{"id":57639,"date":"2011-08-08T08:37:37","date_gmt":"2011-08-08T06:37:37","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=57639"},"modified":"2011-08-08T08:39:39","modified_gmt":"2011-08-08T06:39:39","slug":"fiat-money","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2011\/08\/08\/fiat-money\/","title":{"rendered":"Fiat money"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Julijana Mirkov<\/strong><\/p>\n

\"\"<\/a>Znamo da je Gr\u010dka po\u010dela da \u201ese\u010de\u201c po dr\u017eavnom bud\u017eetu. Uzmimo samo najeklatantniji primer: socijalni turizam,(tj. pravo na besplatno letovanje od nedelju dana za sve gra\u0111ane) je radikalno smanjen na samo dva no\u0107enja godi\u0161nje na teret dr\u017eavnog bud\u017eeta. Uveliko se razmi\u0161lja i o redukciji broja mese\u010dnih penzija, koje \u0107e sa teku\u0107ih 14 pre\u0107i na 13. I obra\u010dun penzija \u0107e se izmeniti, iako se jo\u0161 ne zna u kom obimu. Zasad je to jo\u0161 uvek 80% od prose\u010dne plate, naspram 46% u Nema\u010dkoj. Sa platama i penzijama te\u0161ko ide, ali sa Akropoljem nije bilo problema \u2013 koncesiju su kupili finci. Perikle se pritom prevrnuo u grobu, ali je va\u017eno da je privatizacija krenula.<\/p>\n

Naviknuti smo na velike naracije o Evropi. Politi\u010dki demokratska, ekonomski liberalna, socijalno solidarna, sa stabilnom valutom iza koje stoji granitni autoritet ECB, a ne neka mala, anonimna, centralna banka sa svojim sitnim egoisti\u010dkim, nacional-politi\u010dkim interesima. I opet, kad \u0107e nas primiti u Evropu? Da li \u0107e nas uop\u0161te i primiti? Ho\u0107emo evro. \u0160ta \u0107e nam ovaj balkanski sitni\u0161!<\/p>\n

Ali da li znamo o kojoj Evropi govorimo? Jer postoje dve vizije Evrope. Da li svi govorimo o istoj Evropi?<\/p>\n

Liberalna vizija Evrope, ona na kojoj su izgra\u0111eni njeni temelji, po\u010diva na garanciji \u010detiri osnovne slobode: slobodne cirkulacija robe, usluga, kapitala i ljudi (Treaty of Rome, 1957), \u0161to je u su\u0161tini restauracija sloboda iz XIX veka, uglavnom ukinutih u mnogim Evropskim zemljama pod talasom protekcionizma u XX veku. Zajedni\u010dku valutu niko tada nije ni pominjao. Valute zemalja \u010dlanica su trebale biti i ostati deo kompetitivnog sistema (zajedno sa poreskim sistemom i bilansnom disciplinom). Zemlje EU koje su izabrale liberalnu viziju Evrope (bez evra) i ostale joj verne su Engleska, \u0160vedska, Danska i \u010ce\u0161ka.<\/p>\n

Socijalisti\u010dka vizija Evrope je umnogome mutirala orginalni koncept EZ, unose\u0107i elemente spoljnog protekcionizma i unutra\u0161njeg interventizma, centralizacije politi\u010dke mo\u0107i i birokratizacije institucija, tako da danas mnogi govore o vaskrsenju srednjovekovnog ideala Karla Velikog i \u201eEvropskog imperijalizma\u201c, propra\u0107enog dodatnim modernim elementima neograni\u010dene ponude novca (obe\u0107anja) i jakim redistibutivnim efektima.<\/p>\n

Nema\u010dka, koja je iskusila dve hiperinflacije (1923 i 1948, nakon monetarne reforme), je u vreme stvaranja EZ vodila rigoroznu monetarnu politiku. Bundesbank jeuspela da pretvori DM u vode\u0107u svetsku valutu i do uvo\u0111enja evra je redovno podse\u0107ala ostale zemlje \u0107lanice EZ na njihove slabosti (prekomerno \u0161tampanje novca kojim su finansirane politi\u010dke ambicije vladaju\u0107ih politi\u010dkih partija u Evropi). Francuska, Italija, \u0160panija, Gr\u010dka, itd su bile prinu\u0111ene da u redovnim vremenskim razmacima devalviraju svoju valutu u odnosu na DM. Vrlo neugodno za vladaju\u0107e politi\u010dke partije (desne i leve) koje su svakom novom devalvacijom implicitno priznavale slabost svoje unutra\u0161nje politike i gubitak kompetitivnosti na globalnom planu. Kad se ukazala prva pogodna prilika (ru\u0161enje Berlinskog zida), Nema\u010dkoj je pru\u017eena mogu\u0107nost ujedinjenja uz protivuslugu \u2013 napu\u0161tanje DM. Podsetimo se da je Nema\u010dka bila pod direktnom kontrolom 4 atomske sile (Francuske, Engleske, SAD i SSSR). To je bio i poslednji, definitivni \u010din \u201erazoru\u017eanja\u201c Nema\u010dke i njena tre\u0107a kapitulacija pred Francuskom u toku samo jednog veka (Versajki ugovor, Potsdamski Ugovor i kona\u010dno Maastricht). Savr\u0161eno prilje\u017eno duhu vremena u kojem je teritorijalna kolonizacija zamenjena ekonomskom kolonizacijom.<\/p>\n

Ulogu regulacije likvidnosti sistema je preuzela ECB. Svi znamo da je ova deklarativno trebala proslediti rigoroznu monetarnu politiku Bundesbanke. I tako je svugde bilo i predo\u010deno, jer biti naslednik politike DM je davalo presti\u017e novoiskovanom evru. Iza te propagandne zavese stajao je samo jedan glas Nema\u010dke u ECB board-u, iste vrednosti i te\u017eine kao recimo jedan glas Malte. Konverzija nacionalnih valuta u evro je izvr\u0161ena po nerealno visokim kursevima, \u0161to je proizvelo visoki nivo primanja (plata i penzija) u zemljama sa ve\u0107 kompromitovanim dr\u017eavnim bilansima i visokim dugovima. Ova prva redistribucija je proizvela pozitivne neposredne psiholo\u0161ke efekte i dugoro\u010dne negativne posledice. Cena rada je postala preskupa u zemljama u kojima je bila niska produktivnost rada (odnos radnog i kapitalnog uloga po proizvodnoj jedinici), \u0161to je izazvalo seobu proizvodnog kapitala u zemlje u kojima je taj odnos povoljniji. Istovremeno priliv likvidnosti je prouzrokovao jak porast cena potro\u0161ne robe u periodu od 2001-2007, kad ga je prvi veliki krizni talas privremeno zaustavio. \u201ePeriferne zemlje evro-zone\u201c ( politi\u010dki korektno ime za PIIGS) su nastavile da u\u017eivaju u blagodetima \u201ekupljenim\u201c rastu\u0107im dr\u017eavnim dugovima: nova radna mesta u svakolikoj dr\u017eavnoj administraciji koja se mno\u017eila i u neproizvodnim investicijama.<\/p>\n

Kako je bilo mogu\u0107e nastaviti spiralu zadu\u017eivanja uprkos ECB?<\/p>\n

To uistinu nikad i nije bilo nemogu\u0107e. Treba razlikovati ono \u0161to izgleda od onog \u0161to jest. Ako ostavimo na stranu parametre Mastri\u0161kog ugovora i statut ECB i vratimo se papirnom i digitalnom novcu (dolaru, evru, jenu, itd) primeti\u0107emo da je klasi\u010dnoj funkciji novca neko u me\u0111uvremeno pone\u0161to dodao, a mnogo toga oduzeo.<\/p>\n

Novac u klasi\u010dnoj ekonomskoj teoriji je trebao da osigura tri funkcije – da bude istovremeno sredstvo razmene, rezerva vrednosti i obra\u010dunska jedinica. U vreme zlatnog standarda i privatnog novca, novac je bio naro\u010dita vrsta robe i kao takav imao je i svoju intrinsektnu vrednost.<\/p>\n

Danas je u opticaju socijalizovani novac, papirni i digitalni. Fiat novac – jeftin, abundantan, lako dostupan novac. Iza ovog novca stoji politika i njeni kratkoro\u010dni interesi: do slede\u0107ih izbora.<\/p>\n

Funkcija sredstva razmene i obra\u010dunske jedinice je zakonom osigurana. Svaka nacionalna valuta mora biti prihva\u0107ena u lokalnoj robnoj razmeni. Uknji\u017eenja iste se vodi u nacionalnoj monetarnoj jedinici. U me\u0111unarodnoj razmeni izbora ima, ali i on je veoma slab. Monetarna politika vode\u0107ih zemalja je ekspanzivna: sve ve\u0107e koli\u010dine novca se ubacuju u opticaj radi pokri\u0107a bud\u017eetskog deficita.<\/p>\n

Funkciju rezerve vrednosti niko pametan ne\u0107e vi\u0161e poveriti dana\u0161njem papirnom i digitalnom novcu. Tu se sve \u010de\u0161\u0107e vra\u0107a zlatnom standardu, \u0161to obja\u0161njava nagli porast cene zlata na svetskom tr\u017ei\u0161tu. To va\u017ei uglavnom za privatna lica u globalnom svetu, jer je tr\u017ei\u0161te zlata u XX veku nacionalizovano u mnogim evropskim zemljama. Rezerve vrednosti koje banke dr\u017ee (frakcione rezerve) odavno vi\u0161e nisu u zlatu, nego u dr\u017eavnim obveznicama (dugovima). Za\u0161to banke kupuju dr\u017eavne dugove? Prvo, zato \u0161to su u dobrom delu sveta pod dr\u017eavnom kontrolom (direktnom ili indirektnom). Drugo, zato \u0161to im ECB u Evropi i Fed u USA odobrava kredite na osnovu deponovane garancije, a ECB i Fed privileguju dr\u017eane obveznice (dugove)!!! Na osnovu deponovane \u201egarancije\u201c od recimo 1.000.000 evra u desetogodi\u0161njim italijanskim dr\u017eavnim obveznicama (BTP), ECB \u0107e odobriti italijanskoj banci kredit od recimo 900.000 evra. Razlika od 100.000 evra je oprezna dekurtacija, koja u slu\u010daju neizvr\u0161enja treba da za\u0161titi ECB od oscilacija na tr\u017ei\u0161tu obveznica. Ova redukcija garancije u finansijkom \u017eargonu je poznata kao \u201ehaircut\u201c \u2013 \u0161i\u0161anje polo\u017eene garancije. U slu\u010daju ja\u010dih tr\u017ei\u0161nih poreme\u0107aja, \u0161i\u0161anje postaje radikalnije. U vreme jakih tr\u017ei\u0161nih turbolencija banka mora polo\u017eiti i 2.000.000 evra u obveznicama da bi dobila istu koli\u010dinu kredita (900.000 evra), \u0161to \u0107e naterati banke da potpisuju dodatne dr\u017eavne obveznice.<\/p>\n

Da li ste ikad \u010duli bankare koji se \u017eale na politiku svoje vlade? Ne\u0107ete ih ni \u010duti. Banke su, zajedno sa vladom, prvi korisnici novih nov\u010danih emisija. Oni koji ubiraju \u0161lag. Kupuju i ula\u017eu po starim cenama dok ubacuju novi novac u opticaj. Kad se ova dodatna likvidnost ra\u0161iri kroz sistem, cene \u0107e porasti i \u201eusre\u0107eni\u201c krajnji korisnici (kroz pove\u0107anje penzija, plata itd) \u0107e osetiti tek marginalnu psiholo\u0161ku, ali ne i realnu dobrobit.<\/p>\n

\u201eQuantitative easing\u201c je termin koji politi\u010dari koriste za ubacivanje dodatne likvidnosti u sistem. Iza ovog termina se krije \u201eQualitative easing\u201c, gubljenje kupovne mo\u0107i novca, osiroma\u0161enje, inflacija i, za slu\u010daj da se pretera, hiperinflacija.<\/p>\n

Kako se za\u0161titi? Mnogi savetuju ulaganje u nekretnine u Rusiji i drugim ne-zapadnim zemljama. Mo\u017eda ni za zlato nije jo\u0161 kasno. A tu je i \u0160vajcarski franak. Ali najbolja za\u0161tita je u znanju i poznavanju perverznosti mehanizma: kratkoro\u010dnih interesa politi\u010dara koji stoje iza svake dodatne emisije obveznica. Dugovi se ne mogu ve\u010dito otpla\u0107ivati novim zadu\u017eivanjem i novim obe\u0107anjima. Rolling over, kako se tehni\u010dki naziva obnavljanje teku\u0107ih dugova, je stvorio lavine koje se opasno valjaju.<\/p>\n

Za one koji ne \u017eele da se sutra pod tom lavinom i na\u0111u korisna lektira je on-line: Philipp Bagus \u201eThe Tragedy of the Euro\u201c, Ludwig von Mises Institute.<\/p>\n

Pollitika.com<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Da li ste ikad \u010duli bankare koji se \u017eale na politiku svoje vlade? Ne\u0107ete ih ni \u010duti. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-57639","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/57639","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=57639"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/57639\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=57639"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=57639"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=57639"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}