{"id":58364,"date":"2011-08-17T08:30:01","date_gmt":"2011-08-17T06:30:01","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=58364"},"modified":"2011-08-17T08:30:01","modified_gmt":"2011-08-17T06:30:01","slug":"moramo-da-vodimo-jedan-racionalniji-dijalog","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2011\/08\/17\/moramo-da-vodimo-jedan-racionalniji-dijalog\/","title":{"rendered":"Moramo da vodimo jedan racionalniji dijalog"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Danas \u0107u govoriti o energiji i klimatskim promenama. To mo\u017eda zvu\u010di iznena\u0111uju\u0107e od mene budu\u0107i da moj posao u fondaciji podrazumeva ve\u0107inom oblasti vezane za vakcine i semena, stvari koje je potrebno da osmi\u0161ljavamo i isporu\u010dujemo u cilju pomo\u0107i 2 milijarde najsiroma\u0161nijih na svetu. Ali energija i klimatske promene su izuzetno va\u017ene upravo ovim ljudima, zapravo, va\u017enije nego bilo kome drugom na celoj planeti. Pogor\u0161anje klimatskih uslova zna\u010di lo\u0161 rast i razvoj njihovih useva. Ili \u0107e biti previ\u0161e ki\u0161e, ili nedovoljno ki\u0161e za njihove potrebe. Stvari \u0107e se menjati na na\u010din koji njihova osetljiva sredina jednostavno ne\u0107e podneti. A to vodi do umiranja od gladi. To vodi do nesigurnosti. Do nestabilnosti i nemira. Tako \u0107e klimatske promene biti katastrofalne za njih.<\/p>\n

Tako\u0111e, cena energije njima je veoma va\u017ena. U principu, kada bi imali mogu\u0107nost da biramo da snizimo cenu samo jedne stvari, u cilju smanjenja siroma\u0161tva, to bi bila energija. Cena energije je vremenom opala. Zaista, napredak civilizacije je baziran na napretku energije. Revolucija u proizvodnji uglja dovela je do industrijske revolucije, \u010dak smo videli drasti\u010dan pad cene elektri\u010dne energije po\u010detkom XX veka, i zbog toga danas imamo fri\u017eidere, klima ure\u0111aje, mo\u017eemo stvarati savremene materijale i \u010diniti mnogo stvari. I tako smo se na\u0161li u predivnoj situaciji sa elektri\u010dnom energijom u bogatom svetu. Ali, kako je \u010dinimo jeftinijom – i dozvoljavamo da bude \u010dak i duplo jeftinija – suo\u010davamo se sa novim ograni\u010denjima, a ta ograni\u010denja su u vezi sa CO2.<\/p>\n

CO2 zagreva planetu, a ra\u010dunica sa CO2 je izuzetno jednostavna. Ako sumirate CO2 koji se emituje, vide\u0107ete da to dovodi do porasta temperature, a pove\u0107anje temperature dovodi do negativnih posledica. Posledice se odnose na klimu i u jo\u0161 gorem slu\u010daju, posledice mogu biti indirektne u tom smislu \u0161to se prirodni ekosistemi ne mogu prilagoditi rapidnim promenama, te tako dolazi do kolapsa ekosistema.<\/p>\n

E sada, ta\u010dan podatak koji \u017eelite da dobijete o tome koliko \u0107e sni\u017eenje temperature biti u zavisnosti od umanjenja emisije CO2 i kakve \u0107e biti pozitivne povratne reakcije, u tome postoji znatan stepen nesigurnosti, ali ne prevelik. I postoji izvesna neodre\u0111enost u pogledu toga koliko su lo\u0161i efekti emisije, ali sa sigurno\u0161\u0107u se mo\u017ee re\u0107i da su ekstremno lo\u0161i. Pitao sam vode\u0107e stru\u010dnjake u ovoj oblasti vi\u0161e puta, da li je zaista potrebno svesti emisiju ba\u0161 skoro do nule? Mo\u017eemo li je samo smanjiti na pola ili na \u010detvrtinu? Odgovor je bio da, sve dok ne svedemo emisiju skoro do nule, temperatura \u0107e nastaviti da raste. A to je veliki izazov. To je prili\u010dno druga\u010dije od toga da poku\u0161amo da uguramo 4m visok kamion ispod mosta visine 3m, gleda\u0107emo samo da ga nekako provu\u010demo ispod. Ovo je ne\u0161to \u0161to mora da se svede na nulu.<\/p>\n

E sada, mi ispu\u0161tamo mnogo karbon dioksida svake godine, ta\u010dnije, preko 26 milijardi tona. Za svakog Amerikanca, to je oko 20 tona. Za ljude u siroma\u0161nim zemljama, to je manje od jedne tone. To je u proseku, oko pet tona po svakoj osobi na planeti. I nekako, mi moramo da napravimo promene da bi sveli to na nulu. To je proces koji je stalno u porastu. To su samo razli\u010dite ekonomske promene koje su doprinele tome, tako da mi moramo da idemo od rapidnog pove\u0107enja do naglog spu\u0161tanja skroz do nule.<\/p>\n

Ova jedna\u010dina ima \u010detiri faktora. Malo mno\u017eenja. Tako, imate CO2 na levoj strani koji \u017eelite da svedete na nulu, i to \u0107e biti zasnovano na broju ljudi, na njihovim razli\u010ditim uslugama kojima se koriste u proseku, energiji koja se prose\u010dno potro\u0161i pri svakoj usluzi, i koli\u010dini CO2 koja se potro\u0161i po jedinici te energije. Tako, pogledajmo svaku od postoje\u0107ih vrednosti, i vidimo kako \u0107emo do\u0107i do nule. Verovatno, jedan od ovih brojeva \u0107e morati da bude prili\u010dno blizu nule. E sada, to bi bilo malo povratka \u0161kolskoj algebri, ali hajde da pogledamo.<\/p>\n

Prvo, imamo populaciju. Svet danas ima 6.8 milijardi ljudi. Ta cifra se kre\u0107e ka devet milijardi. E sad, ako odradimo zbilja dobar posao sa novim vakcinama, zdravstvenom negom, servisima za reproduktivno zdravlje, mogli bismo to sniziti za, recimo, 10 do 15 procenata, ali i dalje vidimo porast od oko 1.3.<\/p>\n

Drugi faktor su usluge koje koristimo. To obuhvata ba\u0161 sve, hranu koju jedemo, ode\u0107u, TV, grejanje. Ovo su sve jako dobre stvari, i re\u0161avanje siroma\u0161tva zna\u010di obezbe\u0111ivanje ovih usluga skoro svima na planeti. I sjajna je stvar ukoliko se vrednost ovog broja pove\u0107a. U bogatom svetu, recimo jedna milijarda koja je na vrhu, verovatno bi mogla da smanji kori\u0161\u0107enje ovih usluga, ali svake godine, ovaj broj, u proseku \u0107e rasti, i tako, povrh svega, udvostru\u010di\u0107e se broj usluga po osobi. Ovde imamo najosnovnije usluge. Da li palite svetlo u ku\u0107i da biste mogli da \u010ditate svoj doma\u0107i zadatak, ova deca to ne mogu, oni izlaze napolje, da bi \u010ditali svoj zadatak pod svetlo\u0161\u0107u uli\u010dnih lampi.<\/p>\n

Sada, efikasnost, E, energija utro\u0161ena za svaku ovu uslugu, ovde, najzad imamo malo dobrih vesti. Ovde imamo ne\u0161to \u0161to nije u porastu. Kroz razli\u010dite inovacije i nove na\u010dine dobijanja svetlosti, kroz razli\u010dite vrste automobila, razli\u010dite na\u010dine izrade zgrada, postoji mnogo usluga gde se mo\u017ee posti\u0107i prili\u010dno zna\u010dajno smanjenje energije, u nekim individualnim uslugama \u010dak se mo\u017ee sniziti za 90 procenata. Ali, postoje neke druge usluge kao na primer na\u010din na koji stvaramo \u0111ubrivo, ili kako omogu\u0107avamo avionski saobra\u0107aj gde je prostor za pobolj\u0161anje znatno, znatno manji. I tako, sve u svemu, ukoliko smo optismiti, mogli bismo da postignemo redukciju od faktora tri do \u010dak, mo\u017eda, faktora od \u0161est. Ali za ova prva tri faktora, uspeli smo da dobijemo umanjenje sa 26 milijardi, na, u najboljem slu\u010daju, 13 milijardi tona, a to jednostavno nije dovoljno.<\/p>\n

Stoga, pogledajmo ovaj \u010detvrti faktor – ovaj \u0107e se ispostaviti kao klju\u010dni – a to je koli\u010dina CO2 emitovanog po jedinici energije. A glavno pitanje je, da li je zaista mogu\u0107e da bude sveden na nulu? Ako sagorevate ugalj, ne. Ako sagorevate prirodni gas, ne. Skoro svi na\u010dini na koje danas stvaramo elektri\u010dnu energiju, izuzev obnovljivih izvora energije koja je u razvoju i nuklearne, osloba\u0111aju CO2. I tako, ono \u0161to \u0107emo mi morati da uradimo na globalnom nivou, jeste da kreiramo novi sistem. Trebaju nam energetska \u010duda.<\/p>\n

Kada koristim termin “\u010dudo”, ja ne mislim na ne\u0161to \u0161to je nemogu\u0107e. Mikroprocesor je \u010dudo. Personalni ra\u010dunar je \u010dudo. Internet i njegove usluge su \u010dudo. Tako posmatrano, ljudi ovde su u\u010destvovali u kreiranju mnogih \u010duda. Obi\u010dno nemamo fiksiran rok, do kog bi morali da izmislimo to \u010dudo. Obi\u010dno smo u nekakvom stanju pripravnosti i neki dodju na ideju, neki ne. Ovo je situacija u kojoj \u0107emo morati da se ubrzamo i prona\u0111emo to \u010dudo u prili\u010dno brzom roku.<\/p>\n

Sada razmi\u0161ljam, kako bih zaista mogao u\u010diniti to? Postoji li neka vrsta prirodne ilustracije, nekakva demonstracija koja bi usmerila ljudsku imaginaciju na ovaj put? Pomislio sam na pro\u0161lu godinu kad sam doneo komarce ovde, i nekako su ljudi zbilja u\u017eivali u tome. (Smeh) To ih je zbilja navelo da pomisle, da, znate, postoje ljudi koji \u017eive sa komarcima. Sa energijom, sve \u0161to sam uspeo da smislim je ovo. Odlu\u010dio sam da je osloba\u0111anje svitaca moj ovogodi\u0161nji doprinos sredini. I tako mi ovde imamo neke prirodne svice. Re\u010deno mi je da oni ne ujedaju, zapravo, vrlo je mogu\u0107e da uop\u0161te i ne napuste teglu. (Smeh)<\/p>\n

Postoji veliki broj raznovrsnih re\u0161enja kao \u0161to je ovaj, ali oni zapravo ne doprinose mnogo. Potrebno nam je re\u0161enje, jedno ili nekoliko njih, koje \u0107e imati nezamislive domete i neverovatnu pouzdanost, i iako postoji mno\u0161tvo razli\u010ditih direkcija po kojima se ljudi vode, ja trenutno mogu da vidim pet pristupa. Izostavio sam plimu, geotermalne, fuziju, biogoriva. Oni mogu dati neki doprinos, i ukoliko mogu vi\u0161e od onoga koliko ja mislim, tim bolje, ali moja klju\u010dna ideja ovde jeste da \u0107emo morati da radimo na svakoj od ovih pet, i ne smemo odustati niti od jedne jer sve one deluju zastra\u0161uju\u0107e, jer imaju zna\u010dajne izazove.<\/p>\n

Hajde prvo da pogledamo sagorevanje fosilnih goriva, ili sagorevanje uglja ili prirodnog gasa. Ono \u0161to se tu treba uraditi i \u0161to deluje jednostavno, ali zapravo nije, je ekstrahovanje kompletnog CO2, nakon \u0161to ga sagorite, izdvojite iz goriva, kompresujete ga, stvorite te\u010dnost, uskladi\u0161tite ga negde, i potom se nadate da \u0107e tamo i ostati. Postoje neki pilot projekti koji rade upravo ovo sa uspe\u0161no\u0161\u0107u od 60 do 80 procenata, ali dostizanje punog procenta \u0107e biti izuzetno nezgodno, i dogovor oko toga gde \u0107e se taj CO2 skladi\u0161titi \u0107e biti izuzetno te\u017eak, ali najte\u017ee od svega ovde jeste pitanje dugoro\u010dnosti. Ko \u0107e uop\u0161te biti siguran u to? Ko \u0107e garantovati ne\u0161to \u0161to bi bilo bukvalno milijardama puta ve\u0107e od bilo kog tipa otpada koji vam padne na pamet, npr nuklearnog ili tome sli\u010dno? To je ogromna koli\u010dina. Tako da je to pravi problem.<\/p>\n

Slede\u0107e bi bila nuklearna. To tako\u0111e ima tri velika problema. Tro\u0161kovi, posebno u visoko razvijenim zemljama su jako visoki. Pitanje bezbednosti, stvarno dobar ose\u0107aj da ni\u0161ta ne mo\u017ee krenuti lo\u0161e, problemati\u010dno je zbog postojanja mogu\u0107nosti upotrebe toga za oru\u017eje. I onda, \u0161ta raditi sa otpadom? Iako nije prevelik, postoji mnogo brige oko toga. Ljudi moraju da se ose\u0107aju dobro povodom toga. Zna\u010di, tri velika te\u0161ka problema koja bi bila re\u0161iva, i na kojima bi stoga trebalo raditi.<\/p>\n

Preostala tri od pet, spoji\u0107u zajedno. Oni se odnose na ono \u0161to ljudi naj\u010de\u0161\u0107e nazivaju izvorima obnovljive energije. A oni zapravo, iako je sjajno \u0161to ne zahtevaju goriva, imaju i neke nedostatke. Jedna je ta da je gustina energije sakupljena pomo\u0107u ovih tehnologija drasti\u010dno manja od one dobijene iz elektrana. To je energija dobijena iz poljoprivrede, gde se podrazumeva mnogo kvadratnih milja povr\u0161ine, hiljadu puta vi\u0161e nego \u0161to bi pomislili kada je u pitanju obi\u010dna elektrana. Tako\u0111e, ovo su i izvori na koje ne mo\u017eemo uvek ra\u010dunati. Sunce ne sija ceo dan, ne sija ni svaki dan, i, sli\u010dno, vetar ne duva stalno. I tako, ukoliko zavisite od ovih izvora, morate imati neki na\u010din za dobijanje energije u toku onih perioda kada ovi izvori nisu dostupni. Tako imamo poprili\u010dno skupe izazove ovde. Imamo izazove vezane za prenos. Na primer, recimo da su ovi izvori energije izvan va\u0161e zemlje, ne samo da vam treba tehnologija, nego treba da se nosite i sa rizikom da dobijate energiju sa nepoznatih strana.<\/p>\n

I najzad, problem sa skladi\u0161tenjem. I da bih sagledao ovo sa svih strana, oti\u0161ao sam i pogledao sve vrste baterija koje su napravljene, za automobile, kompjutere, telefone, lampe, za sve, i uporedio ih sa ukupnom koli\u010dinom elektri\u010dne energije koju svet koristi, i ono \u0161to sam otkrio je to da sve baterije koje pravimo danas mogu uskladi\u0161titi manje od 10 minuta celokupne energije. I tako, zapravo, potreban nam je veliki prodor ovde, ne\u0161to \u0161to \u0107e biti faktor otprilike sto puta bolji od pristupa koje imamo sada. To nije nemogu\u0107e, ali nije ni lako posti\u0107i. E sada, ovo se de\u0161ava kada poku\u0161avate da koristite promenljive izvore da biste postigli rast od 20 do 30 procenata u ne\u010demu \u0161to koristite. Ako ste ra\u010dunali na to za 100 procenata, potrebna vam je \u010dudesna magi\u010dna baterija.<\/p>\n

A kako sada da nastavimo napred sa ovim: koji je pravi pristup? Da li je to Menhetn projekat? Koja je to stvar koja nas mo\u017ee dovesti dotle? Potrebno nam je mnogo kompanija koje \u0107e raditi na tome, stotine. I u svakom od ovih pet pristupa, potrebne su nam stotine ljudi. I za veliki broj njih vi \u0107ete re\u0107i da su ludi. A to je dobro. I ja mislim, ovde u TED grupi, imamo mnogo ljudi koji su ve\u0107 na tom tragu. Bil Gros ima nekoliko kompanija, uklju\u010duju\u0107i jednu koja se zove eSolar koja ima neke sjajne solarno energetske tehnologije. Vinod Kosla investira u desetine kompanija koje rade neke sjajne stvari i istra\u017euju neke zanimljive mogu\u0107nosti, i ja se trudim da im pomognem. Netan Mirvold i ja podr\u017eavamo kompaniju koja, mo\u017eda malo iznenadjuju\u0107e, zapravo uzima nuklearni pristup. Ima nekih inovacija u nuklearnom pristupu: modularni, te\u010dni. Inovacije u ovim industrijama su ve\u0107 neko vreme zastale, tako da otkri\u0107e da neke jako dobre ideje le\u017ee svuda oko nas i nije tako iznena\u0111uju\u0107e.<\/p>\n

Ideja Terrapower organizacije jeste da, umesto sagorevanja dela uranijuma, jednog procenta, koji je U235, odlu\u010dili smo da sagorimo 99 procenata U238. To je zapravo jedna prili\u010dno luda ideja. Ustvari, ljudi su pri\u010dali o tome dugo, ali nikada nisu uspeli da naprave dobru simulaciju kako bi videli da li to radi ili ne, i tako sa razvojem naprednih modernih superkompjutera, sa kojima je danas mogu\u0107a dobra simulacija, zaklju\u010dak je da sa dobrim pristupom, takva ideja bi mogla da radi.<\/p>\n

I iz razloga \u0161to sagorevate 99 procenata, izuzetno ste pobolj\u0161ali tro\u0161kove. Vi zapravo spaljujete i otpad, i mo\u017eete koristiti kao gorivo kompletan otpad od dana\u0161njih reaktora. I tako, umesto da brinete o tome, vi ga jednostavno iskoristite. To je sjajna stvar. Iskori\u0161\u0107avate uranijum u toku samog procesa. To je nalik sagorevanju sve\u0107e. Kao \u0161to i vidite, naj\u010de\u0161\u0107e se spominje kao putuju\u0107i talasni reaktor. Ukoliko govorimo o gorivu, ovo re\u0161ava problem. Imam sliku ovde jednog mesta u Kentakiju. Ovo je ostatak, 99 procenata, gde su oni odneli deo koji sada sagorevaju, i to se zove istro\u0161eni uranijum. To bi obezbedilo Americi energiju narednih nekoliko stotina godina. Jednostavnom filtracijom morske vode putem jeftinih procesa, imali bismo dovoljno goriva do kraja \u017eivotnog ciklusa na\u0161e planete.<\/p>\n

I tako, postoje mnogi izazovi pred nama, ali ovo je primer nekih od stotina i stotina ideja koje je potrebno da pokrenemo napred. Hajde da razmislimo, kako bi trebalo da ocenjujemo nas same? Kako bi trebalo da izgledaju na\u0161i izve\u0161taji? Hajde da iza\u0111emo napolje gde zbilja treba da odemo, i pogledajmo brojke. Do 2050, \u010duli ste da mnogi pri\u010daju o redukciji od 80 procenata. To je zaista veoma va\u017eno, da postignemo to. A tih preostalih 20 procenata \u0107e biti iskori\u0161\u0107eno u neke svrhe u siroma\u0161nim zemljama, verovatno poljoprivrednim. Nadamo se da \u0107emo o\u010distiti \u0161ume, cementare… Tako, da bismo stigli do tih 80 procenata, razvijene zemlje, uklju\u010duju\u0107i i one poput Kine, bi morale sve zajedno da zamene svoje elektri\u010dne generatore. Slede\u0107e pitanje je vezano za primenu ove nula-emisija tehnologije, da li je primenjivati u svim razvijenim zemljama i jesmo li u procesu njene primene i u ostalim zemljama. To je izuzetno va\u017eno. To je klju\u010dni element na\u0161eg kona\u010dnog izve\u0161taja.<\/p>\n

Krenuv\u0161i od toga, kako bi izve\u0161taj trebalo da izgleda 2020? I ponovo, trebalo bi da ima dva elementa. Trebalo bi da se kre\u0107emo putem ovih efikasnih mera kako bi po\u010deli postizati redukciju. \u0160to manje emitujemo, manja \u0107e biti koli\u010dina emitovane CO2, i analogno, temperatura \u0107e biti ni\u017ea. Ali u neku ruku, stepen u kome stignemo do tamo, rade\u0107i stvari koje nas ne\u0107e odvesti skroz do kraja, tj do kona\u010dne redukcije, su jednako, ili samo ne\u0161to manje va\u017ene od drugih, koje se odnose na deo inovacije klju\u010dnih prodora.<\/p>\n

Ovi prodori, moramo ih pokretati punom brzinom, a to mo\u017eemo meriti kroz postojanje kompanija, pilot projekata, regulatornim merama koje su promenjene. Postoje mnoge odli\u010dne knjige koje su napisane o ovome. Tu je knjiga Al Gora, “Na\u0161 izbor” kao i knjiga Dejvida MekKeja, “Odr\u017eiva energija bez toplog vazduha”. Oni zbilja doti\u010du su\u0161tinu i stvaraju okvir da bi se o ovoj temi \u0161iroko raspravljalo, jer nam je zbilja i potrebna \u0161iroka i obuhvatna pozadina za ovaj problem. Mnogo je toga \u0161to mora i\u0107i zajedno.<\/p>\n

Ovo je \u017eelja. Veoma konkretna \u017eelja da unapredimo ovu tehnologiju. Ukoliko bih mogao da po\u017eelim \u017eelju koja bi mi bila ispunjena u narednih 50 godina, mogao bih da izaberem ko \u0107e biti predsednik, mogao bih da izaberem neku novu vakcinu, a to je ne\u0161to \u0161to zbilja volim, ili bih mogao da izaberem ovo o \u010demu sam pri\u010dao a to je smanjenje emisije CO2, upravo bih tu \u017eelju izabrao. To je ona koja ima najvi\u0161e uticaja. Ukoliko ne dobijemo ovu \u017eelju, raskol izme\u0111u onih koji razmi\u0161ljaju kratkoro\u010dno i onih koji razmi\u0161ljaju dugoro\u010dno \u0107e biti stra\u0161an, izme\u0111u Amerike i Kine, izme\u0111u siroma\u0161nih i bogatih zemalja, i \u0161to je najzna\u010dajnije \u017eivoti one 2 milijarde ljudi \u0107e biti mnogo mnogo gori.<\/p>\n

Pa \u0161ta moramo da uradimo? \u0160ta ja zapravo od vas tra\u017eim? Potrebno nam je vi\u0161e finansiranja u istra\u017eiva\u010dke projekte. Kada se zemlje na\u0111u sve zajedno na mestu kao \u0161to je Kopenhagen, ne treba da raspravljaju samo o CO2. Trebalo bi da raspravlju o kreiranju agende koja \u0107e se odnositi na neke inovacije, i bili biste zapanjeni koliko je sme\u0161no nizak nivo ulaganja u ove inovativne pristupe. Moramo da podsti\u010demo tr\u017ei\u0161te, CO2 takse, trgovinu, ne\u0161to \u0161to \u0107e pro\u0161iriti ideju svuda. Moramo da prenesemo poruku. Moramo da vodimo jedan racionalniji dijalog, razumljiviji dijalog, uklju\u010duju\u0107i tu i korake koje vlada \u010dini. Ovo je va\u017ena \u017eelja, ali mislim da je mogu\u0107e ostvariti je.<\/p>\n

 <\/p>\n

. . .<\/p>\n

 <\/p>\n

Kris Anderson:<\/strong> Da bih razumeo malo vi\u0161e o projektu Terrapower, pre svega, mo\u017eete li dati nagove\u0161taj o tome kolikih bi razmera bila ta investicija?<\/p>\n

Bil Gejts:<\/strong> Da bi se napravio softver, kupio super-kompjuter, anga\u017eovali svi vrhunski nau\u010dnici, \u0161to smo mi u\u010dinili, to je svega desetak miliona, i kada budemo testirali na\u0161 materijal u ruskom reaktoru da bi se uverili da na\u0161 materijal ispravno funkcioni\u0161e, tada \u0107e biti potrebno nekoliko stotina miliona. Te\u017ea stvar je napraviti pilot reaktor, na\u0107i nekoliko milijardi, na\u0107i regulator, lokaciju kako bi se napravo prvi ovog tipa. Kada se napravi prvi i ukoliko se poka\u017ee da funkcioni\u0161e prema predvi\u0111anjima, onda \u0107e biti jasno kao dan, jer je ekonomija, gustina energije, toliko druga\u010dija od nuklearne, koliko je nama poznato.<\/p>\n

KA:<\/strong> Zna\u010di, ukoliko sam dobro razumeo, to uklju\u010duje gradnju duboko u zemlju skoro kao neka vrsta vertikalnog stuba nuklearnog goriva, u ovom slu\u010daju utro\u0161enog uranijuma, i tako proces zapo\u010dinje na vrhu i ide ka dole?<\/p>\n

BG:<\/strong> Tako je. Danas se uvek reaktor dopunjava gorivom, tako da imate mnogo ljudi i mnogo kontrola koje mogu na\u010diniti gre\u0161ku, na mestu gde se otvara i gde se stvari ubacuju i izbacuju. A to nije dobro. E pa, ako imate veoma jeftino gorivo koje mo\u017eete usuti za narednih 60 godina – zamislite to kao deblo – ubacite unutra i nemate vi\u0161e tih problema. To samo postoji unutra i sagoreva narednih 60 godina, dok ne zavr\u0161i.<\/p>\n

KA:<\/strong> To su nuklearne elektrane koje koriste svoj sopstveni otpad kao gorivo.<\/p>\n

BG:<\/strong> Da. Ono \u0161to se de\u0161ava sa otpadom, mo\u017eete ga ostaviti tamo – ima mnogo manje otpada ovakvim pristupom – onda, mo\u017eete ga jednostavno uzeti, i staviti u drugi reaktor i sagorevati. A po\u010dinjemo tako \u0161to uzimamo postoje\u0107i dana\u0161nji otpad, koji se nalazi u rashladnim bazenima ili u skladi\u0161tima u reaktorima. To je na\u0161e gorivo sa kojim po\u010dinjemo. I sada, ono \u0161to je bio problem kod tih reaktora se sada ubacuje u na\u0161e i na taj na\u010din se dramati\u010dno redukuje nivo otpada kako se ide kroz ovaj proces.<\/p>\n

KA:<\/strong> U Va\u0161im govorima pred razli\u010ditim ljudima po celom svetu vezanim za mogu\u0107nosti o kojima govorimo, gde je najve\u0107e interesovanje za stvarnu realizaciju ovoga?<\/p>\n

BG:<\/strong> Pa, nismo izabrali konkretno mesto, i svuda postoje razna interesantna pravila kad god se pomene ne\u0161to \u0161to sadr\u017ei re\u010d “nuklearno”, tako imamo mnogo interesenata, ljudi iz tih kompanija su bili u Rusiji, Indiji, Kini. Ja sam se video sa sekretarom za energetiku ovde, razgovarali smo o tome kako se to uklapa u postoje\u0107i energetski program. I ja sam optimisti\u010dan. Znate da su Francuzi i Japanci uradili ve\u0107 ne\u0161to. Ovo je varijanta ne\u010dega \u0161to se ve\u0107 radilo. Ovo je zna\u010dajan napredak, ali je sli\u010dno brzom reaktoru, i dosta zemalja ih je ve\u0107 gradilo, tako da svako ko je napravio brzi reaktor je kandidat da bude prvi koji \u0107e graditi ovaj tip.<\/p>\n

KA:<\/strong> I po Va\u0161em mi\u0161ljenju, vreme i verovatno\u0107a da \u0107e ovako ne\u0161to zbilja za\u017eiveti?<\/p>\n

BG:<\/strong> Pa, potrebni su nam elektro-generatori \u0161to je izuzetno jeftino, i imamo 20 godina da osmislimo i 20 godina da implementiramo. To je neka vrsta roka koju nam je dala prirodna sredina i koji moramo da ostvarimo. I ako stvari budu tekle kako treba, i \u010demu se nadamo, Terrapower bi mogla ostvariti to. I postoje, na sre\u0107u, desetine kompanija, potrebno je da ih bude stotine, koje \u0107e se, ukoliko njihova nauka bude napredovala, ukoliko fondacije budu finansirale njihove pilot projekte, takmi\u010diti oko ovoga. I najbolje je ako vi\u0161e njih uspe, jer \u0107ete onda koristiti kombinaciju ovih stvari. Definitivno nam je potrebna makar jedna da bismo uspeli.<\/p>\n

KA:<\/strong> U terminima mogu\u0107ih promena velikih razmera koje su u igri, da li je ovo najve\u0107a po Va\u0161em mi\u0161ljenju?<\/p>\n

BG:<\/strong> Prodor u energiji je najva\u017enija stvar. Bio bi \u010dak i da ne postoje problemi u prirodnoj sredini, ali s obzirom da postoje, oni \u010dine ovaj problem jo\u0161 zna\u010dajnijim. U nuklearnom prostoru, postoje drugi inovatori. Mi ne poznajemo toliko dobro njihov rad kao \u0161to poznajemo na\u0161, ali recimo modulacija, to je druga\u010diji pristup. Tu je i reaktor na bazi vode, koji deluje dosta komplikovano, ali mo\u017eda i oni to ka\u017eu za nas. I tako, postoje razli\u010diti pristupi, ali lepota ovoga je ta da molekul uranijuma ima milion puta vi\u0161e energije od recimo, molekula uglja, i tako, ukoliko se mo\u017eete nositi sa negativnim stranama, kao \u0161to je pre svega radijacija, a onda i tro\u0161kovi, potencijalni uticaji na zemlju i druge razli\u010dite stvari, onda je ovo zaista posebna vrednost za sebe.<\/p>\n

KA:<\/strong> A ako to ne uspe, \u0161ta onda? Da li \u0107emo morati da po\u010dnemo sa nekim vanrednim merama da bi zadr\u017eali stabilnu temperaturu na zemlji?<\/p>\n

BG:<\/strong> Ukoliko do\u0111ete u takvu situaciju, to je kao da ste se prejeli, i samo \u0161to niste dobili sr\u010dani udar. Gde onda idete? Bi\u0107e vam potrebna operacija na srcu ili tako ne\u0161to. Postoji vrsta istra\u017eivanja koja se zove geoin\u017eenjering, koja se bazira na razli\u010ditim tehnikama koje bi odlo\u017eile pregrejavanje i na taj na\u010din nam kupile 20 do 30 godina da se saberemo. E sada, to je samo neka vrsta polise osiguranja. Nadamo se da ne\u0107e biti potrebe za njom. Neki ljudi ka\u017eu da uop\u0161te ne treba raditi na takvoj polisi osiguranja jer se mo\u017eete ulenjiti, jer \u0107ete nastaviti da jedete znaju\u0107i da \u0107e vas hirur\u0161ka intervencija na srcu spasiti. Nisam siguran da je to mudro, imaju\u0107i u vidu va\u017enost problema, ali postoji diskusija na nivou geoin\u017eenjeringa o tome da li to treba imati u rezervi u slu\u010daju da se stvari odviju br\u017ee, ili ova inovacija ide dosta sporije nego \u0161to o\u010dekujemo.<\/p>\n

KA:<\/strong> Skepticima o klimatskim problemima: ukoliko bi imali re\u010denicu ili dve da im uputite, kako biste ih ubedili da nisu u pravu?<\/p>\n

BG:<\/strong> Na \u017ealost, skeptici dolaze sa razli\u010ditih strana. Oni koji imaju prave nau\u010dne argumente su malobrojni. Da li oni govore o negativnim povratnim efektima koji imaju veze sa oblacima koji neutralizuju stvari? Postoji jako, jako malo stvari koje oni mogu i pomenuti \u0161ansa je jedan u milion za takvu neku stvar. Glavni problem koji mi ovde imamo je nekako sli\u010dan AIDS-u. Napravi\u0161 gre\u0161ku sada, a pla\u0107a\u0161 je mnogo kasnije.<\/p>\n

Tako kada imate mnogo razli\u010ditih hitnih problema, ideja da sada snosite bol koja \u0107e se tek kasnije pokazati kao dobit – pomalo postajete nesigurni u to. Zapravo, IPCC (Izve\u0161taj o klimatskim promenama), ne pokazuje da je to nu\u017eno najte\u017ei slu\u010daj, i postoje ljudi u bogatim zemljama koji su pogledali taj izve\u0161taj i rekli da to nije toliko va\u017ena stvar. \u010cinjenica je da je to taj nesiguran deo koji bi trebao da nas pokre\u0107e. Ali moj san je, ukoliko se ovo mo\u017ee u\u010diniti ekonomi\u010dnim, i suo\u010diti sa CO2 ograni\u010denjima, onda \u0107e skeptici re\u0107i, u redu, nije mi va\u017eno to \u0161to se ne emituje CO2, nekako bih ipak \u017eeleo da se emituje, ali prihvati\u0107u to jer je jeftinije od onoga prethodnog. (Aplauz)<\/p>\n

KA:<\/strong> Zna\u010di, to bi bio Va\u0161 odgovor argumentima Bjorna Lomborga, koji se odnose na to da ukoliko svu energiju utro\u0161ite na re\u0161avanje problema sa CO2, to \u0107e ugroziti ostvarivanje drugih va\u017enih ciljeva kao \u0161to su poku\u0161aji smanjenja siroma\u0161tva i malarije i tako redom, i da je to glupo tro\u0161enje resursa kada postoje pametnije stvari koje bi trebalo raditi.<\/p>\n

BG:<\/strong> Stvarni tro\u0161kovi dela novca od fonda za razvoj i istra\u017eivanje (R&D) – recimo SAD treba da potro\u0161i 10 milijardi godi\u0161nje vi\u0161e nego \u0161to trenutno tro\u0161i — to nije toliko dramati\u010dna promena. Ne bi se trebalo oduzeti od drugih stvari. Radi se o tome da kada investirate velike pare, razumni ljudi se mo\u017eda ne\u0107e slo\u017eiti, na ne\u0161to \u0161to je ekonomski neisplativo i poku\u0161avate da to finansirate. To je, po meni, bacanje para. Osim ako je to ne\u0161to na samoj prekretnici da postane veoma jeftino (isplativo). Mislim da bi trebalo da isprobamo vi\u0161e stvari koje imaju potencijal da postanu jeftinije. Ako se svetska ekonomija kre\u0107e u tom smeru da \u0107e energija biti super-skupa, bogati \u0107e mo\u0107i da to sebi priu\u0161te. Svi mi ovde bismo mogli pla\u0107ati pet puta vi\u0161e na\u0161u energiju a da to ne uti\u010de na promenu na\u0161eg \u017eivotnog stila. Ali to bi bila katastrofa za one dve milijarde.<\/p>\n

\u010cak se i Lomborg promenio. Njegov glavni adut sada je: za\u0161to se u R&D ne diskutuje malo vi\u0161e o tome? On je jo\u0161 uvek, zbog ranijih stvari, povezan sa skepticima, ali shvata da su postali prili\u010dno usamljeni, i stoga on isti\u010de ovo \u0161to je u vezi sa R&D. I tako tu postoji samo mala nit onoga \u0161to ja smatram da je prihvatljivo. Deo R&D-a, sme\u0161no je koliko malo investira.<\/p>\n

KA:<\/strong> Bil, verujem da govorim u ime ve\u0107ine ljudi ovde kada ka\u017eem da se zaista nadam da \u0107e Va\u0161a \u017eelja biti ispunjena. Mnogo hvala.<\/p>\n

Ba\u0161tabalkana.com<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Osniva\u010d i vlasnik Microsofta i najbogatiji \u010dovek sveta Bil Gejts govori o manjku energije, CO2 emisiji, klimatskim promenama, novim izvorima energije i inovacijama<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-58364","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/58364","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=58364"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/58364\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=58364"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=58364"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=58364"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}