{"id":59251,"date":"2011-08-27T07:00:53","date_gmt":"2011-08-27T05:00:53","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=59251"},"modified":"2011-08-27T18:27:37","modified_gmt":"2011-08-27T16:27:37","slug":"slovenija-matematicki-dokazana-korupcija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2011\/08\/27\/slovenija-matematicki-dokazana-korupcija\/","title":{"rendered":"Slovenija: Matemati\u010dki dokazana korupcija"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Svetlana VASOVI\u0106 MEKINA<\/strong><\/p>\n

Gotovo pet meseci otkako je engleski \u201cSandej tajms\u201d lansirao aferu \u201cnovac za zakone\u201d, u Sloveniji je ponovo aktuelizovan \u201cslu\u010daj Taler\u201d tako \u0161to je nov doprinos raskrinkavanju re\u010dene afere dala i Komisija za borbu protiv korupcije. Komisija je Talerov primer iskoristila za pokretanje novih istraga o dubokoj ukorenjenosti korupcije u slovena\u010dkom dru\u0161tvu.<\/p>\n

Afera je izbila 20. marta ove godine kada su novinari britanskog \u201cSandej Tajmsa\u201d objavili video snimke na kojima su zabele\u017eeni primeri korupcije u Evropskom parlamentu, a me\u0111u \u201culovljenim\u201d evro-poslanicima koji su prihvatili da se upregnu u interese (la\u017enih) lobista, na\u0161ao se (za \u201chonorar\u201d te\u017eak 100 hiljada evra) i Zoran Taler, nekada\u0161nji slovena\u010dki ministar spoljnih poslova. Taler je u Evropski parlament izabran na listi Socijalnih demokrata (SD) na \u010dijem je \u010delu premijer Borut Pahor.<\/p>\n

Ponukana aferom Taler, dr\u017eavna Komisija za borbu protiv korupcije odlu\u010dila je da teku\u0107e istrage potkrepi matemati\u010dkim ra\u010dunima odnosno da \u201cmatemati\u010dki\u201d uka\u017ee na ukorenjenost korupcije u slovena\u010dkom dru\u0161tvu. Tako je u poslednjem izve\u0161taju Komisija objavila intrigantne podatke o unosnim poslovima koje probrana preduze\u0107a obavljaju za vladu. Komisija je otkrila da u Sloveniji postoji ta\u010dno 65 preduze\u0107a koja su uo\u010di 2004. godine uspe\u0161no poslovala sa dr\u017eavom, a \u010diji poslovni rezultati pokazuju da su posle izbora koji su odr\u017eani re\u010dene godine i smene vlasti \u2013 ista preduze\u0107a upala u period su\u0161e, ta\u010dnije potpunog prekida finansijskih tokova. Su\u0161ne godine su trajale ta\u010dno \u2013 do narednih izbora! Po\u0161to su kormilo vlade, posle izbora odr\u017eanih u jesen 2008. godine ponovo od desnice preuzeli lideri tzv. levice, istih 65 firmi po\u010delo je da ni\u017ee poslovne uspehe. I sve to zahvaljuju\u0107i odli\u010dnom (i obnovljenom) poslovanju sa dr\u017eavom.<\/p>\n

Ni to nije sve. Komisija je utvrdila da je na potpuno isti na\u010din u vreme \u201cdesne\u201d vlade pod vo\u0111stvom prethodnog premijera Janeza Jan\u0161e odli\u010dno poslovalo 252 preduze\u0107a koja do 2004. godine gotovo uop\u0161te nisu poslovala sa dr\u017eavom. Ova neobi\u010dna statistika pokazala je da slovena\u010dka \u201cdesnica\u201d radije sara\u0111uje sa ve\u0107im brojem manjih firmi, dok se \u201clevica\u201d koncentrisala na \u010detiri puta manji broj preduze\u0107a sa kojima u doba svoje vladavine ima uhodano poslovanje. Slovena\u010dka Komisija za borbu protiv korupcije ukazuje na \u0161tetnost opisanog modela poslovanja. Treba znati da svote nisu simboli\u010dne ve\u0107 da se radi o milionskim iznosima. U igri je, prema prvim procenama \u2013 najmanje 50 miliona evra. Taj novac nekad zavr\u0161i u rukama \u201cna\u0161ih\u201d, a posle izbora (ukoliko do\u0111e do promene vlasti) u d\u017eepovima \u201cnjihovih\u201d.<\/p>\n

Komisija za borbu protiv korupcije upozorava da netom otkrivena \u201custaljena\u201d praksa poslovanja dr\u017eave sa 65 odnosno 252 preduze\u0107a dokazuje da glavni problem Slovenije nije sitna korupcija u vidu plavih koverti, ve\u0107 mito koje se nao\u010digled javnosti odvija na veliko preko veza \u010dlanova vlade sa izabranicima iz privatnog sektora. Sve to je izuzetno opasno jer uni\u0161tava konkurenciju koja je prvi uslov za zdravu tr\u017ei\u0161nu ekonomiju. Na opisani na\u010din posao u dru\u0161tvu obolelom od korupcije ne dobija onaj ko je kvalitetniji i jeftiniji \u2013 \u0161to bi bilo normalno \u2013 ve\u0107 onaj koji je \u201cna\u0161\u201d i ko zna da vrati uslugu.<\/p>\n

Konkretna imena preduze\u0107a, privilegovanih da posluju sa dr\u017eavom ako \u201cna\u0161i\u201d pobede, ipak nisu obelodanjena. To je izazvalo ogor\u010denje doma\u0107e javnosti, a Komisija je odgovorila da bi re\u010dena preduze\u0107a u suprotnom istog trena bila javno \u017eigosana zbog korupcije. Goran Klemen\u010di\u010d, predsednik Komisije za borbu protiv korupcije, objasnio je taj kontradiktoran potez \u017eeljom da komisija na \u010dijem je \u010delu prvo utvrdi \u201cuzrok bolesti od koje Slovenija boluje uz istovremeno onemogu\u0107avanje uzro\u010dnika i razvijanje servisa za druge nadzornike u Sloveniji i u inostranstvu\u201d.<\/p>\n

Sli\u010dan \u201cmehanizam\u201d je Komisija otkrila i prilikom analize poslovanja banaka u dr\u017eavnom vlasni\u0161tvu. Detektovano je da su slovena\u010dke banke u poslednjoj godini odobrile oko hiljadu neverovatno povoljnih kredita klijenteli bliskoj vladaju\u0107oj garnituri i sve to bez po\u0161tovanja uobi\u010dajenih rigoroznih uslova, procedura i pravila. Problem je utoliko ve\u0107i jer sada iste banke, u ve\u0107inskom dr\u017eavnom vlasni\u0161tvu, usled krize neprestano prosja\u010de od Pahorove vlade nove finansijske injekcije sve\u017eeg kapitala.<\/p>\n

Klemen\u010di\u010d obe\u0107ava da \u0107e javnosti uskoro predstaviti celokupnu \u0161emu korupcije pod okriljem dr\u017eave pomo\u0107u analize poslovanja sa privatnim preduze\u0107ima i pore\u0111enja sa podacima o poslovanju stranaka na vlasti. Otuda je slovena\u010dki primer zanimljiv i za Srbiju. Prvaci slovena\u010dke antikorupcione komisije tvrde da su institucije iz okru\u017eenja pokazale izuzetan interes za re\u010deno istra\u017eivanje sa \u017eeljom da metodologiju primene i u svojim dr\u017eavama. Stoga Klemen\u010di\u010deva komisija nagove\u0161tava mogu\u0107nost pokretanja posebnog javnog servisa za sli\u010dne analize pomo\u0107u slovena\u010dkih i stranih institucija, te uz podr\u0161ku Evropske komisije.<\/p>\n

Raskrinkavanje korupcije na najvi\u0161em nivou moglo bi da urodi plodom i ubudu\u0107e spre\u010di afere poput Talerove. Slovenija proizilazi iz istog politi\u010dkog miljea poput Srbije, a ovaj primer dokazuje da dr\u017eave u kojima se politi\u010dari celog radnog veka usavr\u0161avaju u zanatu \u201cpodmazivanja\u201d u skladu sa izbornim ciklusom, na kraju proizvode ba\u0161 takve politi\u010dare. Politi\u010dare koji su ili \u201cpodmazani\u201d i vazda spremni da \u201cpodma\u017eu\u201d, ne samo kod ku\u0107e, ve\u0107 svoj modus operandi, \u010dim se uka\u017ee prilika, unose i u okrilje evropskih institucija.<\/p>\n

Pi\u0161taljka.rs<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Glavni problem Slovenije nije sitna korupcija u vidu plavih koverti, ve\u0107 mito koje se nao\u010digled javnosti odvija na veliko preko veza \u010dlanova vlade sa izabranicima iz privatnog sektora.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-59251","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/59251","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=59251"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/59251\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=59251"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=59251"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=59251"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}