{"id":57780,"date":"2011-08-10T16:35:21","date_gmt":"2011-08-10T14:35:21","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=57780"},"modified":"2011-08-09T12:42:56","modified_gmt":"2011-08-09T10:42:56","slug":"otmica-evrope","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2011\/08\/10\/otmica-evrope\/","title":{"rendered":"Otmica Evrope?"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Laslo Vegel<\/strong><\/p>\n

\"\"<\/a>Zahvaljuju\u0107i medijima znamo ve\u0107 skoro sve o tridesetdvogodi\u0161njem Andresu Beringu Breiviku, \u010dije je zlodelo odnelo 93 ljudska \u017eivota. Odmah su smi\u0161ljene razne teorije zavera, javnost je zgro\u017eena, neki predskazuju apokalipsu, neki sve to ravnodu\u0161no primaju k znanju, neki pak, naprotiv, ne bi hteli ni\u0161ta da znaju. U svakodnevnom \u017eivotu bijemo svoje male bitke, ne\u0161to se negde dogodilo, i umirujemo sebe da se de\u0161avaju katastrofe koje ne mo\u017eemo preduprediti. Prepun sam nedoumica usred ove bujice informacija. Zna se pouzdnao da se Breivik sam deklari\u0161e kao pripadnik ekstremne desnice, koji pokre\u0107e borbu protiv islama i marksizma, ali to jo\u0161 ni izdaleka nije iscrpan odgovor. I nesigurnost desnog centra je samo polovi\u010dno obja\u0161njenje. Svedoci smo dubljih, tektonskih promena, ekspanzija krajnje desnice je samo posledica. U Evropi se de\u0161ava ne\u0161to, za \u0161ta nema zadovoljavaju\u0107eg obja\u0161njenja. Prevladavaju zbunjenost i nedoumice. Ka\u017eu da je XX vek bio vek totalitarizama i diktatura, i ako je to ta\u010dno, onda nas \u010deka razdoblje raspada totalitarizma na njegove ekstreme. Totalitarizam se raspao na komadi\u0107e, i sad ti par\u010di\u0107i, osamostaljeni, \u017eive dalje. Ili je ova prva decenija XXI veka samo uvod u misterioznu budu\u0107nost? I usred ove nove neizvesnosti se prise\u0107am knjige \u0160andora Maraija pod naslovom Otmica Evrope. \u201eKlatno \u010dasovnika sveta se nji\u0161e\u201d \u2013 \u010ditam ponovo re\u010denice zapisane neposredno posle Drugog svetskog rata \u2013 \u201ei mo\u017ea \u0107e da se zanji\u0161e ba\u0161 izad Evrope\u201d. Pa ovako nastavlja: \u201eAli ni na kome i ni na \u010demu se ne ose\u0107a da veruje u misiju Evrope, kao \u0161to su jo\u0161 u tu misiju verovali Kolumbo, Mikelan\u0111elo, Gete, Plank ili Ajn\u0161tajn. Ne\u0161to su od Evrope otele divlja\u010dke sile koje su gvozdenom metlom prohujale nad gradovima i boji\u0161tima. Ljudi \u017eive, jer \u017eiveti je organska mogu\u0107nost, pa i u Evropi. Ali \u017eivot bez nadahnu\u0107a nije uloga, ve\u0107 smao vegetiranje. U Evropi nisu ostale bez nadahnu\u0107a samo generacije, nego i \u010ditav kontinent\u201d. Kad sam prvi put \u010ditao ove redove, na Marijevu knjigu, objavljenu 1947. godine, nai\u0161ao sam u jednoj budimskoj antikvarnici, 1967. godine. Tada sam mislio da je Marai ipak pogre\u0161io. Da smo prevazi\u0161li tu krizu. Imao sam puno poverenje u Evropu jer je ona predstavljala poslednji tra\u010dak nade. Daleku budu\u0107nost. Samo nadu, jer krajem sedmadesetih jo\u0161 nisam ni pomi\u0161ljao na to da \u0107e ve\u0107 za desetak godina uslediti sistemske promene. \u010cak ni sredinom osamdesetih nisam pomi\u0161ljao ni na kakav krupan zaokret, vi\u0161e sam ra\u010dunao na kompromisima bremeniti, spori hod. Na to, da \u0107emo polako, sve se batrgaju\u0107i, primicati Evropi. U to vreme Evropa je bila tajna lozinka moje generacije. U Novom Sadu i u Beogradu, u Budimpe\u0161ti i u Ljubljani. Ali, sve je to bio prevashodno jedan kulturalni projekt, kultura je bila himna nade. A onda su se socijalisti\u010dke zemlje u roku od nekoliko kratkih meseci na\u0161le u uslovima slobodnog tr\u017ei\u0161ta, parlamentarne demokratije, vi\u0161estrana\u010dkog sistema. Kultura je na to bila pripremljena, ali ne i politika. Me\u0111utim, ona je uzalud bila spremna, ispostavilo se uskoro da kultura u \u201enovoj demokratiji\u201d uop\u0161te nije va\u017ena, jer je gra\u0111ansko dru\u0161tvo uspostavljeno bez autenti\u010dnog gra\u0111anskog sloja, nosioca kulture. \u0160to je kultura vi\u0161e degradirana, utoliko je raslo i razo\u010darenje u Evropu. S tim razo\u010darenjem sam se suo\u010dio posle raspada nekada\u0161nje Jugoslavije. Posle ratova! Posle onih ratova u kojima je nostalgija za Evropom bila poslednja slamka spasa. Ili \u0107e da se uspostavi jedinstvo Evrope, ili \u0107emo izgubiti i ono \u0161to je od nje jo\u0161 preostalo. A pri tom je narastalo antievropsko raspolo\u017eenje. Zna\u010dajan deo omladine ho\u0107e nacionalnu dr\u017eavu i, u tom cilju, skre\u0107e udesno. Gde \u0107e se zavr\u0161iti novi, dugi mar\u0161? Vi\u0161e se \u201eevropejstvu\u201d ne rugaju samo natra\u017enja\u010dki \u201estarci\u201d. Oni, u najboljem sli\u010daju, tek bezvoljno \u010dangrizaju. Sad na ulice izlaze mladi demonstranti i strastveno odbijaju Evropu. Evropejstvo i kosmopolitizam vi\u0161e ne osu\u0111uju ortodoksni komunisti\u010dki rukovodioci, nego mladi koji, zahvaljuju\u0107i milosti kasno ro\u0111enih, \u010diste du\u0161e odbijaju ono o \u010demu sam ja s ne malo gri\u017ee savesti sanjario. Sa tim u vezi pada mi na um jedan od mojih literarnih junaka, iz moje poslednje knjige, kondukter koji priznaje, da je samo zbog toga u\u0161ao u partiju, da bi mogao da vidi Evropu. Jer su samo partijski kadrovi mogli da budu kondukteri na me\u0111unarodnim autobuskim linijama. Imam ose\u0107aj da taj kondukter i mene postavlja ispred krivog ogledala. Zato sam prihvatio kapitalizam, istina gadljivo i ne\u010diste savesti, da bih se pribli\u017eio Evropi. Uprkos tome \u0161to moja moderna evropska kultura nije bila kapitalisti\u010dkog duha. A na Zapadu je i danas tako: kultura nije lakej demokratije. U isto\u010dnom delu Evrope, me\u0111utim, stvari su se druga\u010dije razvijale. Pomirio sam se da \u0107emo u Evropu sti\u0107i \u201ekapitalisti\u010dkim putem\u201d. \u0160ta bih drugo? Svaka kritika kapitalizma pobu\u0111uje sumnju u nostalgiju za diktaturom. \u010covek duha je osu\u0111en da se malodu\u0161an, batrga izme\u0111u krajnosti. Morao bi da se kre\u0107e srednjim putem, ali srednjeg puta nema, u sredini postoje samo \u0161ibljem, \u017ebunjem zarasle staze kojima je mogu\u0107e lako zalutati.<\/p>\n

Na margini moje nove knjige<\/p>\n

Prelistavaju\u0107i svoju novu, nedavno na ma\u0111arskom jeziku objavljenu knjigu dnevni\u010dkih bele\u0161ki, uvi\u0111am da javno razmi\u0161ljanje podse\u0107a na svojevrsni ples na \u017eici. Balansiram na tankoj \u017eici razapetoj iznad provalije, i mo\u017eda se ne bojim toliko ni bezdana ispod sebe, ve\u0107 od strela odapinjanih na mene sa sigurnih obala. Mogu da razumem strelce, za njih su groteskni pokreti \u010doveka koji ple\u0161e na \u017eici antipati\u010dni, nerazumljivi i \u0161tetni. A ima me\u0111u njima i doronamernih prijatelja, koji misle da je bolje odapeti strelu, jer ona obe\u0107ava dostojniji kraj, od nespretnog pada u provaliju.<\/p>\n

\u00a0Autonomija<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U Evropi se de\u0161ava ne\u0161to, za \u0161ta nema zadovoljavaju\u0107eg obja\u0161njenja. Prevladavaju zbunjenost i nedoumice… <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-57780","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/57780","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=57780"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/57780\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=57780"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=57780"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=57780"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}