Abolicija je oslobadjanje od krivi\u010dne odgovornosti, ne\u0161to kao pomilovanje. Daju je naj\u010de\u0161\u0107e \u0161efovi Dr\u017eava, obi\u010dno oni koji u mandatu sami naprave najvi\u0161e krivi\u010dnih dijela. Aboliciju mo\u017ee dati i Parlament tj. Skup\u0161tina, kao \u0161to je u slu\u010daju moje abolicije. Pravilo je da krivac molbom tra\u017ei aboliciju. To pravilo, kod mene je prekr\u0161eno. Tra\u017eio sam obrnuto, da budem izuzet od abolicije. <\/p>\n
Pi\u0161e: Zipp<\/strong><\/em><\/p>\n <\/p>\n Najneprofitabilnije zanimanje trenutno u Crnoj Gori je vra\u0107anje u blisku prošlost. Aktuelna vlast nam stalno odašilje poruke tipa «ostavimo prošlost, gledajmo u budu\u0107nost». Upravo ta bliska prošlost je ono što ja ne \u017eelim niti mogu zaboraviti. Svjestan sam da sam skoro usamljen u percepciji gledanja na nju, da nasuprot mojoj istini stoji «istina» istori\u010dara, akademika, politi\u010dkih analiti\u010dara, novinara. Oni za svoju «istinu» primaju nadoknade, ja od moje jedino mogu dobiti batine, ove ili one vrste.<\/p>\n Sve je po\u010delo od Kosova. Pametni, mladi i lijepi, a osim mladosti ja ostalo nikad nijesam imao, došli su na vlast na fonu «odbrane ugro\u017eenih prava Srba i Crnogoraca na Kosovu». Brane\u0107i ta prava, širili su mr\u017enju i fašizam prema svim ostalim. Bez naknadne pameti, još tada sam vidio kuda to vodi, vidio sam budu\u0107e ratove, doista ne onakvog obima,krvolo\u010dnosti i bezdušnosti. <\/p>\n Isti ljudi koji su se borili za navedena prava Srba i Crnogoraca na Kosovu, podr\u017eavali i slali u rat na Hrvatsku i Bosnu, sad medju prvim u okru\u017eenju namjeravaju priznati Kosovo! Valjda su ta prava odbranjena? A i d\u017ei-di-pi(h) je u igri. Pitam se \u010diji?<\/p>\n Da se razumijemo. Kada su se oni «borili» za ugro\u017eena prava Srba i Crnogoraca na Kosovu, ja sam se borio za prava Albanaca. Sada kada se oni bore da priznaju Kosovo, ne pominju\u0107i Crnogorce, da ne pri\u010damo o Srbima, ja sam na stanovištu da priznanje treba uslijediti tek onda kada Kosovo priznaju svi u okru\u017eenju. I da je neko drugi na vlasti a ne isti oni, tako bi trebalo biti makar zbog evidentnog ve\u0107inskog raspolo\u017eenja dominantnog pravoslavnog stanovništva u Crnoj Gori. Ako ne i iz drugih razloga.<\/p>\n No, da se vratim na ratove koje nikad nijesmo vodili. <\/p>\n Po\u010deli smo oslobadjenem Dubrovnika od Dubrov\u010dana, Konavla od Konavljana. Usput smo oslobadjali njihova kupatila od kada i bojlera, njihove krave od pašnjaka, free-shopove od alkohola, cigareta i parfema. Bio je to herojski «Rat za Mir» u kome je medjunarodno priznata Hrvatska «stacionirala na granici 30 000 bojovnika, MUP-ovaca, Zengi, ustaša, Kurda i ostalih stranih pla\u0107enika kako bi napala Crnu Goru.»<\/p>\n U tom miljeu finalizuje se moje muke. Takore\u0107i svakodnevno, što vojna što civilna (Milova) policija me tra\u017ei kako bi me privela i navela da branim Crnu Goru u Dubrovniku. Svako malo primam pozive «otad\u017ebina te zove», broja im ne znam. Aktuelno rukovodstvo potpomognuto «javnim servisom» vrši najbrutalniju propagandu rata, širi atmosferu lin\u010da prema onim koji se ratu suprostavljaju. Spremaju i rat u Bosni.<\/p>\n Poslije dvadesetak pokušaja privodjenja, razbijanja vrata ku\u0107e kundakom, dr\u017eanja na nišanu automata brata dok me tra\u017ee po ku\u0107i i što znam \u010dega sve ne, posustajem. Moj doma\u0107i obi\u010dni d\u017eukac uznevjereno pišti, re\u017ei, laje, cik\u0107e od lave\u017ea. Znak da su opet došli po mene, znak da bje\u017eim. Ovaj put ne bje\u017eim, dosta mi je svega. Vrijeme je ru\u010dka, vratio sam se sa posla na koji mi se ve\u0107 odavno ne ide zbog kolega koje bi me najradije vidjeli u zatvoru ili sa metkom u \u010delu. U ku\u0107i ulaze dva policajca, civilna, Milova a ne nepomenova. Imaju nalog za privodjenje zbog «neodazivanja pozivima za rat» koji nikada nijesmo vodili. Prvi put u \u017eivotu se vozim «maricom». Voze me pravo u kasarnu Danilovgrad, tamo gdje je sada policijska akademija, lakše orjentacije vam pišem ovo radi!<\/p>\n Na rampi, pri ulasku u kasarnu pijani, bradati, raspojasani rezervisti. Molim Boga, da samo jedan od njih ne krene na mene. Znam naš mentalitet. Odmah bi krenuli svi da me tuku do besvjesti. Volimo nad bespomo\u0107nim pokazati snagu. Upravo je Dubrovnik oli\u010denje hrabrosti nad bespomo\u0107nim. <\/p>\n «Ne\u0107eš da obu\u010deš uniformu p. ti m.» vi\u010de de\u017eurni komandat kasarne na mene. «Nego koju \u0107eš da ti damo? Poveš\u0107emo te na ratište zavezanog, ubiti i obu\u0107i uniformu a re\u0107i da si poginuo u borbi», jedno je od ubijedjivanja kojima me je \u010daš\u0107avao. Telefonom se zove komandat bezbjednosti, komandat kasarne… Imaju jedinstven primjer. Do sada su svi privedeni «dezerteri» bez problema pristajali da obu\u010du uniformu, ja ni po koju cijenu ne\u0107u. Ne znaju što da rade sa mnom. 4 beskrajno duga sata traju ubijedjivanja, prijetnje, šikaniranja. Civilnu (Milovu) policiju koja me je privela hvata nervoza. I oni su 4 sata tu, de\u017eurni komandant ne\u0107e da im potpiše nalog o privodjenju dok se ne razriješi situacija «što \u0107e sa mnom». Jedan od njih je ve\u0107 odavno izvadio pendrek, izvinite,vaspitnu palicu, udara povremeno po svojoj otvorenoj šaci i govori: «Dajte ga malo meni, vidjet \u0107e te kako \u0107e obu\u0107i uniformu». Drugi šuti, korektan je, \u010dak imam osje\u0107aj da me poštuje i da se saosje\u0107a samnom…<\/p>\n Dolazim ku\u0107i nave\u010der, 5-6 sati nakon privodjenja. Bio je petak. Ka\u017eu mi da je otac u bolnici, dobio je drugi infrakt poslije mog privodjenja. <\/p>\n Kada su me pustili iz kasarne Danilovgrad, rekli su mi da \u0107e ponovo do\u0107i u ponedeljak za mene. Kako je vikend, ja nipošto ne\u0107u da obu\u010dem uniformu a oni ne znaju što da rade samnom, odlo\u017eili su sve za ponedjeljak, «kad svi nadle\u017eni budu tu». Nijesu došli. Mo\u017eda su i dolazili ali ja ih nijesam vidio. Sahranjivao sam oca.<\/p>\n Poslije još jednog rata, još ve\u0107ih zvjerstava u kojima nikad nijesmo u\u010destvovali, još jednog sli\u010dnog iskustva, dodje vrijeme mira. I vrijeme abolicije.<\/p>\n Abolicija je oslobadjanje od krivi\u010dne odgovornosti, nešto kao pomilovanje. Daju je naj\u010deš\u0107e šefovi Dr\u017eava, obi\u010dno oni koji u mandatu sami naprave najviše krivi\u010dnih dijela. Aboliciju mo\u017ee dati i Parlament tj. Skupština, kao što je u slu\u010daju moje abolicije. Pravilo je da krivac molbom tra\u017ei aboliciju. To pravilo, kod mene je prekršeno. Tra\u017eio sam obrnuto, da budem izuzet od abolicije. <\/p>\n Mislim da je bila 1998.godina. \u010cujem pri\u010du da se sprema abolicija «za sve koje su odbili da u\u010destvuju u ratovima» koje, još jednom ponavljam, nikada nijesmo vodili. Spremaju je isti oni koji su iz sve svoje snage, politi\u010dke, vojne, propagandne i svake druge mo\u0107i radili na podr\u017eavanju rata. LSCG, partija koja je u minulim vremenima, dok je postojala, naj\u010deš\u0107e odra\u017eavala moje stavove i mišljenja, sprema se da podr\u017ei Zakon o aboliciji. Prinudjena je valjda, zbog hajke koja se vodi na njih, zbog optu\u017ebi da šuruju sa prosrpskim partijama, da su neprijatelji Dr\u017eave. A vazda su i bili, baš kao i ja.<\/p>\n Jurnula mi je krv u mozak. Dobih gr\u010deve u stomak. Ono, što ka\u017eu, zabolje me \u017eeludac od muke. Zar oni da mi daju aboliciju? Oni koji su me \u0107erali kao najgoreg psa da u\u010destvujem u njihovim krvavo-osvaja\u010dkim ratovima, vodjenim pod firmom odbrane Srpstva? Oni, koje ne bi, da je igdje pravde, sami Bog mogao abolirati za sve nevine \u017ertve pobijeni u njihovim ratovima. One…<\/p>\n Izbezumljen, šetam pored Skupštine, \u010dekaju\u0107i ne\u0107e li iza\u0107i, prošetati neki poslanik LSCG. Najzad sre\u0107em jednog. Uprkos svoj gor\u010dini i dugom \u010dekanju jedva skupljam snagu da mu pridjem. Neprijatno mi je prilaziti «vidjenim» ljudima, \u010dak onima koji me poznaju a kamoli onima kojima sam potpuno nepoznat:<\/p>\n «Gospodine ja sam taj i taj, evo vam moja li\u010dna karta, ako treba. Znam da morate glasati za aboliciju. Molim Vas da uzmijete rije\u010d, da javno ka\u017eete, da ja, imenom i prezimenom, \u017eelim biti izuzet od abolicije. Abolicija-oslobadjanje od krivnje meni nije potrebna, potrebna je onima koji mi je \u017eele dati».<\/p>\n Skoro nezainteresovano, ili je meni bar tako djelovao, «moj» poslanik je uz neke klasi\u010dne floskule odbio da u\u010dini javnim gest koji mi je toliko zna\u010dio. <\/p>\n Zahvaljuju\u0107i PCNEN-u i blogu koju su mi svojevremeno ponudili da vodim, ovim textom skidam dio te\u017eine sa kamena koji mi pritiska dušu svih ovih godina. Du\u017ean sam ga i, ili prije svega, svom rahmetli ocu.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Abolicija je oslobadjanje od krivi\u010dne odgovornosti, ne\u0161to kao pomilovanje. Daju je naj\u010de\u0161\u0107e \u0161efovi Dr\u017eava, obi\u010dno oni koji u mandatu sami naprave najvi\u0161e krivi\u010dnih dijela. Aboliciju mo\u017ee dati i Parlament tj. Skup\u0161tina, kao \u0161to je u slu\u010daju moje abolicije. Pravilo je da krivac molbom tra\u017ei aboliciju. To pravilo, kod mene je prekr\u0161eno. Tra\u017eio sam obrnuto, da budem izuzet od abolicije. <\/p>\n","protected":false},"author":12,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[17],"tags":[],"class_list":["post-57035","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-blogovi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/57035","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/12"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=57035"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/57035\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=57035"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=57035"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=57035"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}