeti, ma koliko se trudila da o celoj stvari \u010ditam i razmi\u0161ljam. Psihologija nam puno govori o tzv. odbrambenim mehanizmima, gde se, izme\u0111u ostalog, pripajamo identitetu \u010dopora kako bismo zaba\u0161urili sopstvenu bedu. Meni je ovde, me\u0111utim, zanimljiva ta nepresu\u0161na igra svesnog i nesvesnog, koja, na kraju krajeva, poni\u0161tava moralne vrednosti.<\/p>\n

Po mom vi\u0111enju, takvi mehanizmi jesu osnovni pokreta\u010di sirovog nacionalizma i motor ga\u017eenja moralne formule. Sav istorijski jad Balkana, \u010dini mi se, upravo o tome govori. Leto (gospodnje) 2011. godine donelo je velike bure na ovom nesre\u0107nom balkanskom prostoru. Primitivna zver nacionalizma otkinula se s lanca, koji smo jedva nekako privezali u prethodnih nekoliko godina. I neprekidno, kao u svojevrsnom za\u010daranom krugu, na\u0111e se uvek neka \u201eistorijsko-etni\u010dka istina\u201d koja \u0107e \u010dudovi\u0161te nanovo nahraniti i razjariti. Problem na Kosovu izazvao je ratne pokli\u010de s obe strane. U Srbiji se promovi\u0161u knjige osu\u0111enih ratnih zlo\u010dinaca i, naravno, negiraju se njihove krvave orgije, dok hrvatski dr\u017eavni vrh odaje po\u010dast istim takvim krvo\u017eednicima, ali isklju\u010divo svojim. Ne\u017ene emocije prema sopstvenim zlotvorima i osuda istih takvih likova iz tu\u0111eg \u010dopora, odraz su veoma niskih strasti otu\u0111enih od bilo kakvog racionalnog moralnog suda. Su\u0161tinski, svaka istorijska mantra oko koje su se ujedinili nacionalisti svih zemalja \u2013 znate ve\u0107 pri\u010de \u201eoni su nama radili ovo i ono, a na\u0161i junaci im vra\u0107aju milo za drago\u201d \u2013 nanovo nas dovodi do zaborava da jedinica eti\u010dkog suda nije etni\u010dka grupa ve\u0107 pojedinac.<\/p>\n

Nesumnjivo znamo da je \u010dovek vrsta sposobna za moralne izbore. Zahvaljuju\u0107i biolo\u0161koj evoluciji posedujemo neurobiolo\u0161ku osnovu za samosvest, uvid u procese sopstvenog mi\u0161ljenja i formiranje ideja o doga\u0111ajima koji nas okru\u017euju i o kojima mo\u017eemo formirati imaginarne predstave. Sve ovo jesu osnovni preduslovi za moralno rezonovanje, na osnovu kog smo, kako ka\u017ee Piter Singer, tokom evolucije uspeli da racionalno pro\u0161irimo moralni krug izvan srodni\u010dkih i parohijskih asocijacija ljudi. Ova teza je nesumnjivo ta\u010dna uzimaju\u0107i u obzir u kojoj meri su se pove\u0107avala ljudska dru\u0161tva koja bez manje-vi\u0161e usagla\u0161enih pravila pona\u0161anja ne bi mogla opstati. Izgleda, me\u0111utim, da postoje elementi, koji zadiru duboko u ljudsku psihologiju, spre\u010davaju\u0107i nas da introspektivno prihvatimo racionalnu premisu koju smo sami napisali \u2013 svaki ljudski \u017eivot je neprikosnoven.<\/p>\n

Jo\u0161 od Darvina postoji mi\u0161ljenje da je pojava svesti temelj nastanka morala u ljudskoj vrsti. Iako je definicija \u201esvesti\u201d sama po sebi problemati\u010dna, sigurno je ne mo\u017eemo odvojiti od na\u0161ih kognitivnih sposobnosti, tj. ume\u0107a da sebi predstavimo svet, da svoje okru\u017eenje razumemo i, kona\u010dno, da sagledamo svoje mesto u njemu. U eti\u010dkom kontekstu, to nam pru\u017ea mogu\u0107nost da donosimo svakojake zaklju\u010dke o tome \u0161ta treba \u010diniti ili misliti u odnosima prema drugim ljudima; omogu\u0107ava nam da nau\u010dimo \u0161ta su moralne vrednosti i kako da ih, na kraju, usvojimo u formi autonomnog morala. O tome koje moralne izbore treba da napravimo, u\u010di nas dru\u0161tvo kroz forme civilizacijskih odnosa.<\/p>\n

Dakle, za razvoj moralnog mi\u0161ljenja kod svakog pojedinca neophodno je intelektualno sazrevanje. Drugim re\u010dima, niko se ne ra\u0111a moralan, ve\u0107 moramo nau\u010diti \u0161ta se od nas, u jednom civilizovanom dru\u0161tvu, o\u010dekuje. Sposobnost da nau\u010dimo, razmi\u0161ljamo, govorimo, sprovodimo, pa i da apstraktno moralno rezonujemo, dugujemo evoluciji na\u0161eg neokorteksa, tj. nizu od \u0161est povr\u0161inskih slojeva cerebralnih hemisfera gde se nalaze svi asocijativni centri. Me\u0111utim, kako se pokazalo, u moralnim izborima zna\u010dajno u\u010destvuju i na\u0161e emocije. Danas nesporno znamo da je za socijalnu percepciju i razumevanje socijalnih okolnosti neophodna veza izme\u0111u prefrontalnog korteksa, posebno orbitofrontalnog korteksa koji se nalazi iznad orbita o\u010diju, dakle \u201eracionalnog mozga\u201d, i limbi\u010dkog sistema. Bez preteranih neuroanatomskih detalja, treba samo re\u0107i da limbi\u010dki sistem \u010dini nekoliko subkortikalnih elemenata mozga, koji su izvor na\u0161ih afektivnih reakcija, nagona i emocija, tj. onoga \u0161to \u0107u, za ovu priliku, nazvati \u201eniske strasti\u201d.<\/p>\n

O \u010demu nam govori ova kompleksna \u201emoralna anatomija mozga\u201d? Registrovanje na\u0161ih neposrednih potreba i \u017eelja, kao \u0161to su glad, bes, strah, po\u017euda, dugujemo limbi\u010dkom sistemu i po tome se ne razlikujemo bitno od drugih \u017eivotinja. Me\u0111utim, ljudski mozak je tokom evolucije, pove\u0107anjem prefrontalnog korteksa, stekao kontrolne mehanizme koji oblikuju na\u0161e pona\u0161anje \u2013 sposobni smo da racionalno obradimo nagonske impulse i da donesemo svesnu odluku o tome \u0161ta nam je \u010diniti. Zbog toga ne vodimo ljubav uvek, s bilo kim ili na svakom mestu gde po\u017eelimo, ne kopamo o\u010di svakome ko nas iznervira, a mo\u017eemo i strpljivo sa\u010dekati lepo serviran ru\u010dak kada smo gladni.<\/p>\n

Ove svesne odluke neophodne su nam da uskladimo svoje pona\u0161anje spram iole optimalnog funkcionisanja i opstanka u jednoj socijalnoj grupi. Ono \u0161to zovemo \u201emoralan odnos prema drugim bi\u0107ima\u201d, podrazumevalo bi nau\u010dene mehanizme usagla\u0161avanja na\u0161ih emocija i nagona sa eti\u010dkim normama, onim normama koje je dru\u0161tvo oblikovalo. Naravno, ne \u017eelim re\u0107i da ne postoje i emocije koje mo\u017eemo ozna\u010diti kao \u201emoralna ose\u0107anja\u201d, a u koja svakako spada i saose\u0107anje sa drugim ljudima. Poenta je u tome da i takve emocije umemo uskla\u0111ivati sa socijalnim kontekstom i okolnostima. Da pomenem opet Singera koji na sli\u010dnu temu sa\u017eeto ka\u017ee: \u201eOblik ljudskih eti\u010dkih sistema predstavlja rezultat te\u017enji ljudskih dru\u0161tava da usklade tenziju izme\u0111u kolektivnog mi\u0161ljenja i biolo\u0161kih \u017eelja svakog pojedinca\u201c[1].<\/p>\n

Mislim da se iz ovog neurobiolo\u0161kog razmatranja mogu izvu\u0107i va\u017eni zaklju\u010dci o problemu moralnog pona\u0161anja. Prvo, etika od nas tra\u017ei da se prema drugim ljudima odnosimo sa izvesnim stepenom nezavisnosti od konkretnih ose\u0107anja koje prema njima gajimo. Dakle, racionalni mozak \u010desto mora nadvladati nagonske reakcije. Ako postavimo moralni imperativ neprikosnovenosti svakog ljudskog \u017eivota iznad emocija, to bi zna\u010dilo da moramo po\u0161tovati pravo na opstanak i dostojanstvo \u010dak i onoga ko nam se ne dopada. I zaista, na kolektivnom nivou zakona i Ustava, slova na papiru otu\u0111enih od ljudskih emocija, nije nam problem da to prihvatimo.<\/p>\n

Jasno je i kako se mo\u017eemo odnositi prema ovim saznanjima. S jedne strane, ideja odgovornog dru\u0161tva morala bi biti tendencija ka ugnje\u017e\u0111enju ovog elementarnog eti\u010dkog principa u prakti\u010dne aspekte autonomnog morala svake osobe. To svakako podrazumeva moralno obu\u010davanje koje \u0107e formirati jake racionalne mehanizme kontrole iracionalnih impulsa (npr. kroz nagla\u0161avanje pojmova po\u0161tovanja, jednakosti i tolerancije). S druge strane, \u0161to je na\u017ealost \u010de\u0161\u0107i slu\u010daj na Balkanu, dru\u0161tvo mo\u017ee negovati niske strasti. Podila\u017eenje impulsima limbi\u010dkog sistema, iracionalnom besu, slepoj mr\u017enji, nesvesnoj transformaciji raznoraznih li\u010dnih i istorijskih kompleksa u ksenofobiju, ulagivanje identifikaciji sa herojskim krvolocima, jeste mnogo lak\u0161i i isplativiji proces za politi\u010dke interese. Pribli\u017eavanje politi\u010dkih izbora podi\u017ee talas nacionalisti\u010dke retorike koja pluta po amigdali i hipotalamusu, zaobilaze\u0107i neokorteks i logi\u010dke centre. Emocije nas vode u pogre\u0161ne i krvave nacionalne izbore.<\/p>\n

\u0160ta re\u0107i na kraju cele ove pri\u010de? Ljudi na Balkanu nisu druga\u010diji od bilo koga iz ostatka sveta; odvijanje igre svesnog i nagonskog kod svakog je isti. Ali, dru\u0161tva biraju za koji od dva elementa u ovoj igri \u0107e navijati. Mi, na\u017ealost, uvek biramo pogre\u0161nog igra\u010da.<\/p>\n

*Autorka je docent na Katedri za genetiku i evoluciju Biolo\u0161kog fakulteta u Beogradu.<\/em><\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>
\n—————–<\/p>\n

[1] Singer, P. (1981) The expanding circle: Ethics and sociobiology. New York: Farrar, Straus & Giroux.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Neprosve\u0107eni egoizam, iskombinovan sa ose\u0107ajem ni\u017ee vrednosti i nesigurnosti, monstruozno ra\u0111a potrebu da drugog unizi\u0161, da o drugome cini\u010dno prosu\u0111uje\u0161<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-59812","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/59812","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=59812"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/59812\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=59812"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=59812"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=59812"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}