Transkript priloga objavljenog na Radiju Slobodna Evropa<\/p>\n
Pi\u0161e: Sloboda izra\u017eavanja<\/strong><\/em><\/p>\n Mo\u017eete li danas, u savremenom svijetu, zamisliti išta bez interneta? Pretpostavljamo da je odgovor: naravno da ne! Vlasnicima kompjutera ili ra\u010dunara, surfanje po svjetskoj mre\u017ei podataka postalo je gotovo svakodnevni ritual. Uostalom, pokušajte se zapitati koliko je internet star i vidjet \u0107ete da \u0107e ve\u0107ina odgovora biti daleko od njegove stvarne starosti – nešto više od 15 godina. <\/p>\n Internet je u naše \u017eivote unio potpuno druk\u010diji pristup i komunikaciju prema, ne samo vanjskom svijetu, nego i unutar u\u017eeg kruga prijatelja i poznanika. Dobar dio obi\u010daja i navika preselio se u virtualni svijet. U temi koja slijedi bavimo se jednim posebnim aspektom me\u0111usobne komunikacije – na forumima i blogovima širom Balkana.<\/p>\n Socijalne mre\u017ee sve prisutnije<\/strong><\/p>\n U Srbiji sve više gra\u0111ana koristi internet, a s njim i neki od socijalnih mre\u017ea ili foruma. Iako je za ve\u0107inu to samo zabava ili linija koja ih povezuje s drugim ljudima, ima i onih za koje je to prostor za istresanje i propagiranje mr\u017enje. Stru\u010dnjaci naglašavaju da uprkos svemu, socijalne mre\u017ee predstavljaju najbr\u017ei i najefikasniji na\u010din za povezivanje i razmenu ideja i informacija. \u017delimir Bojovi\u0107 ima detalje: <\/p>\n Razne socijalne mre\u017ee ili kako ih još zovu komune, kao što su Facebook, MySpace ili mre\u017ea za razmenu kratkih poruka Twitter, postaju sve prisutnije u \u017eivotima internet korisnika. Pored ovih mre\u017ea, koje prvenstveno slu\u017ee za povezivanje, postoje i forumi na kojima korisnici iznose svoje mišljenje na razli\u010dite teme, i to naj\u010deš\u0107e bez ikakve cenzure, što predstavlja mo\u017eda najvidljiviji deo demokratije. <\/p>\n Slobodan Markovi\u0107 iz Centra za razvoj interneta, ka\u017ee za Radio Slobodna Evropa da podaci pokazuju da je, u odnosu na zemlje regiona, najviše korisnika socijalnih komuna upravo u Srbiji: <\/p>\n „Ako pogledamo broj korisnika Facebook\/a u Srbiji i broj korisnika Facebook\/a u regionu, \u010dak i u regionu centralne Evrope, vidje\u0107emo da je Srbija zaista u vrhu po broju korisnika Facebook\/a. Sli\u010dna stvar je i sa drugim socijalnim mre\u017eama." <\/p>\n Sa druge strane, korisnici interneta \u010desto pose\u0107uju i forume. Mnogi smatraju da bi razgovore, kao i teme na takvim mestima trebalo ograni\u010diti, ali jedan od naj\u010ditanijih blogera na stranicama B92.net, Tibor Jona, ka\u017ee da bi to bilo pogrešno: <\/p>\n Svaka prilika ili svaki alat koji omogu\u0107ava ljudima da ka\u017eu šta misle je dobar. Koliko \u0107e ljudi ispasti pametni, glupi, smešni ili tu\u017eni, o zavisi od njih. Tu je ona stara – ,Ko šta radi, sebi radi‘ – zapravo dovedena do maksimuma.Tibor Jona ka\u017ee da upravo socijalne mre\u017ee \u010dine da zemlje regiona danas budu povezanije više nego ikada pre. On naglašava da zahvaljuju\u0107i socijalnim mre\u017eama region danas komunicira na veoma zanimljiv na\u010din: <\/p>\n „Mislim da je danas mnogo lakše u Hrvatskoj ili Bosni recimo na\u0107i istomišljenike. To nam pru\u017ea mnogo širu perspektivu i omogu\u0107ava širi uvid u stvari koje nas interesuju nego što bi bio slu\u010daj da toga nema." <\/p>\n Ali, da li eksplicitni pozivi na ubistvo ili nasilje nad drugim i druga\u010dijim jeste dopustivo na socijalnim komunama? Da li i ko treba takve istupe da ograni\u010di? Psiholozi ka\u017eu da svaka zabrana potencira dodatnu \u017eelju za konzumiranjem zabranjenog. Psiholog Aleksandar Baucal, ka\u017ee da, uprkos lošim stranama, forumi predstavljaju jedan od najdemokrati\u010dnijih mesta u svetu danas: <\/p>\n „\u010cini mi se da je u\u010deš\u0107e u forumima danas popularno jer je ve\u0107ina ljudi shvatila da je njihov glas va\u017ean, pogotovo u razvijenim zemljama. Dakle, ta ideja participacije – da ti kao gra\u0111anin imaš pravo na svoj glas, pravo na svoje mišljenje, da nisi neki mali pojedinac koji treba da \u0107uti i da sluša šta neka elita ili autoriteti misle o ne\u010demu, pa tek onda da shvatiš svoje mišljenje, nego da si neko ko je va\u017ean, ko ima svoje mišljenje i pravo da ga izrazi jednako kao i bilo ko drugi na ovom svetu. A forumi su nekako sad postali tehnologija koja to jako lako omogu\u0107ava." <\/p>\n Ali, mnoge mane socijalnih mre\u017ea ispravljaju sami korisnici. Tako su. nedavno, na zahteve korisnika Facebook\/a, administratori ove najpopularnije socijalne internet mre\u017ee zatvorili korisni\u010dku grupu „No\u017e, \u017eica, Srebrenica", koja je veli\u010dala ratne zlo\u010dince i promovisala nasilje.<\/p>\n Nacionalisti\u010dkim porukama nekolicine srpskih korisnika koji su na Facebook\/u veli\u010dali zlo\u010dine za koje je osumnji\u010den Ratko Mladi\u0107, za svega nekoliko dana suprotstavilo se gotovo 14.000 \u010dlanova korisnika Facebook\/a. <\/p>\n U tom nesvakidašnjem internet ratu, najviše su u\u010destvovali mladi ljudi. Oni svoje nacionalizme naj\u010deš\u0107e ispoljavaju sva\u0111aju\u0107i se sa navija\u010dima iz drugih dr\u017eava. Ali, nisu te sva\u0111e uvek samo negativne. Jona govori o iskustvu svog mla\u0111eg brata, koji se kao navija\u010d Crvene zvezde sva\u0111ao sa navija\u010dima Dinama i Hajduka: <\/p>\n „Moj burazer je jednog dana došao sa pri\u010dom da nije znao da je Zadar bombardovan, da nije znao da je Šibenik bombardovan. Pitao se: ,Šta pri\u010daju ovi!? Zašto la\u017eu?‘. Meni je to bilo jako interesantno i onda sam si nekako rekao – pa dobro, neka i na taj na\u010din saznaje stvari. Komunikacija ne bi trebalo da se vodi na tim nivoima – ,mi-vi‘ ili ,naši-vaši‘, ali na drugu stranu moj brat nikako druga\u010dije ne bi mogao da sazna da su Zadar i Šibenik bombardovani, ve\u0107 iz te i takve komunikacije sa svojim regionalnim ,sapatnicima‘." <\/p>\n Stru\u010dnjaci isti\u010du da me\u0111u korisnicima socijalnih mre\u017ea ima najviše mladih ljudi. Tri prijateljice, koje sede ispred svoje srednje škole u samom centru Beograda, govore o svojim razlozima koriš\u0107enja najpopularnijeg site\/a me\u0111u mladima, a to je Facebook: <\/p>\n „Zbog prijatelja. Mogu da kontaktiram sa ljudima u inostranstvu, sa prijateljima iz osnovne škole i tako dalje. Mogu da gledam slike…" <\/p>\n „Ja ne koristim Facebook."<\/strong> <\/p>\n I stru\u010dnjaci i obi\u010dni korisnici sla\u017eu se u tome da je na\u010din koriš\u0107enje socijalnih mre\u017ea potpuno li\u010dan i da od tog na\u010dina zavisi da li \u0107e biti afirmativan ili destruktivan. Oni još naglašavaju da danas postoji mnogo više pozitivnih nego negativnih primera. Slobodan Markovi\u0107 naglašava da zahvaljuju\u0107i tim mre\u017eama, ljudi danas br\u017ee i lakše stupaju u kontakte, što \u010ditav region \u010dini pristupa\u010dnijim. Pored toga, on isti\u010de da je uloga interneta i uticaj socijalnih mre\u017ea na formiranje javnog mišljenja, kao i to da su stavovi grupa i pojedinaca u stalnom porastu: <\/p>\n „Uvek \u0107e postojati potreba da se nešto što se dešava oko nas sistematizuje, filtrira, bli\u017ee objasni… Ali \u0107e se promeniti na\u010din na koji \u0107emo mi sve to da konzumiramo. Potpuno \u0107e da se izmeni suštinski na\u010din komunikacije. Taj na\u010din je zapravo ve\u0107 izmenjen, ali \u0107e nastaviti i dalje da se menja." <\/p>\n Na forumima i blogovima kritike društvenih dešavanja<\/strong><\/p>\n Na crnogorskim forumima i blogovima, omiljena tema je politika. Bilo pod izmišljenim ili stvarnim imenima, u\u010desnici foruma naj\u010deš\u0107e iznose brojne kritike društvenih dešavanja. Da je internet komunikacija ušla u crnogorsku svakodnevnicu, pokazuje i dnevnik Vijesti, koje su uvele redovnu rubriku „Forum" i u kojoj svakog dana stavove iznose doma\u0107i i strani stru\u010dnjaci, ali i \u010ditatelji. S druge strane, kao i svuda u svijetu, Facebook je me\u0111u mladima omiljeno sredstvo komunikacije. Koriste ga ve\u0107 i školarci od IV razreda. Pri\u010du ima Biljana Jovi\u0107evi\u0107: <\/p>\n Vjerovatno me\u0111u blogerima sa najdu\u017eim sta\u017eom u Crnoj Gori je ZiPP. Ima svoj blog na PCNEN\/u, na kojem redovno komentariše aktulena politi\u010dka zbivanja u Crnoj Gori: <\/p>\n „Blog sam vidio kao neku vrstu oduška, mjesto gdje mogu da izrazim svoje mišljenje ili protest protiv negativnosti koje se dešavaju u društvu, a koje osje\u0107am i na svojoj ko\u017ei. Pišu\u0107i tekst koji mi niko ne\u0107e cenzurisati i na koji \u0107u dobiti komentare ove ili one vrste, nalazim za sebe neku vrstu psihi\u010dkog oduška, rasteretim se. Svi smo danas pod stresom. Neko ide ta tr\u010di ili da se bavi sportom, a ja se ventilišem pisanjem tekstova na blogovima, gdje iznesem problem koji tišti ili mene li\u010dno ili društvo." <\/p>\n Šta za vas zna\u010di ta povratna informacija, to što drugi komentarišu? <\/p>\n „Mo\u017eda \u0107e zvu\u010dati neskromno, ali mnogo više volim kada su komentari kriti\u010dki nastrojeni, kada se izazove polemika i kad ta polemika ima neki konstruktivni karakter. Pokušavam da korigujem svoje stavove ukoliko mi neko od diskutera uka\u017ee na neke stvari koje, pišu\u0107i tekst, nisam imao u vidu." <\/p>\n Za razliku od ZiPP-a, danas i oni kojima je svakodnevno dostupan medijski prostor, zbog raznih vrsta društvenog anga\u017emana, koriste blog. Zašto? Pitali smo Daliborku Uljarevi\u0107, direktoricu Centra za gra\u0111ansko obrazovanje: <\/p>\n „Blog dozvoljava mnogo ve\u0107u koli\u010dinu li\u010dnog odnosa. Isto tako, obezbje\u0111uje mi direktnu komunikaciju sa ljudima sa kojima, tokom svog posla, u najve\u0107oj mjeri ne dolazim u susret ili nemam neki drugi oblik komunikacije. Mislim da je to vrlo dragocjeno. Vrlo \u010desto i sama mogu dosta toga da nau\u010dim." <\/p>\n U zapadnoj Evropi blog je danas toliko aktuelan da ima te\u017einu novinarskih tekstova. U Crnoj Gori, me\u0111utim, još uvijek ne. Ali, mogu li se, i koliko, forumi i blogovi uvrstiti u moderne medije? Razgovaramo sa osniva\u010dem prvih nezavisnih elektronskih novina u Crnoj Gori – PCNEN – Duškom Vukovi\u0107em: <\/p>\n „Ja sam stasao kao profesionalni novinar u tradicionalnim medijima, koja su imala samo jedan kanal kroz koji se medijska poruka slala publici, i vrlo malo ili nimalo mogu\u0107nosti da prime poruku od publike nazad. Tako da sam, pogotovo po\u010detkom devedesetih, stvatio koliko je va\u017eno da postoji ta ,povratna‘ poruka i da se do istine dolazi kroz dijalog, a ne da vam neko istinu servira, jer je onda mogu\u0107nost manipulacije strašno velika. Kad imate dvosmjernu komunikaciju, prostor za manipulaciju i dalje postoji, ali se bitno smanjuje." <\/p>\n Da li mislite da je ovo novi na\u010din medijske komunikacije? Koliko mislite da \u0107e on u budu\u0107nosti oja\u010dati, imati efekta i mo\u0107i da uti\u010de na javno mnijenje? <\/p>\n „U zavisnosti od toga kako \u0107e se društva razvijati. Ova civilizacija mo\u017ee skliznuti u novu vrstu totalitarizma. Ja ho\u0107u da vjerujem da ne\u0107e, ali nisam optimista one vrste da ka\u017eem da \u0107e se sve razvijati u pozitivnom pravcu. Ali, novi mediji nam na neki na\u010din ostavljaju mogu\u0107nost da vjerujemo da neke vrste novih totalitarizama, ne da nisu mogu\u0107e, ali da ne\u0107e dugo trajati." <\/p>\n Da li ste imali i negativnih iskustava? Koliko \u010desto morate da intervenišete? <\/p>\n „U posljednje vrijeme sve manje." <\/p>\n Novi hit, posebno u posljednjih malo više od godinu dana, je Facebook. Naro\u010dito me\u0111u tinejd\u017eerima, pa i školarcima, i to od IV razreda osnovne – ka\u017ee nama polumaturant Ksenija, koja je makar tri puta dnevno u komunikaciji sa svojim prijateljima: <\/p>\n „Imam nešto malo više od hiljadu prijatelja, blizu 1.300. Veliki broj njih znam li\u010dno. U principu su to ljudi koje poznajem. Ukoliko mi zahtjev pošalje neko ko mi ništa ne govori, s kojim nemam mnogo zajedni\u010dkih prijatelja, takve zahtjeve odbijam." <\/p>\n Koliko ljudi iz tvog društva tako\u0111e koristi Facebook kao sredstvo komunikacije? <\/p>\n „Ve\u0107ina. Facebook je vrlo popularan." <\/p>\n Zbog \u010dega je baš Facebook tvoje omiljeno sredstvo za komunikaciju? <\/p>\n „Jer mogu da ostanem u kontaktu s ljudima s kojima sam, recimo, nekada ljetovala, bila na nekim školama stranog jezika i sli\u010dno, a koji ne \u017eive u mojoj dr\u017eavi." <\/p>\n Ako ti se neko dopada, da li je Facebook lakši na\u010din da uspostaviš komunikaciju s njim? <\/p>\n „Mislim da jeste. Druga stvar, Facebook mi omogu\u0107uje da se uklju\u010dim u \u017eivote drugih ljudi. Ukoliko me neko interesuje, ulaskom u njegov ,profil‘ mogu više da ga upoznam. To mi daje šansu da u\u0111em u njihovu privatnost." <\/p>\n Ali, budu\u0107i da svako od vas taj svoj ,profil‘ pravi sam, da li misliš da je slika koju ljudi prave o sebi na Facebook\/u realna? <\/p>\n „Iskreno, ne mislim. Ne u svim situacijama." <\/p>\n Kao blogovi i forumi, i Facebook mo\u017ee poslu\u017eiti za iznošenje stava. Naime, nakon što je Dr\u017eavno tu\u017eilaštvo pokušalo da izvrši pritisak na jednog od najoštrijih kriti\u010dara vlasti, profesora Milana Popovi\u0107a, pozivaju\u0107i ga na saslušanje, dva studenta crnogorskog Univerziteta, Miloš Marovi\u0107 i Andrej Milovi\u0107, napravili su grupu za podršku profesoru. Miloš nam ka\u017ee da su bili iznena\u0111eni odjekom: <\/p>\n „Nismo vjerovali da \u0107e odziv biti tako veliki. Za samo sedam dana, grupa je skupila preko 1.500 ljudi iz Crne Gore. Posljednji put kad sam gledao, u grupi je bilo oko 1.900 ljudi. Što, prizna\u0107ete, nije mala stvar u Crnoj Gori. Podršku smo sa interneta, iz te neke virtualne varijante, prenijeli u stvarnost. Profesor Popovi\u0107 mi je, iako nije aktivan na Facebook\/u, rekao da mu je to u tom trenutku mnogo zna\u010dilo." <\/p>\n Internet mre\u017ea u Crnoj Gori je nedavno obilje\u017eila dvije decenije postojanja. Prema zvani\u010dno saopštenim podacima, internet koristi 280.000 ljudi ili 41,3 odsto ukupne populacije, što je za sedam posto ni\u017ee od evropskog prosjeka. Me\u0111utim, osim uobi\u010dajenih razloga za koriš\u0107enje interneta, Crna Gora ima i svoju specifi\u010dnost – na primjer, vaš reporter zna ve\u0107i broj prosje\u010dnih penzionera koji na internetu svakog jutra, uz kafu, prvo u Pobjedi pogledaju \u010ditulje, da nema neko gdje treba oti\u0107i na sau\u010deš\u0107e, pa potom glavne dnevne vijesti. <\/p>\n Forumi postali i mjesto nacionalizma i mr\u017enje<\/strong><\/p>\n U Bosni i Hercegovini se stvarnost potpuno preslikala u virtualni svijet. Rat je završen bez pobjede i poraza, pa se nastavlja svim drugim sredstvima. A time i na internet stranicama. Selma Bora\u010di\u0107: <\/p>\n Sve što se javno i u lice ne mo\u017ee re\u0107i, to se ka\u017ee na forumima. Ljudi razmjenjuju i lijepa i ru\u017ena iskustva. Na\u017ealost, forumi su postali i mjesto gdje se iznose nacionalizam i mr\u017enja prema drugome i druga\u010dijem. <\/p>\n Najve\u0107u pa\u017enju na bosanskohercegova\u010dkim internet forumima privla\u010de rasprave vezane za unutrašnje ure\u0111enje dr\u017eave ili pak pitanja usko vezana za nacionalni identitet gra\u0111ana BiH. Ve\u0107ini u\u010desnika, ovakva pitanja rasplamsaju emocije, pa kriju\u0107i se iza la\u017enog imena, mnogi ne biraju rije\u010di kojim bi svoj stav u\u010dinili najispravnijim. Kako bi donekle pribli\u017eili na\u010din komunikacije na internet forumima, odabrali smo jednu raspravu \u010dlanova foruma na temu uvo\u0111enja \u010detvrtog konstitutivnog naroda koji bi se zvao „Bosanci". Uz pomo\u0107 novinara Radija Slobodna Evropa, donosimo vam nepromijenjene re\u010denice sa foruma: <\/p>\n „Volio bih \u010duti šta drugi misle o tome da naša Bosna kona\u010dno pre\u0111e u ruke nas Bosanaca?" <\/p>\n „Po tebi je, zna\u010di, onaj ko se izjašnjava kao Srbin ili Hrvat prekri\u017eio Bosnu? Jao, ideja na ovom forumu!" <\/p>\n „Bosna i Hercegovina nije ni srpska, ni muslimanska, niti hrvatska, ve\u0107 i srpska i muslimanska i hrvatska." <\/p>\n „Koji si ti ludak! BiH je uvijek bila i bi\u0107e bosanska." <\/p>\n „Komunjaro!" <\/p>\n „Sla\u017eem se, i bosanski nacionalizam je nacionalizam." <\/p>\n Iako forumi omogu\u0107avaju razmjenu mišljenja na globalnoj razini, oni ipak predstavljaju ma\u010d sa dvije oštrice. Prema mišljenju sociologa i profesora na sarajevskom Univerzitetu, Jusufa \u017dige, ve\u0107ina ljudi ispoljava svoje stavove pod la\u017enim imenom, jer na taj na\u010din \u017eele pobje\u0107i od stvarnosti: <\/p>\n Lakše je poruku slaganja ili neslaganja odnosno provokacije slati sa distance nego se javno ili u\u017eivo suo\u010diti s ovim ili sa onim. Da mi imamo stvoreno ozbiljno javno mnijenje, u kojem bi svako, htio-ne htio, snosio konsekvence za ono što govori, za ono što uradi ili ne uradi, onda bi ljudi bili daleko više okura\u017eeni da javno iznose svoje mišljenje, znaju\u0107i da \u0107e od toga biti efekta.<\/p>\n Iako se komunikacija na internet forumima \u010dini slobodna i neograni\u010dena, ipak postoje osobe koje se nazivaju administratori i moderatori, a koji imaju mogu\u0107nost da svakog pojedinca, koji svojim izjavama narušava pravila foruma, isklju\u010de. Administratorica Foruma.ba, Ema Ademaj, isti\u010de da je mogu\u0107e pratiti šta piše ve\u0107ina u\u010desnika na forumu: <\/p>\n „Recimo, vulgarne rije\u010di se automatski izbacuju, jer je jedno od pravila foruma da nema psovanja. Ukoliko nekome pro\u0111e nekakva uvreda, pošalje mu se upozorenje. Ukoliko takvih upozorenja dobije nekoliko, a bez obzira na to nastavlja sa uvredama, takav u\u010desnik se blokira. Dakle, mr\u017enja na našem forumu nije dobrodošla." <\/p>\n Da je internet veoma sna\u017ean medij, pokazalo se prije nekoliko mjeseci u Sarajevu, kada je nekolicina gra\u0111ana, isklju\u010divo komunikacijom putem internet foruma, organizovala niz protesta povodom ubistva sedamnaestogodišnjeg Denisa Mrnjavca. \u010cinjenicu da forumi poprimaju novu, konkretniju društvenu ulogu, prihvata i viša asistentica na Fakulteta politi\u010dkih nauka u Sarajevu, Lejla Tur\u010dilo: <\/p>\n „Forumi su, ako ništa drugo, pomjerili granice i na\u010dine na koje se ljudi povezuju, i na samom internetu. Ono što je, po meni, prili\u010dno bitno, to je da su prestali da djeluju samo na forumu i prenijeli su svoje aktivnosti u stvarni svijet." <\/p>\n Jednokratno izdavanje domene, te godišnje odr\u017eavanje u Univerzitetskom teleinformati\u010dkom centru (UTIC) košta 80 konvertibilnih maraka. U Bosni i Hercegovini, do sada je izdato skoro devet hiljada domena, ka\u017ee direktor UTIC\/a Senad Burak: <\/p>\n „Jednokratna uplata za kreiranje domene je 50 konvertibilnih maraka. Dalje se pla\u0107a 30 konvertibilnih maraka godišnje za njeno odr\u017eavanje, plus porez na dodanu vrijednost." <\/p>\n Jedna od najve\u0107ih internetskih društvenih mre\u017ea, a trenutno i najpopularnija u ve\u0107ini svijeta, pa i u BiH, jeste Facebook. Profil na ovom internet portalu ima mnogo bosanskohercegova\u010dkih gra\u0111ana. I dok jedni misle da je Facebook korisna internet stranica, drugi su protiv virtualnih dru\u017eenja: <\/p>\n „Koristim Facebook i smatram da je to jako pozitivna stvar. Na Facebook\/u sam otprilike tri-\u010detiri sata dnevno. Facebook mi omogu\u0107uje da se pove\u017eem s ljudima iz razli\u010ditih gradova, pa \u010dak i iz razli\u010ditih dr\u017eava, saznajem korisne inoformacije…" <\/p>\n „Koristim Facebook svakodnevno. Mislim je to super stvar, vrlo korisna. Ima ljudi koji ,vise‘ na Facebook\/u, što, naravno, nije dobro. Nemaju pametnijeg posla i to im postaje navika. Meni slu\u017ei za komunikaciju s ljudima s kojima se ne mogu svakodnevno vi\u0111ati." <\/p>\n „Ja smatram da je Facebook bez veze, jer se ljudi zbog njega otu\u0111uju – ne dru\u017ee se, ne izlaze… Sva komunikacija se vodi preko Facebook\/a, otkriva se previše privatnih informacija. Mislim da se putem Facebook\/a dosta stvari mo\u017ee zloupotrijebiti." <\/p>\n Drugi svjetski rat i Domovinski rat uvijek aktualne teme foruma<\/strong><\/p>\n Internetski su forumi i u Hrvatskoj puni gorljivih rasprava o ratu, o ustašama, partizanima, Hrvatima, Srbima, Slovencima i inim drugim nacionalnim nabojima. Stru\u010dnjaci koji se bave medijima, me\u0111utim, isti\u010du da je, ipak, rije\u010d o manjim grupama i pojedincima koji \u0107e uvijek biti „opsjednuti" takvim temama. Ankica Barbir Mladinovi\u0107 bilje\u017ei da ve\u0107ina, osobito mla\u0111e generacije, internetske mre\u017ee koriste za puno korisnije izra\u017eavanje i povezivanje: <\/p>\n Ako bi netko sudio po polemikama na internetskim forumima, u Hrvatskoj nema gospodarske krize jer naj\u017eu\u010dnije rasprave i dalje se vode o temama iz 2. svjetskog rata, Domovinskog rata, o hrvatsko-slovenskim odnosima, skorom gostovanju Lepe Brene u Zagrebu i zabrani Thompsonovog nastupa u pulskoj Areni, ka\u017ee moderatorica foruma on-line izdanja Ve\u010dernjeg lista Irena Sert\u0107-Mihaljevi\u0107: <\/p>\n „Drugi svjetski rat, pora\u0107e i Domovinski rat – to su teme koje korisnike foruma najviše interesiraju i na kojima se ,koplja lome‘." <\/p>\n Nebojša Grba\u010di\u0107, s on-line izdanja Jutarnjeg lista: <\/p>\n „Još uvijek su najaktualnije ustaše i partizani. S tim da 95 posto komentara producira nekih pet posto korisnika koji se bave tim temama." <\/p>\n Gotovo identi\u010dno nam govore i urednici na portalima Index.hr, Javno.hr i Dnevnik.hr. Zagrep\u010danin Mario ne sudjeluje, ali svakodnevno – ka\u017ee – „preleti" po forumima: <\/p>\n „Uvijek se bar dvoje-troje ljudi ,zaka\u010di‘ oko ratnih tema. Ne vezano za to da li je tema vezana uz rat ili ne, završi se na toj nacionalnoj fori." <\/p>\n Ovih su dana, recimo, aktualni komentari o rehabilitaciji komunisti\u010dkog lidera iz 2. svjetskog rata Andrije Hebranga, no naj\u017eeš\u0107i su vezani, ipak, uz Domovinski rat, kakve je upravo izazvala i navodna tvrdnja nekadašnjeg Tu\u0111manova ministra unutarnjih poslova Josipa Boljkovca da je Hrvatska zapo\u010dela rat napadom na Borovo Selo. <\/p>\n Ne škrtari se na psovkama, ru\u017enim rije\u010dima i uvredama. Iako svaki portal ima pravila, nijedan – ka\u017ee Grba\u010di\u0107 – nema toliko novaca da mo\u017ee zaposliti više ljudi koji bi kontrolirali baš sve napisano: <\/p>\n „Svaki portal ima pravila, ali ja ne vjerujem da se i jedan posto korisnika ta pravila pro\u010dita, a kamoli da ih se itko pridr\u017eava. Jedini na\u010din borbe je brisanje bezobrazluka, prostota i uvreda. S tim da to zahtjeva ljudstvo i financije, što si ve\u0107ina portala ne mo\u017ee priuštiti." <\/p>\n Profesor na Fakultetu politi\u010dkih znanosti Nenad Prelog: <\/p>\n „Ljudi koji moderiraju te diskusije, u posljednje vrijeme skidaju najgrublje primjere govora mr\u017enje. Prije nekih dvije-tri godine je bilo svega i sva\u010dega u tim raspravama, me\u0111utim danas je to, ipak, malo umivano." <\/p>\n Nekadašnju novinarku Vjesnika, Tamaru Indik, pojedini internetski forumi podsje\u0107aju na ondašnja pisma \u010ditatelja, me\u0111u kojima je – ka\u017ee – oduvijek bilo puno toga bez argumentacije i za – baciti: <\/p>\n „Meni se \u010dini da se na tim temama koje se ponavljaju, koje su ve\u0107 prastare i otrcane, uglavnom vrti isti krug ljudi, koji ne znaju kakva je stvarnost u Hrvatskoj. Ja mislim da su to ljudi koji \u017eive vani, koji su odavno otu\u0111eni od dnevnih i va\u017enih doga\u0111aja u Hrvatskoj i još su u prošlom stolje\u0107u, da ne velim u pretprošlom. I mislim da se na to ne treba previše obazirati, jer je to uski krug ljudi. Ve\u0107inu zanima od \u010dega \u0107e sutra \u017eivjeti, ho\u0107e li pro\u0107i kriza i kada." <\/p>\n Irena Serti\u0107-Mihaljevi\u0107, Ve\u010dernji.hr: <\/p>\n „Iskreno govore\u0107i, ,pacijenata‘ ima. \u010cak bih rekla i preko 50 posto. Me\u0111utim, ima i krasnih ljudi. Da nije njih, mislim da bi ovaj posao bilo jako teško raditi." <\/p>\n Stru\u010dnjak za nove medije, dr Nenad Prelog, ka\u017ee da su ljudi jednostavno otkrili novi prostor, koji je daleko lakše osvajati, nego li prostor u konvencionalnim medijima, u kojima nema toliko \u017eeljene interakcije: <\/p>\n "U svakom slu\u010daju, u odnosu na nekakav main stream ili na ,šutljivu ve\u0107inu‘, kakav god izraz \u017eeljeli upotrijebiti, ljudi koji se tu javljaju su na neki na\u010din ekstremi, u odnosu na nekakav politi\u010dki prosjek. I kona\u010dno, ljudi se na forumima osje\u0107aju slobodnije. Isti ljudi koji \u0107e se na forumima za nešto zalagati, vrlo vjerojatno ne\u0107e iza\u0107i na Jela\u010di\u0107a plac da se za nešto zalo\u017ee i ,fizi\u010dki‘." <\/p>\n No, ve\u0107ina mla\u0111e generacije internet do\u017eivljava isklju\u010divo kao jedan od komunikacijskih kanala s kojim su se rodili i s kojim \u017eive. Marina Bakija iz Pule ide u sedmi razred osnovne škole. Uz kompjutor je odrasla, a zadnjih nekoliko mjeseci otvorila je i profil na Facebook\/u, i ne samo ona:<\/p>\n „Cijeli razred, svi. Imam 200 i nešto prijatelja na Facebook\/u." <\/p>\n Dvadeset-petogodišnji Zagrep\u010danin Domagoj, s kolegicama Martom i Ninom: <\/p>\n „Kako je puno ljudi na Facebook\/u, mogu\u0107e je na\u0107i ljude koje niste vidjeli godinama. Da nije Facebook\/a, to ne bi bilo mogu\u0107e." <\/p>\n „Ja se bavim sportom i na Facebook\/u uglavnom pri\u010dam o sportu, o utakmicama i tako dalje." <\/p>\n „Neki tu mogu na\u0107i curu ili de\u010dka, prijatelje… To je meni odli\u010dno." <\/p>\n Zahvaljuju\u0107i povezanosti na Facebook\/u i drugim mre\u017eama, zagreba\u010dki srednjoškolci su jesenas, samo u dva dana, uspjeli organizirati prosvjede zbog dr\u017eavne mature. No, protuvladine demonstracije zbog stezanja remena, unato\u010d tisu\u0107ama potpisa na internetu, u realnosti ipak nisu uspjele. Ali uspjeli su solidarni prosvjedi zbog nasilni\u010dkog ubojstva nedu\u017enog mladica Luke Ritza: <\/p>\n „Što se ti\u010de Luke Ritza, bilo je mnogo grupa, foruma i rasprava koji su aktivirali mlade da se pridru\u017ee, da ka\u017eu svoje mišljenje i da se zajedno nešto pokuša napraviti. Jednim ,klikom‘ mo\u017eeš organizirati nešto."<\/p>\n