U dr\u017eavi u kojoj sve funkcioni\u0161e besprekorno – upravo tako kako funkcioni\u0161e, zdravstvo je posebna pri\u010da. Relativno sam zdrav, uprkos ne malim godinama, tako da kod doktora rijetko idem. A kada sam prinudjen da podjem, osje\u0107am se u najmanju ruku poni\u017eeno. Gu\u017eve, \u010dekanja, odnos slabo pla\u0107enog a nj\u010de\u0161\u0107e nekulturnog i nehumanog medicinskog osoblja, uvijek me, nanovo, prosto zaprepasti. Jo\u0161 ve\u0107e zaprepa\u0161\u0107enje predstavlja ponizan odnos, trpljenje, skru\u0161enost, boja\u017eivljovost, pristajanje na takav odnos samih pacijenata.<\/p>\n
Pi\u0161e: Zipp<\/strong><\/em><\/p>\n U dr\u017eavi u kojoj sve funkcioniše besprekorno – upravo tako kako funkcioniše, zdravstvo je posebna pri\u010da. Relativno sam zdrav, uprkos ne malim godinama, tako da kod doktora rijetko idem. A kada sam prinudjen da podjem, osje\u0107am se u najmanju ruku poni\u017eeno. Gu\u017eve, \u010dekanja, odnos slabo pla\u0107enog a nj\u010deš\u0107e nekulturnog i nehumanog medicinskog osoblja, uvijek me, nanovo, prosto zaprepasti. Još ve\u0107e zaprepaš\u0107enje predstavlja ponizan odnos, trpljenje, skrušenost, boja\u017eivljovost, pristajanje na takav odnos samih pacijenata.<\/p>\n Javna je tajna da se ozbiljnije intervencije, pogotovu hirurške, prakti\u010dno ne mogu uraditi bez mita. Da svoje pacijente ve\u0107ina dokotora-specijalista „specijalno" navode, da, ako o\u0107e da se lije\u010de to moraju dodatno platiti, uprkos svom, tobo\u017ee, zdravstvenom osiguranju. Izbor je jednostavan. Ili mito, ili privatne ordinacije u kojima rade. Svi znamo da je to tako. Svi oni koji se lije\u010de, bez izuzetka, susre\u0107u se sa tim. Osim ako nijesu politi\u010dari, poznatiji novinari ili druge javne li\u010dnosti, „biznismeni". To znaju svi potonji ministri zdravlja. Vje\u010diti premijer je pred referendum po svojim izaslanicima poru\u010dio doktorima KBC-a „smanjite sad to malo"(misle\u0107i na mito).<\/p>\n Veliku korupciju i mito u zdravstvo nam je na „velika vrata" uveo, ka\u017eu dobro upu\u0107eni, dugogodišnji gradona\u010delnik Podgorice, predhodno Ministar zdravlja(i veselja). Za vrijeme njegovog ministrovanja i srbovanja(sada je veliiiki Crnogorac), anga\u017eovao je kadrove-doktore iz ratom zahva\u0107enih podru\u010dja bivše nam domovine. Mahom iz BIH, manje iz Hrvatske. Kako je ve\u0107ina njih izbjeglo bez idje i\u010dega-što bi rekli, „snalazili" su se tra\u017ee\u0107i mito za svoje intervencije. I veoma brzo stekli zavidan materijalan status. Od podstanara su postali vlasnici ogromnih stanova, vikendica, poslovnih prostora. Domicilni doktori-specijalsiti im nijesu ostali du\u017eni. Ubrzo su i oni prihvatili tu praksu. Sada imamo to što imamo.<\/p>\n O Hipokratu, zakletvama i sli\u010dnim tricama i glupostima pišite u „Pobjedi"- novini od rije\u010di. Ili dajte pla\u0107eni oglas, u kojem se zahvaljujete doktoru i medicinskom osoblju KBC-a zato što su radili svoj posao, što nerijetko radite, od \u010dega se li\u010dno gadim.<\/p>\n Ovih dana sam i ja morao tra\u017eiti zdravstvenu pomo\u0107. Zbog dvomjese\u010dnih stoma\u010dnih tegoba, najzad, u krajnjoj nu\u017edi i krajnje nevoljno, zbog pogoršanja stanja, obratio sam se ljekaru. Poslije posjete izabranom doktoru dobio sam uput za gastrointerologa. U KBC-u, po predatom uputu, zakazan mi je pregled za (slovima) mjesec i petnaest dana! Normalno, morao sam se gastrointerologu obratiti privatno. Za privatan pregled sam platio 30 eura. A dnevnica(nadnica) mi je, kao i ve\u0107ini vas, oko 15 eura. Od veoma ljubaznog i profesionalnog – privatnog gastreinterologa (koji ina\u010de redovno radi u KBC-u) sam dobio mišljenje da trebam da izvršim obimne pretrage: krvna slika, markeri na tumor, stolica, urin, test na hepatitis, eho abdomena, snimak i pregled plu\u0107a… Odlu\u010dio sam da to uradim po pravu iz svog zdrastvenog osiguranja, za koje mi je iz prošlogodišnjeg li\u010dnog dohodka izdvojeno nešto preko 500 eura! Za taj novac sam skoro mogao izvršiti navedene pretrage u nekoj Švajcarskoj klinici, a prošle godine se nijesam obra\u0107ao ljekaru.<\/p>\n I? Do\u017eivljavao sam poni\u017eenje za poni\u017eenjem. Krv sam morao davati na tri razli\u010dita mjesta. Gu\u017eve i atmosfera, pogotovu pri uzimanju nalaza krvi su bile takve da sam se osje\u0107ao kao poslednji bjednik. Medicinsko osoblje, uglavnom krajnje neljubazno i nekorektno. Narod kao stoka: gura se i trpi, sluša bez protesta, sav „ubijen" i skrušen. Nigdje nikakvog prigovora, protesta. <\/p>\n Ada takvi su doktori, što \u0107emo se bunit! <\/p>\n Plu\u0107a su mi snimili dva puta u roku od 15 minuta. Na moj protest da je to krajnje štetno i zašto to, odgovoreno mi je „zaglavio se snimak u aparat, ne boj se ne\u0107e ti ništa bit i drugi se snimaju po dva puta". Eho abdomena, ako ne\u0107u da \u010dekam 15-tak dana mogu da uradim za 3 dana ali u dom zdravlja u Golubovicima!<\/p>\n Ve\u0107 15-tak dana idem od sa šaltera do šaltera, od labalatorije do labalatorije, sa snimanja na snimanje. Pa uvijek nanovo kod svog izabranog ljekara. I uvijek i svugdje \u010dekam neopisivo dugo. I moram biti na bolovanju iako sam radno sposoban, ali za svaki nalaz moram izgubiti najamanje jedan radni dan. <\/p>\n Dodatni problem u svemu je bio moje li\u010dno neprihvatanje tako poni\u017eavaju\u0107eg odnosa. U par navrata sam javno protestvovao u \u010dekaonicama. U o\u010dima ostalih pacijenata sam, vidim, bio „heroj". Heroj kojem se samo o\u010dima i nijemom mimikom daje podrška. I kada se zatvore vrata ordinicije ili spusti staklo na šalter. „Heroj" koji je protestvovao tek onda kada je odnos prema meni\/nama-pacijetima bio krajnje nepristojan, nehuman i poni\u017eavaju\u0107i. Heroj, koji toi ne \u017eeli biti i koji se od svog „herojstva" dodatno nervira.<\/p>\n Jutros sam bio da uzmem nalaze krvne slike kod svog izabranog ljekara. Tamo sam bio u 7.30h. Na šalteru, medicinska sestra pri\u010da na telefon, privatan razgovor. Smije se grohotom, \u0107akula, ne\u0107e \u010dak ni da baci pogled prema meni. Poslije „akademskih" 5 minuta \u010dekanja na završetak njenog tako razdraganog, privatnog telefonskog razgovora, pucam, sav iznerviran. Obra\u0107am joj se sa rije\u010dima „o\u0107ete najzad završiti razgovor i uzeti moju kni\u017eicu?". Ona me pogleda, obra\u0107a se sagovorniku\/ci na telefon „\u010dekaj da smirim jednog nervoznog pacijenta"(ironi\u010dnim tonom), ne prekidaju\u0107i vezu. Krv mi jurnu u mozak, umalo napravih glupost za koju bih ja zakonski odgovarao (da ima zakona). Nastade mu\u010dna rasprava. Tra\u017eim na\u010delnika. Ka\u017ee da ga nema. Tra\u017eim da mi saopšti njeno ima. Ne\u0107e. Ignoriše me. Nastavlja telefonski razgovor. Nekoliko puta tra\u017eim da mi saopšti svoje ime. Ona uporno telefonira i ne obazire se na mene… Dolazi joj je koleginica kojoj je evidentno neprijatno(ipak, nijesu svi medicinski radnici isti), uzima mi knji\u017eicu. Ova i dalje telefonira, sad bih rekao iz nekog inata.<\/p>\n Od jutros zovem neku tobo\u017ee zdravstvenu inspekciju na telefon koji sam našao na internetu, broj 608-015. Ve\u0107 10-tak puta pokušavam. Telefon zvoni, niko se ne javlja. Normalno, valjda. Mada znam i da se jave, d\u017eaba prijavljujem slu\u010daj. <\/p>\n Ovo pišem iz cuga, da „izdušim", pa mi oprostite na eventualne greške ili nekoegzistentnost texta.<\/p>\n A vi i dalje trpite. I mirite se sa svojom ovakvom budu\u0107om sudbinom pacijenta. Jer svi \u0107ete kad-tad biti prinudjeni da se lije\u010dite, iako vam to ne \u017eelim. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" U dr\u017eavi u kojoj sve funkcioni\u0161e besprekorno – upravo tako kako funkcioni\u0161e, zdravstvo je posebna pri\u010da. Relativno sam zdrav, uprkos ne malim godinama, tako da kod doktora rijetko idem. A kada sam prinudjen da podjem, osje\u0107am se u najmanju ruku poni\u017eeno. Gu\u017eve, \u010dekanja, odnos slabo pla\u0107enog a nj\u010de\u0161\u0107e nekulturnog i nehumanog medicinskog osoblja, uvijek me, nanovo, prosto zaprepasti. Jo\u0161 ve\u0107e zaprepa\u0161\u0107enje predstavlja ponizan odnos, trpljenje, skru\u0161enost, boja\u017eivljovost, pristajanje na takav odnos samih pacijenata.<\/p>\n","protected":false},"author":12,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[17],"tags":[],"class_list":["post-57071","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-blogovi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/57071","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/12"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=57071"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/57071\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=57071"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=57071"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=57071"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}