{"id":57874,"date":"2011-08-10T19:38:23","date_gmt":"2011-08-10T17:38:23","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=57874"},"modified":"2011-08-10T19:38:23","modified_gmt":"2011-08-10T17:38:23","slug":"srpski-razum-i-evropska-vizija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2011\/08\/10\/srpski-razum-i-evropska-vizija\/","title":{"rendered":"Srpski razum i evropska vizija"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Wolfgang Klotz <\/strong><\/p>\n

\"\"<\/a>Ukoliko politi\u010dke pozicije izmestimo van toka doga\u0111aja i defini\u0161emo kao nepromenljive, istoriju (koja \u0107e ih uprkos tome uvek pregaziti) \u0107emo neminovno percipirati kao pomeranje tektonskih plo\u010da, tj. kao nekakav poentiran zemljotres. Tako ne\u0161to se u Srbiji nedavno dogodilo u vidu javnog pledojea ministra unutra\u0161njih poslova Ivice Da\u010di\u0107a za podelu Kosova: Iz srpskog ugla to predstavlja zalaganje za pristanak na aneksiju severnog dela Kosova, \u010dije je stanovni\u0161tvo mahom srpske nacionalnosti, dok bi ostatak teritorije bio priznat kao nezavisna dr\u017eava. Pritom je ministar prekr\u0161io i va\u017ee\u0107i Ustav Srbije, u koji je za vreme prethodne Vlade Vojislava Ko\u0161tunice uneta napomena o nacionalnom pravu na celokupnu teritoriju Kosova.<\/p>\n

Ovo se desilo nedugo pre hap\u0161enja generala Mladi\u0107a, koju je predsednik Tadi\u0107 opisao kao navodno poslednji nedovr\u0161en \u010din u istorijskoj tragediji Srbije. Sada je naposletku spu\u0161tena zavesa, okon\u010dano mra\u010dna razdoblje i ponovno uspostavljen \u201emoralni kredibilitet Srbije pred svetom\u201c. Dobro je \u0161to generalov slu\u010daj potpada pod me\u0111unarodnu nadle\u017enost i\u00a0 \u0161to postupak ne\u0107e biti vo\u0111en u nacionalnom domenu. Sada na novoj pozornici mo\u017ee da po\u010dne novi srpski istorijski igrokaz, sa novim re\u017eiserom i u interpretaciji izmenjenog ansambla \u2013 iako je publika ostala ista.<\/p>\n

No osvrnimo se jo\u0161 jedanput na staru scenografiju, u trenutku kada se zavesa ve\u0107 spu\u0161ta, jer ovde ni\u0161ta nije prepu\u0161teno slu\u010daju: Isti onaj ministar Da\u010di\u0107 20. maja isti\u010de poja\u010dano u\u010de\u0161\u0107e policije u potrazi za beguncima Ratkom Mladi\u0107em i Goranom Had\u017ei\u0107em. I to se ve\u0107 moglo protuma\u010diti kao najava hap\u0161enja i ministrov poku\u0161aj da sebi obezbedi barem deo lovorika.<\/p>\n

No \u0161to se ti\u010de uvek iste publike u starom i novom komadu, jedan je drugi akter zapravo presudni indikator, koji je u stanju da opipa puls naroda. U pitanju je vo\u0111a Srpske napredne stranke, nekada deo nacionalno-konzervativne Radikalne stranke Vojislava \u0160e\u0161elja, koji se sada nalazi u pritvoru u Hagu. Ova stranka, nakon mukotrpnog prelaska na model koji \u0107e biti kompatibilan sa Evropskom unijom, tokom prole\u0107a je organizovala dva velika protesta protiv srpske Vlade, a iza sebe ima i neslavno propali poku\u0161aj strana\u010dkog lidera Tomislava Nikoli\u0107a da preduskr\u0161njim \u0161trajkom gla\u0111u iznudi izbore. Oni nisu mogli da ne prokomentari\u0161u generalovo hap\u0161enje, no \u0161ta god da ka\u017eu, izjavu \u0107e platiti te\u0161kim gubicima na jednom ili drugom kraju spektra potencijalnih glasa\u010da. Tako je u prvom javnom obra\u0107anju re\u010deno kako \u201emi \u2013 kao i velika ve\u0107ina gra\u0111ana Srbije \u2013 ne mo\u017eemo da iska\u017eemo svoj stav, budu\u0107i da ne znamo \u0161ta se ta\u010dno dogodilo i kakve \u0107e posledice hap\u0161enje imati po budu\u0107nost Srbije\u201c[1] Situacija je \u201eproblemati\u010dna i neprijatna\u201c, budu\u0107i da ha\u0161ki Tribunal Mladi\u0107a godinama tra\u017ei pod optu\u017ebom da je \u010dinio ratne zlo\u010dine, ali da \u201enikada nisu uspeli [me\u0111unarodna zajednica] da u Srbiji nametnu sliku o njemu kao zlo\u010dincu i zlikovcu\u201c.[2] Vrhunac izgovora bila je izjava da \u201ezato \u0161to u Srbiji ne postoji sloboda medija vi\u0161e znamo o smrti Bin Ladena nego o hap\u0161enju generala Mladi\u0107a, koji nije bilo ko\u201c[3], kao i da predsedik prvi treba dosta toga da objasni.<\/p>\n

I tako su odmetnici od Radikalne stranke morali starim, odanim radikalima da prepuste mobilisanje javnosti protiv hap\u0161enja Ratka Mladi\u0107a. Nije mnogo ljudi do\u0161lo na demonstracije. Svaki put kada nekoliko stotina autobusa doveze \u017eitelje onih regija Srbije, koje odlikuje stopa nezaposlenosti od 40 ili 60%, u Beograd na protest, parkiraju se oko U\u0161\u0107a, tr\u017enog centra za beogradsku vi\u0161u klasu. Ljudi izlaze iz ne previ\u0161e udobnih autobusa i sa ga\u0111enjem prime\u0107uju automobile pred U\u0161\u0107em. Sa Savskog mosta im se pogled pru\u017ea na Beograd, onaj Beograd koji je za sebe prigrabio sve \u0161to je njima uskra\u0107eno. Kada napokon stignu pred Skup\u0161tinu, nije im vi\u0161e ni potrebna podstreka\u010dka retorika sa bine. No ovo i nije istinski protest. Nakon dva sata usred mase ovog sveta, stranac sti\u010de utisak da je u pitanju vapaj onih koji su i van okvira materijalnog izgubili svaki osnov egzistencije. Tako pani\u010dno slu\u0111eni, veruju da je Mladi\u0107 njihov poslednji heroj, da se borio za njihove interese i da: to zna\u010di i ubijao.<\/p>\n

U Banja Luci, glavnom gradu Republike Srpske u Bosni i Hercegovini, okupilo se dvostruko vi\u0161e ljudi nego u Beogradu. No tamo\u0161nji politi\u010dki matador Milorad Dodik na vreme je izvukao pouku iz neprilike u kojoj se na\u0161ao njegov kolega iz Srbije, Nikoli\u0107. I on je primoran da o\u010duva makar najmanju meru prihvatljivosti u Evropi, pa je tako u jednom razgovoru za srpsku televiziju izna\u0161ao zgodnu jezi\u010dku formulaciju kako se \u201eu Srebrenici nesumnjivo dogodio zlo\u010din, koji nam kao naciji i narodu nije bio potreban. Stoga neko mora preuzeti krivicu i odgovarati pred sudom.\u201c Kako dalje ka\u017ee: \u201eSvi, koji su u jedinicama Republike Srpske izdavali nare\u0111enja, dobili su uputstva da o\u010duvaju dostojanstvo nacije. Ko to nije ispunio treba da odgovara.\u201c[4]<\/p>\n

Sve ovo pripada ni\u017eim sferama srpske politike. Putokaz ka visini pru\u017ei\u0107e nam diplomate koje dodu\u0161e nisu vi\u0161e u slu\u017ebi, ali zato imaju svoje blogove po internetu i rado se predstavljaju kao \u201ea retired US diplomat and UN peacekeeper, worked as part of US efforts to resolve the conflicts in Angola, South Africa and Sudan and as Director for Inter-American Affairs at the National Security Council\u2026\u201d[5]. To nam otkriva \u0161iroki zamah misli i dela bremenitih istorijom, a ujedno obja\u0161njava i bliske odnose sa srpskom diplomatijom, budu\u0107i da im je pomenuta sklonost zajedni\u010dka: Kao da \u017eivimo u poznom XIX veku, kada je valjalo prestrojiti \u010ditave kontinente ili barem delove kontinenata, valjalo velikodu\u0161no povu\u0107i granice, rasformirati carstva i stvoriti nove dr\u017eave. Za njih je Balkan i dalje projektantska tabla za ve\u017ebanje discipline zvane border design, dok \u0107e pre biti da evropska diplomatija na zapadnom Balkanu prepoznaje borderlinesindrom, \u010dije simptome svim sredstvima poku\u0161ava da obuzda.<\/p>\n

Vratimo se ministru unutra\u0161njih poslova Srbije i njegovoj ideji o podeli Kosova, koja zapravo i nije njegova. U stvari je \u201eveliki mislilac\u201c i srpski knji\u017eevnik Dobrica \u0106osi\u0107 pre vi\u0161e od dvadeset godina istakao kako je to jedini na\u010din da se do\u0111e do kona\u010dnog, istorijskog re\u0161enja srpsko-albanskog sukoba. \u0106osi\u0107 je 1986. godine bio jedan o tvoraca Memoranduma SANU, iz kog je Milo\u0161evi\u0107 crpeo inspiraciju i legitimitet za svoju politiku. Dana\u0161nji ministar unutra\u0161njih poslova devedesetih godina bio je glasnogovornik Milo\u0161evi\u0107eve Socijalisti\u010dke partije Srbije.<\/p>\n

\u201eKona\u010dno i istorijsko re\u0161enje\u201c konflikta tra\u017ei i predsednik Tadi\u0107, ali zbog prirode funkcije ne sme sebi da dozvoli verbalno kr\u0161enje Ustava kao ministar unutra\u0161njih poslova. Ministar spoljnih poslova tako\u0111e ne mo\u017ee, budu\u0107i da je u podeli poslova u kabinetu njemu dopala uloga nepopustljivog zastupnika maksimalnih zahteva Srbije. Osim toga je \u2013 \u0161to je ve\u0107 po sebi za\u010du\u0111uju\u0107e \u2013 njegovo Ministarstvo zadu\u017eeno za pregovore sa Pri\u0161tinom, koja se opet smatra sastavnim delom dr\u017eavne teritorije. Iako jo\u0161 uvek ima vlastiti portfelj, \u010dini se da je aktuelni ministar za Kosovo i Metohiju odve\u0107 bezna\u010dajan da bi na me\u0111unarodnom terenu zastupao stanovi\u0161te Srbije. Zamenik predsednika Vlade Bo\u017eidar \u0110eli\u0107, zadu\u017een za evropska pitanja, po mogu\u0107stvu ne bi trebalo da izjavama o Kosovu ugrozi ambiciju Srbije da dobije statusa kandidata za pridru\u017eivanje Evropskoj uniji. Tako preostaje samo ministar unutra\u0161njih poslova, koji \u201eli\u010dnom procenom\u201c mo\u017ee da unese novi polet u me\u0111unarodnu igru. A on \u0107e samo nekoliko dana nakon \u0161to je Mladi\u0107 isporu\u010den imati jo\u0161 \u0161ta da ka\u017ee: Beograd je zapravo od samog po\u010detka trebalo da sa Tiranom pregovara o Kosovu; ona bi uzela svoj deo, a Beograd zadr\u017eao svoj.<\/p>\n

Ali Evropska unija je blokirala (i jo\u0161 uvek blokira) igru. Za nju se naime pomenuti borderline sindrom manifestuje pre svega u brojnim \u017eeljama za pomeranjem granica ili barem za pregovorima o pomeranju granica. No to je Evropska unija jo\u0161 odavno jednoglasno odbacila, budu\u0107i da se presedana, odn. domino efekta, pla\u0161i kao \u0111avo krsta. Pritom se \u010dini da je srpski predlog, ukoliko mo\u017eemo da navedeni stav ministra unutra\u0161njih poslova izvu\u010demo iz sfere li\u010dnog stava, pak tako razuman i da nailazi na \u0161iroki konsenzus u srpskom dru\u0161tvu: Ukoliko svet zahteva od Srbije da se odrekne Kosova na osnovu toga \u0161to ve\u0107 preveliki broj tamo\u0161njih Albanaca \u017eeli nezavisnost od Srbije, za\u0161to bi tom istom Kosovu pripao i severni deo, \u010dije stanovni\u0161tvo jednako ne \u017eeli da \u017eivi u prete\u017eno albanskoj zemlji? Evropska unija ka\u017ee kako se naprosto desilo (i to ne bez vlastite krivice na srpskoj strani!) da to i takvo Kosovo stekne nezavisnost i kako su \u201edanas granice na Balkanu definitivno povu\u010dene\u201c[6]. Srbija tvrdi kako je Evropska unija nezavisno\u0161\u0107u Kosova stvorila upravo onaj presedan, koji bi po logici stvari sada va\u017eio i za Srbima nastanjeni sever.<\/p>\n

Evropska unija je pod temom Regional Cooperation primorala Beograd i Pri\u0161tinu da sednu za isti sto; ako ih i nije primorala, a ono ih je barem pogurala. Za tim stolom ne\u0107e se voditi pregovori, ve\u0107 se proces skromno naziva razgovorom. Unija je ujedno jasno definisala \u0161ta ne mo\u017ee biti predmet tih razgovora: pitanje statusa Kosova. Pod Regional Cooperation podrazumeva se da Evropa ne\u0107e primiti nove zemlje \u010dlanice sa nera\u0161\u010di\u0161\u0107enim susedskim odnosima. Ali kako da Srbija i Kosovo ra\u0161\u010diste odnose, ako ne treba da pregovaraju o tom pitanju? Kako da sada te dve strane prona\u0111u re\u0161enje za pitanje telekomunikacionog sistema, registarskih tablica, carinskih pe\u010data; kako da razgovaraju o ljudima koji su nestali pre dvanaest godina, o vra\u0107anju kosovskih katastarskih dokumenata u Pri\u0161tinu, o penzionim pravima kosovskog stanovni\u0161tva na osnovu socijalnog osiguranja iz osamdesetih godina i o hiljadama drugih stvari? Za nisu sve ove teme 1999. godine bile dobrodo\u0161lo sredstvo za me\u0111usobne provokacije? I zar nisu upravo i poslu\u017eile u tu svrhu zato \u0161to je svaka od ovih stavki na neki na\u010din povezana sa dr\u017eavotvornim statusom i suverenitetom?<\/p>\n

Srpska diplomatija je \u2013 ne ra\u010dunaju\u0107i aktuelnog \u010delnika \u2013 premazana svim bojama evropske istorije iz protekla dva stole\u0107a. Sada u razgovorima sa Briselom pokazuje kako je spremna na kompromis, dok u Beogradu vr\u0161i pritisak. Prema ta\u010dno prora\u010dunatom rasporedu isporu\u010duje Evropskoj uniji tra\u017eenog generala Mladi\u0107a na tacni. I upravo u trenutku, kada ovaj sle\u0107e u Holandiju, tra\u017ei od Evrope da ispuni svoj dug \u2013 i to statusom kandidata za Srbiju! Spram toga je kosovska diplomatija nevina\u0161ce: Tek izabran, sumnjiv predsednik, \u010diji je prvi zna\u010dajniji \u010din na funkciji\u00a0 \u2013 a bezmalo i jedini pre nego \u0161to ga je Ustavni sud razre\u0161io \u2013 dogovor sa Francom Bekenbauerom da \u0107e se anga\u017eovati za prijem Kosova (i to upravo sada!) u savez FIFA. Zatim dolazi uva\u017eena naslednica na predsedni\u010dkoj funkciji, koja je u kancelariji ameri\u010dkog ambasadora toplo preporu\u010dena premijeru kao \u017eeljeni kandidat Va\u0161ingtona\u2026<\/p>\n

Umesto da Evropska unija napokon sve svoje zemlje \u010dlanice privoli na jednoglasno priznanje Kosova i Vladu te zemlje otvoreno i sa punim autoritetom nepodeljenog priznanja po\u0161alje na razgovore sa Beogradom, ona se upli\u0107e u vlastite poku\u0161aje krpljenja i uporno defanzivno sanira tamo gde je neophodno ofanzivno formiranje. Bespotrebno su\u017eava vlastiti prostor za manevar; jer umesto kuriranja borderline sindroma vetom u okviru razgovora, postoji i alternativna metoda. Ovo je pre poku\u0161aj da se status quo po pitanju granica proglasi stanjem bez alternative, \u0161to bi bila objava navodnog kraja dosada\u0161nje istorije na Balkanu. Umesto toga Unija bi mogla (van granica op\u0161teg me\u0111unarodnog prava) da pokrene ure\u0111en postupak i postavi set kriterijuma, po kojima bi promena dr\u017eavnih granica bila prihvatljiva jedino u Evropi i da sve zemlje Balkana obave\u017ee na po\u0161tovanje tako definisane metode.<\/p>\n

No iza veta Evropske unije krije se jedan drugi, neizgovoreni argument, koji izlazi na videlo obi\u010dno samo kada je re\u010d o Republici Srpskoj. To je naime jabuka razdora koja jasno pokazuje da svako izla\u017eenje u susret zahtevima Srbije predstavlja i pozno, barem delimi\u010dno prihvatanje njenih ratnih ciljeva iz devedesetih godina. U slu\u010daju Republike Srpske ratni cilj nerazdvojivo je povezan sa ratnim metodom, \u010diji je simbol genocid u Srebrenici i ime ve\u0107 vi\u0161estruko pominjanog generala. No, kako beogradski intelektualac i advokat Sr\u0111a Popovi\u0107 pi\u0161e nakon Mladi\u0107evog hap\u0161enja, Republika Srpska ipak postoji i predstavlja \u2013 nebitno da li kao deo Srbije, nezavisna dr\u017eava i kao entitet Bosne i Hercegovine mimo svoje volje \u2013 rezultat Dejtonskog sporazuma i upravo navedenog genocida. Ova tvorevina ne mo\u017ee u\u017eivati legitimitet, ukoliko politi\u010dki legitimitet ima ikakve veze sa moralom. A ipak je Evropa prihvata kao politi\u010dki subjekt. Njen predsednik saziva separatisti\u010dke referendume, samo da bi ih ne\u0161to kasnije poni\u0161tio, nakon \u0161to je ceo svet dovoljno negodovao. Stanovni\u0161tvo je za predsednika izabralo \u010doveka, koji dr\u017eavu Bosnu i Hercegovinu naziva impossible state, budu\u0107i da bi daleko uobi\u010dajeniji izraz failed state naru\u0161io i njegovu vlastitu funkciju kao deo te dr\u017eave. No isto to stanovni\u0161tvo izra\u017eava najve\u0107i stepen i najstabilniju simpatiju za brzi ulazak u Evropsku uniju (80%) na celom Balkanu. A ako predsednik ponovo pretera, do\u0107i \u0107e Ketrin E\u0161ton da ga iskritikuje, \u0161to pre nje nije po\u0161lo za rukom ni OHR-u niti bilo kom drugom evropskom ili ameri\u010dkom diplomati. \u201eVidite kakav sam ja dasa. Evropa je morala da po\u0161alje E\u0161tonovu \u2013 sve zbog mene!\u201c \u2013 \u010dini se da je upravo ovo stav Milorada Dodika.<\/p>\n

Evropa dakle na tom hajdegerovskom Balkanu ve\u0107 odavno komunicira sa \u201ebivstvuju\u0107im\u201c (entitetom), koje je kao takvo proiza\u0161lo iz ratnog ilegitimiteta. No verovatno bi se u istoriji za sve, \u0161to bi mo\u017eda potpadalo pod kategoriju bivstvuju\u0107eg, prona\u0161ao nekakav presedan, na koji bismo se mogli pozvati. Ukoliko bismo dakle pobrojali svaki mogu\u0107i domino-efekat, onda bi, nakon severa Kosova Srbiji, zapad Makedonije pripao Albaniji, Pre\u0161evo i Bujanovac ju\u017enoj Srbiji (Kosovu), Sand\u017eak na jugozapadu Srbije Bosni i Hercegovini, a Republika Srpska u Bosni i Hercegovini Srbiji. Nakon toga bi smanjeno, pa opet uve\u0107ano Kosovo jo\u0161 moglo da pokrene raspravu o pripajaju Albaniji, koja je svakako ve\u0107 dobila zapad Makedonije, a ostatak Bosne i Hercegovine mogao bi da zahteva privilegovano partnerstvo sa Hrvatskom. Tako bi se za preostali deo Makedonije i malu Crnu Goru u najgorem slu\u010daju obistinila turobna izjava srpskog istori\u010dara i ambasadora u Parizu Du\u0161ana Batakovi\u0107a da \u0107e se \u201epre ili kasnije svi vratiti podvijenog repa\u201c. Bilo da se to mo\u017ee izbe\u0107i ili ne, u tom bi slu\u010daju zapravo cela pri\u010da bila ve\u0107 zavr\u0161ena. Neke posebno vatrene patriote ma koje nacionalnosti mo\u017eda bi odlu\u010dili da se presele u mati\u010dnu zemlju. Niko im to ne bi osporio.<\/p>\n

Ali \u0161ta nam govori status quo, ako se postojanje entiteta zapravo svodi na nemogu\u0107nost postojanja, odnosno na nemogu\u0107nost vlastite dr\u017eavnosti?Status quo pokazuje kako hercegova\u010dki Hrvati i te kako poseduju i hrvatske paso\u0161e i kako bi im odre\u0111ene politi\u010dke struje u Hrvatskoj drage volje omogu\u0107e i pravo glasa u toj zemlji. Ujedno i veliki broj Ma\u0111ara, koji \u017eivi u Vojvodini, dakle u pokrajini Srbije, poseduje i paso\u0161 Republike Ma\u0111arske, ba\u0161 kao i veliki broj Ma\u0111ara iz Transilvanije i Slova\u010dke. I me\u0111u stanovnicima Moldavije rumunski paso\u0161 va\u017ei za dragocenost, jer zahvaljuju\u0107i njemu za tren oka postaju gra\u0111ani Evropske unije, kao \u0161to na jugoistoku Srbije u \u010ditavim selima vozila imaju isklju\u010divo bugarske tablice, budu\u0107i da su osiguranje i porezi povoljniji u Bugarskoj. \u017divalj Republike Srpske tako\u0111e je bio sebi obezbedio paso\u0161e Republike Srbije, budu\u0107i da je Bosna i Hercegovina ne\u0161to kasnije dobila viznu liberalizaciju. I opet je vizna liberalizacija, koju je Srbija dobila od \u0161engenskog dela Evrope, te\u0161ko pogodila stanovni\u0161tvo na Kosovu. Jer da su prihvatili stanovi\u0161te Beograda po pitanju dr\u017eavljanstva i izvadili srpski paso\u0161, imali bi prohodan put u Evropu, no po cenu izdaje Kosova. I tako \u017eitelji Kosova stoi\u010dki ukazuju lojalnost svojoj novonastaloj dr\u017eavi, dok muslimani iz srpskog Sand\u017eaka, koji sebe zapravo nazivaju \u201eBo\u0161njacima\u201c, organizuju slavljeni\u010dku kolsku povorku kroz Novi Pazar, nakon \u0161to je Turska pobedila Srbiju u ko\u0161arci. C\u2019est la vie balkanique! Severno od Ibra, u Mirtovici, skoro da niko ne poseduje kosovski paso\u0161, a Rezolucija Ujedinjenih nacija 1244 nikome ne daje ovla\u0161\u0107enje da promeni ne\u0161to po tom pitanju.<\/p>\n

Govorili smo o ofanzivnoj formacionoj snazi Evropske unije umesto defanzivne sanacije vlastitih zakrpa. Gde bi se ona dala primeniti, ako ne ovde? Iznena\u0111uje da tokom protekle godine usred ovog vie balkanique nijedna izjava nekog politi\u010dkog autoriteta Evropske unije nije toliko \u010desto citirana i komentarisana kao izjava Angele Merkel da je multikulturni koncept propao. Za Merkelovu je nezamislivo da u jugoisto\u010dnoj Evropi ova izjava zna\u010di isto \u0161to i pretnja ratom. Za ljude na Balkanu jednako je nezamislivo da u Nema\u010dkoj i u Evropskoj uniji neko tek tako, usputno, mo\u017ee dati ovakvu politi\u010dku izjavu. Bosanski novinar Zlatko Dizdarevi\u0107 ispri\u010dao je na konferenciji Fondacije Hajnrih Bel pri\u010du o pregovoru vo\u0111enom na sarajevskom aerodromu tokom rata. Dok su u\u010desnici jo\u0161 sedeli za pregovara\u010dkim stolom, stigla je vest o granatiranju naselja Alipa\u0161ino brdo, pri \u010demu je poginulo devetoro dece. \u0160ef bosanske delegacije pitao je u\u010desnika srpske strane: \u201eDo kada \u0107ete nam ubijati decu?\u201c, a ovaj mu je odgovorio: \u201eSve dok vi mislite da mo\u017eemo da \u017eivimo zajedno!\u201c Ocena Angele Merkel odjeknula je kod mnogih na Balkanu i u mnogo \u010dijim glavama to je bila potvrda upravo te planirane nemogu\u0107nosti zajedni\u010dkog \u017eivota.<\/p>\n

Mo\u017eda bi trebalo vi\u0161e da se pozabavimo fenomenom da dr\u017eava u jugoisto\u010dnoj Evropi o\u010digleno nije isto \u0161to i na zapadu kontinenta, i da pervertiranje, sa kojim se suo\u010davamo, mo\u017eda proizlazi iz uzaludnog poku\u0161aja da je pretvorimo u ono \u0161to je (navodno) na Zapadu: u po mogu\u0107stvu etni\u010dki kompaktnu i \u201e\u010distu\u201c nacionalnu dr\u017eavu. U ovom trenutku u jugoisto\u010dnoj Evropi postoje dve predstave o dr\u017eavi koje se razlikuju od zapadnoevropskog koncepta:<\/p>\n

Protivure\u010dan na\u010din na koji su stanovnici Republike Srpske glasali za predsednika i po pitanju Evropke unije predstavlja prvu mogu\u0107nost. Podr\u0161ka Evropskoj uniji od 80% svedo\u010di o njihovom stavu kako bi zapravo bilo mnogo bolje da su pod direktnom vla\u0161\u0107u Brisela (sli\u010dno su se izjasnili i Bugari pre nekoliko godina). Gospoda Barozo i Van Rompej i gospo\u0111a E\u0161toj prema ovoj ideji bili bi nekakvi savremeni potomci sultana, koji svojom sigurnom, no dalekom egzistencijom garantuju red u dr\u017eavi, ali se osim toga ne me\u0161aju u pitanja svakodnevnog \u017eivota. Prema modernom \u017eargonu ovo bi bio flat state, gde su sve potrebe svakodnevnog \u017eivota ostvarene kroz sistem i mre\u017eu dru\u0161tvene lojalnost, koji su opet daleko od same dr\u017eave. No sve dok Brisel nema vlast u Bosni i Hercegovini, \u0161tanovni\u0161tvo je u situaciji da u vezi sa svim svakodnevnim \u017eivotnim pitanjima zavisi od mo\u0107nika, koji po mnogo \u010demu li\u010de na mafija\u0161ke boseve. U skladu sa tim su veoma pa\u017eljivi i kada izlaze na izbore.<\/p>\n

Nasuprot konceptu flat state javlja se bloated state (naduvana dr\u017eava), kakvu \u0107emo prepoznati u preambuli novog ma\u0111arskog Ustava [7]. Ona po\u010dinje izmoljavanjem Bo\u017ejeg blagoslova za sve Ma\u0111are i pominjanjem \u010detiri stvari kojima se svaki dana\u0161nji \u201epripadnik ma\u0111arske nacije ponosi\u201c \u2013 jedna od njih je osnivanje dr\u017eave pre hiljadu godina. Ustavotvoritelji se \u201ekunemo da \u0107emo o\u010duvati duhovno i du\u0161evno jedinstvo na\u0161e nacije, rastrzane u previranjima pro\u0161log veka\u201c, priznaju \u201eodanost, veru i ljubav\u201c kao \u201eosnovne vrednosti na\u0161eg zajedni\u0161tva\u201c i \u201eporodicu i naciju\u201c kao principe zajedni\u010dkog \u017eivota. Naposkletku veruju i da \u0107e \u201ena\u0161a deca i unuci svojom darovito\u0161\u0107u, istrajno\u0161\u0107u i snagom duha ponovo stvoriti veliku Ma\u0111arsku\u201c \u2013 ma \u0161ta ovo zna\u010dilo, imaju\u0107i u vidu da je direktor Memorijalnog centra holokausta u Budimpe\u0161ti otpu\u0161ten svega nekoliko sedmica nakon \u0161to je usvojen novi Ustav.<\/p>\n

Homoseksualci, lezbijke, komunisti, ateisti… Njih u ovom dru\u0161tvu nema, budud\u0107i da su u preambuli Ustava dosledno formulisani kriterijumi po kojima se neko isklju\u010duje iz ma\u0111arske zajednice, a svi od reda potpadaju pod slobodu odlu\u010divanja pojedinca, a ne pod ingerenciju dr\u017eave. Ukoliko bi u okviru te nacije bilo i Jevreja, onda jedino zato \u0161to Ma\u0111ari \u201epo\u0161tuju razli\u010dite verske tradicije\u201c \u2013 i to na osnovu \u201esnage hri\u0161\u0107anstva, koje odr\u017eava naciju\u201c.<\/p>\n

U ovom pore\u0111enju se pod pojmom flat state dakako ne podrazumeva neoliberalisti\u010dki koncept takozvane \u201evlastite odgovornosti pojedinca\u201c i \u201erastere\u0107enja dr\u017eave\u201c od elemntarnih socijalnih i strukturnih zadataka. Zapravo je mnogo vi\u0161e re\u010d o pitanju koliko afektivne lojalnosti \u2013 ne ra\u010dunaju\u0107i onu \u010disto gra\u0111ansku \u2013 dr\u017eava mo\u017ee da o\u010dekuje za to \u0161to ispunjava svoju odgovornost prema pojedincu. Radi se dakle o pitanju ustavnog patriotizma \u2013 ali na balkanski na\u010din, u obrnutoj postavci. Kao \u0161to smo videli na ma\u0111arskom primeru, mogu\u0107a patriotskih ose\u0107anja prema tako apstraktnoj pravnoj tvorevini kakav je Ustav izgledaju kao fenomen iz neke druge galaksije. Upravo stoga se nekima u\u010dnilo opravdanim da de-apstrahuju Ustav tako \u0161to \u0107e u preambulu, koja je ujedno dobila i status \u201ekreda\u201c, uneti sve ono afektivno mobili\u0161u\u0107e jezi\u010dko prenemaganje.<\/p>\n

Bloated state je kao tip aktuelan u svim onim zemljama jugoisto\u010dne Evrope, gde populisti tra\u017ee dobrobit (sopstvenu mo\u0107) u okviru takozvanog nacionalnog identiteta. Sa maglom identiteta me\u0161a se i dim iz kadionice nekakve novootkrivene, no ipak predprosvetiteljske religioznosti, \u010diji su institucionalni predstavnici nezaobilazni saveznici u ovoj borbi za mo\u0107 .<\/p>\n

Ukoliko kao dete albanske porodice odrastam u Pre\u0161evu, u Srbiji, albanski \u0107e mi biti maternji jezik. Ukoliko kao dete nau\u010dim da mrzim \u201eSrbe\u201c, ne\u0107u nau\u010diti ve\u0107inski jezik svoje dr\u017eave. S druge strane \u0107e mi ta dr\u017eava, sve dok smatra da je albanska manjina vi\u0161e mrzi nego \u0161to je prihvata, u najboljem slu\u010daju omogu\u0107iti da poha\u0111am albansku \u0161kolu, da ni ne govorimo o albanskom univerzitetu. Kada odem u glavni grad, mora\u0107u se nekome predstaviti. Ne\u0107u mo\u0107i na javnom mestu da govorim albanski, a da pritom ne rizkujem da me neko fizi\u010dkina padne. Kada postanem punoletan, oti\u0107i \u0107u u Pri\u0161tinu i podneti zahtev za dobijanje kosovskog paso\u0161a. Ukoliko \u017eelim da u Srbiji postanem dr\u017eavni slu\u017ebenik, mora\u0107u, hteo ne hteo, da nau\u010dim meni strani jezik ve\u0107inskog dru\u0161tva. Ali \u0107u iz inata slu\u0161ati kosovski radio i gledati kosovsku televiziju. Bi\u0107u primoran da se prijavim na studije u Pri\u0161tinu, Tiranu ili Tetovo (u Makedoniji), ali mi moja vlastita dr\u017eava na doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu rada ne\u0107e priznati diplomu, koju tamo steknem. S druge strane, moja dr\u017eava ne\u0107e imati nikakvog uticaja na to \u0161ta \u0107u u kosovskoj \u0161koli i na albanskom fakultetu nau\u010diti o istoriji i kulturi upravo te Srbije, a ubrzo \u0107u biti i ube\u0111en da znam za\u0161to sam jo\u0161 kao dete nau\u010dio da mrzim \u201eSrbe\u201c.<\/p>\n

Zapadna Evropa ima tu privilegiju da je u njenom slu\u010daju uvek re\u010d o gra\u0111anima sa migracionim poreklom, dakle o prido\u0161licama. Tamo im je integracija delom omogu\u0107ena, a delom se od njih zahteva. Ta integracija ujedno uvek podrazumeva da oni moraju da do\u0111u do nekakve ta\u010dke, na kojoj doma\u0107e stanovni\u0161tvo samim ro\u0111enjem ve\u0107 jeste. Balkan stoprocentno \u010dine migranti, koji su pak oduvek ve\u0107 bili tu gde su danas. I izbeglice, koje su tokom rata devedesetih godine do\u0161le iz Krajine u Srbiju, do\u0161le su tamo gde su smtrale da \u0107e na\u0107i one koji su oduvek bili isti kao one same. Danas bi mogle da u Vojvodini sednu u automobil i voze se pet sati do stare domovine, ali zapravo ne znaju da li to zaista \u017eele.<\/p>\n

Kakva je to razlika izme\u0111u integracije prido\u0161lica i onih koji su oduvek bili tu? Ko ne prihvata nova pomeranja granica na Balknu mora\u0107e da ima dve geografske karte; jer integracija onih koji su oduvek bili tu mo\u017ee uspeti jedino ako postoje\u0107e zemlje postanu flat states, u kojima \u0107e gra\u0111ani pla\u0107ati porez i koristiti dr\u017eavne pogodnosti.Flat state \u2013 za razliku od ambicija sadr\u017eanih u ma\u0111arskom Ustavu \u2013 nije voljena dr\u017eava, ali je takva dr\u017eava ujedno nau\u010dila i da opstne bez te ljubavi. Sve, na \u0161ta bi pomenuta ljubav mogla biti usperena, mora se pro\u017eiveti na nekoj ravni ispod same dr\u017eave, ali da dr\u017eava pritom ne bude dovedena u pitanje. Od jezika, preko religije, narodne muzike, \u0161ara na narodnoj no\u0161nji pa sve do recepata, novina, televizijskih i radio stanica i broja studenata \u2013 sve bi se to moralo organizovati na jednoj drugoj geografskoj karti, \u010dije su granice sasvim druga\u010dije o dr\u017eavnih.<\/p>\n

Taj \u0107e proces ipak morati da iznesu same dr\u017eave. Jer demos i etnos, posmatrani kao dva konkurentna ili i isklju\u010diva koncepta dr\u017eavnosti, ne\u0107e dovesti ni do kakvog re\u0161enja. Etnos \u0107e uvek zahtevati vlastiti prostor, i to u formi javnog prostora. Kako dakle da zagovornicima etnosa objasnimo da u \u0161kolama u Bosni mogu da se organizuju ve\u010denji kursevi folklora, ali ne i enti\u010dki odvojena nastava matematike? I \u0161ta ako bi i pristali po pitanju matematike, ali ne po pitanju istorije? I ako se demokratski korektno pozovu na svoju parlamentarnu ve\u0107inu?<\/p>\n

Ustavni sud u ma\u0111arskoj sada vi\u0161e ne\u0107e mo\u0107i da razjasni za\u0161to je direktor Memorijalnog centra holokausta dobio otkaz. Ali ta situacija jasno pokazuje za\u0161to je neophodno da dr\u017eave jugoisto\u010dne Evrope budu ustavno ure\u0111ene kao flat state. Ukoliko se iza evropskog imperativa i veta na Balkanu krije vizija o dvema geografskim kartama, onda bi se na kraju na Balkanu, koji je obele\u017een migrantima koji su oduvek tu, mogao razviti koncept, od kog bi \u010dak i zapad kontinenta mogao da nau\u010di ne\u0161to o integraciji onih sa migracionim poreklom. Budu\u0107a Evropska unija \u2013 uklju\u010duju\u0107i i celokupan Balkan \u2013 kao savez dr\u017eava, u kojma se briga dr\u017eave o gra\u0111anima uzvra\u0107a jedino gra\u0111anskom lojalno\u0161\u0107u, dr\u017eava koje ne zahtevaju identitet, jer im nije potreban i koje ga ne odre\u0111uju, jer on svakako oduvek postoji; koje ne tra\u017ee ni\u0161ta sem ispunjavanja gra\u0111anskih du\u017enosti i to ne obrazla\u017eu ni\u010dim do manje ili vi\u0161e slu\u010dajnim obitavanju individue na njihovoj teritoriji.<\/p>\n

\u00a0Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n

[1] Tomislav Nikoli\u0107 u obra\u0107anju novinarima 26. maja u Kraljevu
\n[2] ibid.
\n[3] ibid.
\n[4] Intervju sa Miloradom Dodikom na beogradskoj televiziji RTS 01. juna 2011.
\n[5] To navodi D\u017eerard Galu\u010di na stranici http:\/\/www.transconflict.com\/2011\/05\/kosovo-pristinas-police-ploy-255
\n[6] Gido Vestervele (Guido Westerwelle) na Beogradskom univerzitetu prilikom posete Srbiji u avgustu 2010.
\n[7] Na nema\u010dkom na internet stranici http:\/\/vsr-europa.blogspot.com\/2011\/03\/praambel-entwurf-von-fidesz-und-kdnp.html\u00a0<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Evropa dakle na tom hajdegerovskom Balkanu ve\u0107 odavno komunicira sa \u201ebivstvuju\u0107im\u201c (entitetom)<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-57874","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/57874","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=57874"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/57874\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=57874"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=57874"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=57874"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}