Nije \u017eiv, a nominovan za Nobelovu nagradu za mir. Tekst preuzet sa BBC<\/p>\n
Pi\u0161e: Sloboda izra\u017eavanja<\/strong><\/em><\/p>\n Internet – svetska kompjuterska mre\u017ea, osvojila je i ozbiljno uzdrmala svet u kojem \u017eivimo. <\/p>\n Internet je nametao, a i dalje name\u0107e, brojna pitanja.<\/p>\n Da li se ispunio san njegovih tvoraca koji su hteli slobodnu i nesputanu mre\u017eu?<\/p>\n Da li internet i dalje dovodi u pitanje naše vi\u0111enje mo\u0107i? <\/p>\n Do koje mere je internet izmenio uvre\u017eene ideje o vlasništvu, vrednostima i stru\u010dnosti? <\/p>\n Da li se jednakost koju je internet obe\u0107avao i najavljivao sudarila sa ljudskom prirodom, odnosno našom uro\u0111enom \u017eeljom za profitom i kontrolom? <\/p>\n Za odgovorom na ta pitanja traga BBC-jev novinar Aleks Krotoski. <\/p>\n Jednakost svih – jedan od osnovnih ciljeva<\/strong><\/p>\n Jedan od velikih ciljeva interneta bio je da sve i svakog dovede u isti polo\u017eaj. <\/p>\n Da bi se shvatio orginalni duh jednakosti kojim je internet bio pro\u017eet, treba se vratiti na mesto i u vreme obo\u017eavanja idealizma, ta\u010dnije u Kaliforniju 60-tih godina prošlogh veka, rodno mesto hipi pokreta. <\/p>\n Komentatori tog vremena govorili su da niko ne zna šta se zbiva u San Francisku, meki sre\u0107nih hipija koji ugla\u010danu siluetu ameri\u010dkog materijalizma razbijaju vrhunskim oru\u017ejem – ljubavlju. <\/p>\n Usred idealizma šezdesetih pojavio se ogranak slobodarstva, politi\u010dke filozofije po kojoj bi pojedinci morali da budu slobodni da \u010dine šta god \u017eele sa sobom i svojom imovinom sve dok ne ugro\u017eavaju istu slobodu drugih. <\/p>\n Novoiznikla ideja odbacivala je dr\u017eavnu kontrolu, pravni sistem i cenzuru naglašavaju\u0107i istovremeno va\u017enost slobodne volje pojedinca. <\/p>\n Iako su ideje alternativnih pokreta izbledele, njihovi ideali su po\u010deli da cvetaju na najmanje o\u010dekivanom mestu. <\/p>\n Kompjuteri su ranije bili zabran vlada, vojske i velikih korporacija. <\/p>\n No, tokom sedamdesetih godina pojavili su se manji i jeftiniji modeli ra\u010dunara koji su tu tehnologiju po\u010deli da guraju u ruke obi\u010dnog sveta u imu\u0107nim krajevima, poput Kalifornije. <\/p>\n Rani internet<\/strong><\/p>\n Ubrzajmo to\u010dak vremena i pohrlimo u 1985. godinu. <\/p>\n Novo slobodarstvo pronašlo je neo\u010dekivano uto\u010dište u onome što se mo\u017ee nazvati rani internet. <\/p>\n "Izvor", prva onlajn zajednica na svetu formirana je na obodu alternativnog društva San Franciska. <\/p>\n Stjuart Brand je bio jedan od osniva\u010da "Izvora": <\/p>\n "Mislim da smo pošli od pretpostavke da je revolucija u toku i da ne moramo da je podsti\u010demo. Najviše nas je nosila znati\u017eelja: šta \u0107e se dogoditi ako zagolicamo ovo, šta ako pokušamo ono ili nešto sasvim deseto. Jednostavno je došlo do preklapanja ljudi koji još uvek nisu bili ni bogati ni mo\u0107ni ali su na pretek imali \u017eivotne snage i svesti da se pred njima otvara prostor nevi\u0111enih mogu\u0107nosti."<\/p>\n Mnogi priznaju da je "Izvor" u rani kompjuterski umre\u017eeni svet udahnuo ideju da "sve mo\u017ee da pro\u0111e". <\/p>\n I to je ta\u010dno. <\/p>\n Ali, ono što je zaista oja\u010dalo izazov ustoli\u010denom poretku bila je odluka jednog od \u010dlanova "Izvorove" mre\u017ee da tu ideju preto\u010di u radikalni ustav slobode na internetu. <\/p>\n Pojava ‘proroka’ sajber prostora<\/strong><\/p>\n Sajber prostor je dobio svog proroka, a to je bio D\u017eon Peri Barlou, gitarista kutlnog rok sastava Grejtful Ded. <\/p>\n "Vlade industrijalizovanog sveta, vi iznureni divovi od mesa i \u010delika. Ja dolazim iz sajber prostora. U ime budu\u0107nosti tra\u017eim od vas bivših da nas ostavite na miru. Niste dobrodošli me\u0111u nama i nemate vrhovnu vlast nad mestima našeg okupljanja. U sajber prostoru stvori\u0107emo civilizaciju uma, \u010dove\u010dniju i pravedniju od sveta kojeg su vaše vlade stvorile."<\/p>\n Prema Barlouovom onlajn manifestu, samoizra\u017eavanje ne sme biti ograni\u010davano: <\/p>\n "Nije to bilo tra\u017eenje da se ljudima da sloboda, ve\u0107 pre poruka: \u010cove\u010de, mi smo ve\u0107 slobodni i ima da se namu\u010dite da nas uhvatite. Znate, ljude ne morate da mnogo dr\u017eite pod kontrolom ako kontrolišete ono u šta veruju. A to \u010dinite ako pod kontrolom dr\u017eite ono \u010demu imaju pristup. Ako mo\u017eete da kontrolišete ono što ljudi mogu da znaju, sve ostalo je prili\u010dno lako."<\/p>\n Za malenu internet zajednicu je do tada sve bilo dobro da bolje biti ne mo\u017ee. <\/p>\n Ali još uvek nisu imali globalnu mre\u017eu. <\/p>\n Korisnici su morali ta\u010dno da znaju gde su informacije pohranjene i kako da svojim kompjuterima narede da do tih informacija do\u0111u. <\/p>\n Da bi se stvorila planetarna kompjuterska mre\u017ea neko je morao da stvori zajedni\u010dki jezik koji bi povezao podatke uskladištene u ra\u010dunarima širom sveta. <\/p>\n Presudno pronala\u017eenje zajedni\u010dkog jezika<\/strong><\/p>\n Taj neko bio je Tim Berners Li koji je 1980. godine radio u evropskoj Organizaciji za nuklearna istra\u017eivanja, CERN-u: <\/p>\n "Izumeo sam mre\u017eu zato što mi je bila potrebna i što je njeno nepostojanje bilo uzrok ogromne frustracije. Radio sam u CERN-u, zanimljivom okru\u017eenju ljudi iz razli\u010ditih zemalja i sa raznorodnih univerziteta. Kako nisu radili za istu firmu, svi su imali razli\u010dite kompjutere i razli\u010dite kompjuterske programe, pa je njihova dokumentacija bila pohranjena u nizu razli\u010ditih sistema. To zna\u010di da niste mogli da do\u0111ete do informacije iz jednog od njih ako ste istovremeno radili na ne\u010dem sasvim drugom. Morali ste da uzmete podatke iz jednog sistema, zapišete ih, odšetate do drugog sistema i onda te informacije ponovo ukucate."<\/p>\n Tim Berners Li je po\u010deo da radi na radikalno novom sistemu za povezivanje razli\u010ditih ra\u010dunarskih sistema koje je koristila CERN-ova multinacionalna radna snaga. <\/p>\n Godine 1989. šefovima je predao nacrt pod varljivo svakidašnjim naslovom: "Predlog za upravljanje informacijama": <\/p>\n "Napisao sam kratak dopis o ideji i dostavio ga nadle\u017enima. Ispostavilo se da je moj tadašnji šef u uglu svog primerka kratko konstatovao: Nejasno ali uzbudljivo. Zato mi je mo\u017eda i dozvolio da u slobodno vreme radim na tom projektu."<\/p>\n Posle takvih skromnih po\u010detaka, prva internet stranica, ona CERN-ova, pojavila se na mre\u017ei avgusta 1991. godine. <\/p>\n Internet mre\u017ea, zamišljena kao rešenje za konkretan tehni\u010dki problem koji je mu\u010dio stru\u010dnjake evropske Organizacije za nuklearna istra\u017eivanja, otvorila je svakome koje imao kompjuter potpuno novi informacioni univerzum. <\/p>\n Munjeviti prodor<\/strong><\/p>\n Jedan od potencijala koje internet ima u uspostavljanju ravnopravnosti ili ravnote\u017ee postao je zapanjuju\u0107e primetan u roku od svega desetak godina. <\/p>\n Internet je, naime, uspeo da potkopa vekovima staru ideju autorskih prava i svojine. <\/p>\n Godine 1999. na internetu se pojavio majušni softver pod imenom Napster. <\/p>\n Korisnici su sada mogli da sa drugima razmenjuju i dele muziku. <\/p>\n I, jednim pritiskom na miša, muzi\u010dka piraterija je postala globalni fenomen.<\/p>\n Stotine hiljada ljudi su ohrabreni da prvi put u \u017eivotu prekrše zakon slušaju\u0107u muziku iz kolekcija drugih korisnika interneta, umesto da kupuju CD-ove. <\/p>\n Muzi\u010dka industrija je postala prva od mnogih koje su otkrile da je internet u stanju da uništi ušan\u010dene modele poslovanja. <\/p>\n Oni koji su se na taj na\u010din ogrešili o zaklon, nisu se plašili posledica, kao što je to rekla jedna strastvena obo\u017eavateljka novog pristupa muzi\u010dkim izvorima: <\/p>\n "Tu\u017ei\u0107e sve u uzrastu od trinaest do trideset godina? Sve se plašim."<\/p>\n Rast You Tube-a<\/strong><\/p>\n Drugi kompjuterski program omogu\u0107io je zainteresovanim da preko interneta razmenjuju slike i zvuk.<\/p>\n You Tube (Ju Tjub) je internet sajt koji svakome omogu\u0107ava da na internet postavi video snimak. <\/p>\n Prvi video zapis se na Ju Tjubu našao 2005. godine da bi danas ovaj sajt bele\u017eio više od milijardu ulazaka dnevno.<\/p>\n No, jedna stvar postaje o\u010digledna: korisni\u010dki generisani svet samopromocije je za etablirane industrije manje pretnja a više raj za ispašu. <\/p>\n To je na\u010din da se novi glasovi, novi likovi otkriju i eksploatišu, tvrdi komentator kulturnih dešavanja Li Zigel: <\/p>\n "Mo\u017eete vi da, na primer, uzdrmate hijerarhiju muzi\u010dkog biznisa. Ali \u0107ete jednom, kada postanete slavni, morati da na kraju krajeva ipak potpišete ugovor sa nekom muzi\u010dkom ku\u0107om. Stare hijerarhije su još uvek tu. Samo svim sredstvima pokušavaju da se prilagode novoj situaciji."<\/p>\n Spor oko Napstera<\/strong><\/p>\n Stare hijerarhije su svakako pronašle na\u010din da se prilagode Napsteru, internet sajtu za razmenu muzike. <\/p>\n Sve je bilo gotovo 2001. kada je, posle dvogodišnje borbe na sudu, Napster prvo sputan a potom i zatvoren. <\/p>\n Me\u0111u onima koji su se digli na oru\u017eje protiv Napstera bili su i mnogi muzi\u010dari \u010diji su prethodnici imali za cilj da internetom oslabe vlast i mo\u0107 autoriteta. <\/p>\n Sada su stali rame uz rame sa muzi\u010dkom industrijom. <\/p>\n Muzika mo\u017ee da bude i divlja i anarhi\u010dna, ali je za mnoge, poput ameri\u010dkog rok benda Metalika, ipak ozbiljan biznis. <\/p>\n Zamislimo da je sajber prostor svemir u kojem je svaka internet stranica zasebna planeta \u010diju veli\u010dinu odre\u0111uje broj poseta korisnika interneta. <\/p>\n Pred nama bi se našao mle\u010dni put sa\u010dinjen od miliona si\u0107ušnih ta\u010dkica na no\u0107nom nebu kojim bi dominirala ša\u010dica planetarnih d\u017einova. <\/p>\n Hijerarhije i elite interneta<\/strong><\/p>\n U Britaniji se Gugl mese\u010dno pretra\u017euje 38 miliona puta, svaki tre\u0107i Britanac ima stranicu na Fejsbuku, internet sajt za aukcijsku prodaju e-Bay bele\u017ei 21 milion poseta mese\u010dno, a Amazon, robna ku\u0107a u vidu internet sajta, 16 miliona. <\/p>\n Internet, fakti\u010dki, ima jedan pretra\u017eiva\u010d, jednu robnu ku\u0107u, jednu knji\u017earu i jednu socijalnu mre\u017eu. <\/p>\n Li Zigel, komentator kulturnih dešavanja: <\/p>\n "U kapitalisti\u010dkom društvu za sve postoji konkurencija. Honda se takmi\u010di sa Tojotom, Pepsi Kola sa Koka Kolom. Da li to potvr\u0111uje da je internet, uprkos svih pri\u010da o preduzetni\u010dkoj i kulturnoj slobodi, ipak ograni\u010den? Mislim da \u0107e i internet ste\u0107i vekovne kulturne obrise. Uvek \u0107e postojati hijerarhije i elite. Kao i druge tehnologije, internet nije magi\u010dni lek za ljudsku prirodu. Pre je poja\u010dalo ljudske prirode, i njenih dobrih i njenih loših strana."<\/p>\n Da li onda pojavljivanje na internetu tih novih blokova mo\u0107i zna\u010di da su prošli dani interneta kao faktora nivelacije svih i svega? <\/p>\n Internet je nesumnjivo izmenio svet u kojem \u017eivimo. <\/p>\n Ali je ništa manje nesumnjivo usledila i kontrarevolucija. <\/p>\n Internet je postao kolonija novih stra\u017eara i novih elita. <\/p>\n Završna re\u010d pripada tvorcu interneta Timu Bernersu Liju: <\/p>\n "Ono što mene zabrinjava je postojanje neke vrste kontrole iz centra. U nekim zemljama to je vlada, u drugim su to kompanije. Trebalo bi da sve vreme budemo na oprezu kada su takve pretnje u pitanju ili \u0107e celokupan internet postati toliko zastrašuju\u0107i da \u0107emo se plašiti da ga koristimo."<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Nije \u017eiv, a nominovan za Nobelovu nagradu za mir. Tekst preuzet sa BBC<\/p>\n","protected":false},"author":1136,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[17],"tags":[],"class_list":["post-57476","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-blogovi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/57476","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1136"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=57476"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/57476\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=57476"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=57476"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=57476"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}