Direktor Me\u0111unarodnog instituta za \u0161tampu Dejvid Dad\u017e istakao u razgovoru za \\'Politiku\\’ da ugro\u017eavanje slobode \u0161tampe nije srpska, ve\u0107 sveevropska \\”specijalnost\\” <\/p>\n
Pi\u0161e: Sloboda izra\u017eavanja<\/strong><\/em><\/p>\n Upozorenje Sloveniji, Poljskoj i Velikoj Britaniji: Dejvid Dad\u017e Tokom ju\u010derašnjeg, poslednjeg dana zasedanja Svetskog kongresa Me\u0111unarodnog instituta za štampu u Beogradu, direktor instituta Dejvid Dad\u017e istakao je u razgovoru za „Politiku" da poštovanje slobode štampe u Srbiji postoji u na\u010delu. Ipak je dodao: „Uprkos evidentnom napretku prethodnih godina, u praksi se manifestuju krupni propusti".<\/p>\n Osvrnuvši se na nerasvetljena ubistva novinara u Srbiji, Dad\u017e je rekao: „O\u010digledna je sklonost odre\u0111enih krugova da ka\u017enjavaju, štaviše vrše odmazdu nad autorima koji opisuju neprijatne istine."<\/p>\n Englez be\u010dkih manira, na \u010delu IPI-ja, naglasio je, me\u0111utim, da sklonost vršenju pritiska na novinare nikako nije srpska, ve\u0107 sveevropska „specijalnost": „Ne mo\u017ee se povu\u0107i linija razdvajanja izme\u0111u zemalja unutar i izvan EU… Problemi postoje širom Evrope, iako se manifestuju u razli\u010ditim oblicima." Izdvajaju\u0107i primere Slovenije, Poljske i Velike Britanije, zemalja u kojima je u\u010destala praksa krivi\u010dnog gonjenja novinara zbog objavljivanja istine, Dad\u017e je istakao „perfidnost" tamošnjih vlasti. „Sankcionišu novinare pozivaju\u0107i se na va\u017ee\u0107e zakone. Kada je neopravdanost takvih poteza o\u010digledna, vade poslednji adut iz rukava – pozivaju se na zakone o odbrani od terorizma, koji stavljaju sva druga demokratska na\u010dela van snage."<\/p>\n Ono što je Dad\u017e sa\u017eeto kritikovao nije manifestovano samo u tri pomenute dr\u017eave. „Politika" je poslednjih godina redovno izveštavala o metodima ilegalnog nadzora i otvaranja krivi\u010dnih istraga protiv novinara širom Evrope, zbog objektivnog i istinitog izveštavanja. U Nema\u010dkoj je pokrenuto sijaset zvani\u010dnih istraga protiv tamošnjih medija i novinara zbog odavanja dr\u017eavnih tajni, saradnje sa potencijalnim teroristima…<\/p>\n Najmarkantniji je bio prošlogodišnji slu\u010daj otvaranja istrage protiv sedam vode\u0107ih listova Nema\u010dke, njihovih novinara i glavnih urednika, od hamburškog nedeljnika „Cajt" do dnevnika „Frankfurter algemajne". Preba\u010deno im je da su razvijali antidr\u017eavne, aktivnosti – jer su izvestili i podneli dokaze o nezakonitoj sprezi politi\u010dkog vrha i obaveštajnih slu\u017ebi Nema\u010dke sa ameri\u010dkim „ro\u0111acima" u slu\u017ebi CIA.<\/p>\n U Švajcarskoj su izvedeni novinari „Blika" pred lice pravde zbog odavanja vojnih tajni. Objavili su sadr\u017eaj tajnog egipatskog telegrama koji je presrela tamošnja vojnoobaveštajna slu\u017eba. Sud nije \u017eeleo da uva\u017ei \u010dinjenicu da je objavljivanje tih podataka bilo povod za potonju istragu Evropskog parlamenta i Saveta Evrope, i za kasniju osudu ilegalnih praksi CIA u Evropi.<\/p>\n „Nimalo ne za\u010du\u0111uje \u010dinjenica da je Evropski sud za ljudska prava apelovao na politi\u010dare da se kriti\u010dkije odnose prema praksi ometanja istra\u017eiva\u010dkog novinarstva", zaklju\u010dio je Dad\u017e, da bi, na kraju, ukazao na evropski paradoks: „Tek nedavno u BiH je uvedena zakonska obaveza zaštite novinara pred zakonima kojim bi mogla da se ugrozi sloboda štampe… U Donjem domu u Londonu, sli\u010dan nacrt zakona je odbijen."<\/p>\n Miloš Kazimirovi\u0107<\/p>\n
\n