![\"\"](\"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-content\/uploads\/2011\/08\/Spisak-OZNA-copy-450x320.jpg\" "\\"Spisak,")
<\/a>Skoro svaki zaseok u Srbiji ima strati\u0161te u\u00a0 kojem su zakopani uglavnom civili, \u017ertve komunisti\u010dkog re\u017eima, ubijene bez su\u0111enja, \u010dije se ka\u017enjavanje i danas nastavlja, jer jo\u0161 nemaju pravo na sahranu. Ovo tu\u017eno poglavlje istorije Srbije po\u010delo je septembra 1944, a tek 65 godina kasnije dr\u017eava je smogla snage da, dosta stidljivo, uspostavi \u201eDr\u017eavnu komisiju za pronala\u017eenje i obele\u017eavanje svih tajnih grobnica u kojima se nalaze posmrtni ostaci streljanih posle 12. septembra 1944. godine\u201d \u010diji je zadatak da utvrdi ta\u010dan broj \u017ertava i popi\u0161e ove grobnice.<\/p>\nKomisiju je Vlada Srbije osnovala 9. jula 2009, a tek 29. aprila 2010. godine, Vlada je donela odluku o skidanju oznake poverljivosti sa spiskova osoba streljanih bez su\u0111enja. Nakon tog datuma, \u010dlanovi Komisije su dobili priliku da pretra\u017euju arhive, pa su tako u arhivi BIA prona\u0161li\u00a0 naredbu 1253 od 18. maja 1945. kojom tada\u0161nje Ministarstvo unutra\u0161njih poslova Demokartske federativne Jugoslavije\u00a0 propisuje da lokacije svih\u00a0 grobnica \u201enarodnih neprijatelja\u201d postanu tajna.<\/p>\n
Prema dokumetima do kojih je do\u0161la Komisija streljnja su bila\u00a0 planska,\u00a0 po direktivama i odlukama tada\u0161njeg vojnog i partijskog vrha uz postojanje detaljnih spiskova politi\u010dkih i klasnih neprijatelja koje treba likvidirati. Mnogi od tih spiskova streljanih su i prona\u0111eni. Razlozi zbog kojih su partizanske jedinice, kako je Komisija utvrdila, bez su\u0111enja streljale ljude i bacale tela u neobele\u017eene grobnice uglavnom su bili ideolo\u0161ki. Me\u0111utim, kako pokazuje istorijska gra\u0111a, koju su koristili i \u010dlanovi Komisije \u017ertve su bile i oni za \u010diju su se imovinu interesovali tada\u0161nji vojni i komunisti\u010dki \u010delnici, \u010dak i oni koji su nosili ista imena kao \u201cnarodni neprijatelji\u201d, pa su ubijeni zbog zamene identiteta. Tako je, na primer, nastradao Radislav Radi\u0107 ro\u0111en 1921. u selu Donja Mutnica, koji se zvao isto kao predsednik lokalnog ravnogorskog odbora. Iako su pripadnici Ozne (Odeljenja za za\u0161titu naroda) utvrdili da su Radi\u0107a streljali gre\u0161kom, samo su dopisali u spisak ubijenih, do koga je do\u0161la Komisija: \u201cI on je bio neprijatelj dana\u0161njice\u201d, \u0161to je bila formulacija za sve osobe streljane zbog zamene identiteta.<\/p>\n
Me\u0111u \u017ertvama su, kako se vidi u otkrivenim spiskovima,\u00a0 bila i deca uz \u010dija je imena upisivano da su bili pripadnici pokreta neistomi\u0161ljenika, kao na primer \u201cD.M.\u201d, \u0161to je zna\u010dilo da su pripadnici, simpatizeri, ili naj\u010de\u0161\u0107e samo \u010dlanovi \u0161ire porodice pripadnika Jugoslovenske kraljevske vojske u otad\u017ebini, \u010diji je komandant bio \u0111eneral Dragoljub Dra\u017ea Mihailovi\u0107. Me\u0111u streljanima je bilo i mnogo \u017eena uz \u010dija je imena naj\u010de\u0161\u0107e upisivano \u201c\u0161pijunka\u201d, \u201cjatak\u201d i \u201cprostitutka\u201d. Dokazi da su nekada motivi za ubijanje bili bezo\u010dno koristoljublje nalaze se\u00a0 u spiskovima \u017ertava, pored \u010dijih je imena ta\u010dno navedena i njihova imovina, koja je kasnije, kako su utvrdili zakonski naslednici \u017ertava pre\u0161la u ruke tada\u0161njih mo\u0107nika.<\/p>\n
Prona\u0111ene su i \u201cKnjige streljanih\u201d, koje je pod tim imenom Ozna vodila, a u kojima su imena ljudi iz pojedinih tada\u0161njih okruga Srbije ubijenih bez da je protiv njh poveden bilo kakav sudski postupak.<\/p>\n
\u010clanovi Komisije su arhivu Vojno bezbednosne agencije, me\u0111u Ozninim dokumentima, na\u0161li i izve\u0161taje partizanske 47 divizije\u00a0 stacionirane u \u0106upriji od 15. novembra 1944. U tom izve\u0161taju se navodi:<\/p>\n
\u201cDa bi ispunili zadatke postavljene od na\u0161eg naroda i na\u0161e Partije, moramo svojski prionuti na rad i postati majstori svoga posla. Jedan od najglavnijih zadataka uop\u0161te, danas je uni\u0161tenje doma\u0107e reakcije \u2013 izdajnika \u2013 njihovo istrebljenje iz samog korena i davanje vlasti narodu. Da bi uspeli u ovome, moramo pre svega podi\u0107i i u\u010dvrstiti organizaciju \u2013 Oznu\u2026\u00a0 Primetio sam i dostavljeno mi je da se streljanje ne vr\u0161i kako treba, odnosno, da se ne vr\u0161e konspirativno\u201d.<\/p>\n
Sa\u010duvan je i izve\u0161taj iz jula 1945. hrvtske brigade KNOJ, koji je prosle\u0111en Ozni, a koji su objavili hrvatski istori\u010dari, u kojem se navodi: \u201c\u2026Imade primera da se prelazi i u drugu krajnost. Najve\u0107ma su to borci iz Petrinjskog bataljona Prve brigade, sadisti\u010dki zlostavljaju bandite koje odvode na streljanje. To im je pre\u0161lo u strast\u00a0 tako da vi\u0161e nisu u pitanju sami banditi i mo\u017eebitne politi\u010dki neugodne posljedice, nego je u pitanju moralna egzistencija doti\u010dnih boraca i rukovodioca\u201d.<\/p>\n
U izve\u0161tajima Komisije, nalaze se i svedo\u010denja vi\u0161e \u010dlanova porodica streljanih da su im predstvanici Ozne i partijskih vlasti prenosili dezinformacije o sudbinama njihovih srodnika. O tome su izjave dali Du\u0161anka \u0160teri\u0107, Dobrivoje Tomi\u0107 i Vi\u0161eslav Kosti\u0107, \u010dlanovi porodica \u017ertava. Prema njihovim re\u010dima predstvnici Ozne i KP su im govorili: \u201cOti\u0161ao u Rusiju\u201d,\u00a0 \u201cJavio se iz Voro\u0161ilova\u201d, \u201cNalazi se u Borskom rudniku\u201d, \u201cJavio se iz Trsta\u201d, \u201cu logoru je u Sibiru\u201d\u2026<\/p>\n
\u201eUgledni gra\u0111ani Vlasotinca, koji nisu pripadali ni jednoj zara\u0107enoj strani potpisali su apel da se prekine brtoubila\u010dki rat i odmazda i uputila ga komandi NOB. Kada su partizani u\u0161li u grad, streljali su sve potpisnike apela\u201d, ka\u017ee za CINS istori\u010dar dr Sr\u0111an Cvetkovi\u0107, sekretar Komisije.<\/p>\n
\u010clanovi Komisije su otkrili spiskove iz vremena ubijanja 1944. i 1945,\u00a0 koje su, kako se iz njih vidi, naj\u010de\u0161\u0107e rukom pisali pripadnici Narodno oslobodila\u010dkih odbora i slali ih sa terena u vi\u0161e komande.<\/p>\n
\u201eTo su spiskovi i podaci o \u201enarodnim neprijateljima\u201d po srezovima. Ti podaci su 1948. i 1949.\u00a0 sistematizovani, prekucani i urednije zavedeni. Sre\u0111enost dokumenata zavisi od onih koji su unosili podatke. Ovo naknadno sre\u0111ivanje dokumentacije, kako sumnjamo, ra\u0111eno je zbog rezolucije Informbiroa, kada je vrh vlasti smatrao da moraju ponovo da se popi\u0161u svi \u201cneprijatelji\u201d, navodi istori\u010dar Cvetkovi\u0107.<\/p>\n
Vlada Srbije \u017eeli pomirenje<\/strong><\/p>\nKoordinator Vlade Srbije za odnose s javno\u0161\u0107u i dr\u017eavni sekretar Ministarstva pravde, Slobodan Homen, obja\u0161njava za CINS stav Vlade i ka\u017ee da je su\u0161tina rada Komisije za tajne grobnice istinsko pomirenje u srpskom narodu, kao i priznanje \u010dinjenice, da je vo\u0111en bratoubila\u010dki rat.<\/p>\n
\u201eNakon vi\u0161e od 60 godina Vlada Srbije nema interes da se bavi utvr\u0111ivanjem krivi\u010dne odgovornosti, ve\u0107 objavljivanjem konkretnih podataka, koji \u0107e pomo\u0107i da se jednom zauvek utvrde pouzdane \u010dinjenice i stavi ta\u010dka na gra\u0111anski rat. Ovo je preduslov ne samo za pomirenje u na\u0161em narodu nego i za EU integracije. Suo\u010davanje sa pro\u0161lo\u0161\u0107u, koliko god ona te\u0161ka bila, neophodan je uslov, koji su ispunile sve \u010dlanice EU\u201d, ka\u017ee Homen.<\/p>\n
Komisija je u dosada\u0161njem radu, prema re\u010dima istori\u010dara Cvetkovi\u0107a, na osnovu prijava gra\u0111ana i iskaza svedoka evidentirala vi\u0161e od 200 masovnih grobnica \u0161irom Srbije, a do sada su ispitane i snimljene 23 lokacije. Od vi\u0161e desetina hiljada \u017ertava, do sada je popisano 25.000 streljanih ljudi. Svi popisani su prema re\u010dima Cvetkovi\u0107a streljani bez su\u0111enja.<\/p>\n
\u010clanovi Komisije su osim toga utvrdili da su masovna streljanja bez su\u0111enja bila osmi\u0161ljena u komandi\u00a0 NOVJ (Narodno oslobodila\u010dke vojske Jugoslavije) i da su izdavana precizna nare\u0111enja da se ona izvr\u0161e. U dokumentima iz tog vremena navodi se koje su jedinice neposredni izvr\u0161ioci likvidacija i naj\u010de\u0161\u0107e je u pitanju Ozna, a ponegde i Korpus narodne odbrane Jugoslavije. KNOJ je bio pozadinska jedinica formirana 15. avgusta 1944. ba\u0161 za obra\u010dune sa \u201enarodnim neprijateljima\u201d. Istori\u010dar Cvetkovi\u0107 ka\u017ee da su do sada prona\u0161li izve\u0161taje jedinica koje su obavljale egzekuciju, iz kojih se vidi da su dobijali nare\u0111enja za masovna streljanja, odnosno da to nisu radile \u201ena svoju ruku\u201d.<\/p>\n
\u201eTo su izve\u0161taji koji su od ni\u017eih komandi i\u0161li ka vi\u0161im i u kojima se potvr\u0111uje postojanje nare\u0111enja za masovna streljanja, koje je izdala tada\u0161nja vrhovna vlast. Kao \u0161to je poznato, Josip Broz \u2013 Tito bio je apsolutni vladar i su\u0161tinski i formalno i to nije moglo bez njegove naredbe\u201d, ka\u017ee istori\u010dar Cvetkovi\u0107.<\/p>\n
Slovenija i Hrvatska: Broz naredbovac zlo\u010dina<\/strong><\/p>\nBroz je istovremeno bio predsednik dr\u017eave, \u0161ef ministarstva odbrane, predsednik vlade, vrhovni komandant i predsednik Komunisti\u010dke partije Jugoslavije. Do zaklju\u010dka da je on glavni naredbodavac osim \u010dlanova srpske Komisije, jo\u0161 ranije su do\u0161li pripadnici sli\u010dnih komisija u Sloveniji i Hrvatskoj.<\/p>\n
U knjizi \u201cNovi prilozi za biografiju druga Tita\u201d izdatoj 1983. godine, autor Vladimir Dedijer, nekada\u0161nji \u010dlan Centralnog komiteta Saveza komunista navodi da su masovna streljanja potrajala sve dok Broz u jesen 1945. na jednom sastanku Centralnog komiteta nije rekao: \u201eDosta vi\u0161e sa tim streljanjima, smrtna kazna vi\u0161e nema nikakvog efekta!\u201d<\/p>\n
Istori\u010dar Slobodan Markovi\u0107, predsednik Komisije, ka\u017ee da je jasno odakle su nare\u0111enja i\u0161la i bez bilo kakvih dokumenata, ako se samo pogledaju izdanja \u201cPolitike\u201d od oktobra, novembra i decembra 1944.<\/p>\n
\u201eNa primer, 28. oktobra 1944. generali Ko\u010da Popovi\u0107 i Peko Dap\u010devi\u0107 izjavili su da pravda uklju\u010duje osvetu. Ne treba mnogo domi\u0161ljatosti da se zaklju\u010di \u0161ta ta osveta zna\u010di u jednopartijiskom sistemu. Iz objavljenih tekstova jasno je da je KPJ htela svakom neistomi\u0161ljeniku da utera strah u kosti. Isklju\u010deno je da je sve to moglo da pro\u0111e bez odobrenja Broza. Komisija se ne bavi\u00a0 NOB-om i partizanima, nego Oznom koja je delovala van ustavnih i zakonskih okvira, a odgovarala je Brozu. Njeni pripadnici su imali dozvolu da ubiju i uhapse koga ho\u0107e\u201d, obja\u0161njava istori\u010dar Markovi\u0107.<\/p>\n
Leka Rankovi\u0107 glavni operativac<\/strong><\/p>\nNare\u0111enja za streljanje u svim republikama i pokrajnama i\u0161la su preko tada\u0161njeg \u0161efa Ozne Aleksandra Rankovi\u0107a \u2013 Leke, koji je bio istovremeno \u010dlan vrhovnog \u0161taba NOVJ i sekretar Centralnog komiteta KP, kao i njegovog zamenika Svetislava Stefanovi\u0107a \u2013 \u0106e\u0107e.\u00a0 U Hrvatskoj je otkrivena Rankovi\u0107eva depe\u0161a koja potvr\u0111uje nameru najvi\u0161eg rukovodstva NOB da se masovno streljaju svi \u201enarodni neprijatelji\u201d.<\/p>\n
\u201eVa\u0161 rad u Zagrebu je nezadovoljavaju\u0107i. Za 10 dana u oslobo\u0111enom Zagrebu streljano je samo 200 bandita. Iznena\u0111uje nas ova neodlu\u010dnost u \u010di\u0161\u0107enju Zagreba od zlikovaca. Radite suprotno od na\u0161h nare\u0111enja, jer smo rekli da radite brzo i energi\u010dno i da sve svr\u0161ite u prvim danima\u201d, navodi se u depe\u0161i.<\/p>\n
\u201ePrema re\u010dima istori\u010dara Cvetkovi\u0107a, Ozna je od osnivanja, 13. maja 1944. u Drvaru (Ozna za Srbiju formirana je u junu 1944. na Visu), ustrojena kao politi\u010dka policija, organizovana po sovjetskom modelu, vo\u0111ena iz jednog centra za celu Jugoslaviju, a njeni pripadnici su bili na obuci u sovjetskom NKVD.\u201d<\/p>\n
\u201eOrgani nove slu\u017ebe bezbednosti postavljani su paralelno sa osvajanjem teritorija. Posle uspostavljanja mre\u017ee ove slu\u017ebe pristupilo se likividacijama politi\u010dkih protivnika, \u201enarodnih neprijatelja\u201d i stvaranju mre\u017ee poverenika, koja je uspostavila sveobuhvatnu kontrolu nad stanovni\u0161tvom. Streljanja su obavljana uglavnom konspirativno, po unapred dobro smi\u0161ljenom planu. \u017drtve su bile zatvarane na kratko, ili nekoliko sedmica, gde su bile izlo\u017eene strahovitim mu\u010denjima. Posle toga su, u grupama od 15 do 30 ljudi, uglavnom no\u0107u, u donjem ve\u0161u i vezane \u017eicom, izvo\u0111ene na obode mesta na streljanja\u201d, obja\u0161njava Cvetkovi\u0107.<\/p>\n
\u0160efovi Ozne revnosno izvr\u0161avali nare\u0111enj<\/strong>a<\/p>\nNare\u0111enja za streljanje \u201cnarodnih neprijatelja\u201d su se dalje prenosila po strukturama Ozne. Za Srbiju je \u0161ef Ozne bio Slobodan Penezi\u0107 \u2013 Krcun, a ona se dalje granala na \u010detiri odseka. \u0160ef Prvog odseka je bio Mile Milatovi\u0107, drugog Radovan Grkovi\u0107, tre\u0107eg\u00a0 Slobodan Krsti\u0107 \u2013 U\u010do i \u010detvrtog Svetolik Lazarevi\u0107. Nare\u0111enja su nadalje i\u0161la preko lokalnih komandanta okruga od kojih je najva\u017eniji bio Beograd, na \u0161ta ukazuje \u010dinjenica da je prvi beogradski \u0161ef Ozne bio sam Slobodan Penezi\u0107, koji je istovremeno bio i \u0161ef Ozne za Srbiju. On za svog naslednika u Beogradu imenuje Milo\u0161a Mini\u0107a, koji je kasnije postao dr\u017eavni tu\u017eilac, pa onda dolazi Veljko Mi\u0107unovi\u0107, koji je ubrzo oti\u0161ao za \u0161efa crnogorske Ozne. Njega je septembra 1945. nasledio Jovo Kapi\u010di\u0107 (90), koji se nedavno javno hvalio kako je ubijao ljude:<\/p>\n
\u201eNismo imali milosti, bili smo okrutni jer smo \u010distili sme\u0107e\u2026 To je tada bilo kao da sam Bog. Nije bilo propisa, a mogli ste da sudite i da odlu\u010dujete\u2026 \u0160ta ja sada da se mirim sa nekim kome sam brata ubio… Srbija je ve\u0107inom bila za \u010detnike, ne za partizane, to vam ja ka\u017eem. Srbija je bila vezana za kralja, dinastiju, crkvu, koja je u du\u0161i naroda i intelektualce kakav je bio Slobodan Jovanovi\u0107\u201d, rekao je Kapi\u010di\u0107 za dnevni list \u201cBlic\u201d 17. septembra 2009. U istoj izjavi Kapi\u010di\u0107 je spomenuo i ubijanje nema\u010dkih zarobljenika, zbog \u010dega je Ambasada Nema\u010dke tra\u017eila proveru tih navoda, kako je za CINS rekao jedan srpski zvni\u010dnik koji nije\u00a0 \u017eeleo da ga imenujemo.<\/p>\n
U prvom naletu neselektivna ubijanja<\/strong><\/p>\nPrema raspolo\u017eivim dokumentima i brojnim svedo\u010denjima, do kojih je do\u0161la Komisija jasno je da su u prvom naletu, po ulasku partizanskih jedinica u Beograd, ubijanja bila masovna i potpuno neselektivna. Istori\u010dar Cvetkovi\u0107 navodi na primer, streljanje beogradskih vatrogasaca na Kalemegdanu, kao i da svaki od tada\u0161njih 16 beogradskih kvartova ima svoje tajno groblje. O stradanju Beogra\u0111ana svedo\u010di knjiga \u201cVreme razlaza\u201d objavljena 1988. koju je napisao nekada\u0161nji major Ozne Milan Tre\u0161nji\u0107.<\/p>\n
\u201ePlan je bio da se pobije \u0161to vi\u0161e saradnika okupatora i neprijatelja revolucije\u2026 Mnogi od njih bili su iskreni rodoljubi i umirali su uz re\u010di: \u201c\u017diveli oslobodioci Beograda\u201d, \u201c\u017divela oslobodila\u010dka vojska\u201d, kao na primer, intelektualac i gra\u0111anski politi\u010dar Milan Komadin\u201d, pi\u0161e major Ozne.<\/p>\n
On u knjizi obja\u0161njava tada\u0161nje raspolo\u017eenje pripadnika Ozne, prema Beogradu i Beogra\u0111anima, kroz svoj sopstveni primer.<\/p>\n
\u201eZakleo sam se jo\u0161 kao skojevac, kad do\u0111em u Beograd i upadnem u ove vile bur\u017eoaske, ovih eksploatatora, krvopija radni\u010dke klase i po\u0161tenih ljudi, da \u0107u prona\u0107i najluksuzniju vilu nekog bur\u017euja, usko\u010diti u nju, potra\u017eiti najluksuzniji krevet i sa sve \u010dizmama svojim partizanskim i li\u010dkim blatom na njima le\u0107i i prespavati\u201d, navodi Tre\u0161nji\u0107 u svojoj knjizi. U mnogim oduzetim vilama i ku\u0107ama i danas, 67 godina kasnije, \u017eive naslednici funkcionera socijalisti\u010dke Jugoslavije kojima su dodeljene.<\/p>\n
I dalje ima svedoka zlo\u010dina<\/strong><\/p>\nS druge strane, postoje brojna svedo\u010denja onih koji su pre\u017eiveli strahote ideolo\u0161kog terora. Jedan od njih, Dobrivoje Tomi\u0107, sin industrijalca iz Boljevca, Du\u0161ana Tomi\u0107a i \u010dlan komisije ispred porodica \u017ertava, svedo\u010di za CINS kako mu je taj februarski dan 1944. kada mu je ubijen otac ostao urezan u pam\u0107enje.<\/p>\n
\u201eImao sam 14 godina i do\u0161ao sam s majkom do brda Kraljevica, tada\u0161njeg predgra\u0111a Zaje\u010dara. Videli smo stra\u017eare, Ozna\u0161e, koji su postavili \u017eicu i terali narod koji je do\u0161ao po tela najbli\u017eih. Ozna\u0161i su sve tukli i vikali: \u201cGubi se odavde, marvo \u010detni\u010dka\u201d! Jedan stra\u017ear je viknuo: \u201cPazi, tamo ku\u010di\u0107i razvla\u010de\u201d! Video sam ruku kako viri iz zemlje i pse oko nje. Onda sam zapazio da na vi\u0161e mesta iz zemlje vire delovi ljudskih tela. Jedna stara seljanka udarila je oficira pesnicom u rame. Ljudi su uspeli da je sklone, a on je rekao: \u201cU jami ima jo\u0161 mesta\u201d, pa su uperili pu\u0161ke u nas. Sklonili smo se\u201d, pri\u010da Tomi\u0107 i dodaje da mu je otac, koji nije pripadao ni jednoj strani, ubijen da bi se lokalni \u0161ef KP uselio u njihovu ku\u0107u.<\/p>\n
Profesor Dimitrije \u0110or\u0111evi\u0107 sa odseka za istoriju Kalifornijiskog univerziteta SantaBarbara, koji je u toku rata bio zato\u010den u nacisti\u010dkom logoru Mathauzen, opisuje u svojoj knjizi \u201eO\u017eiljci i opomene\u201d strahote u zatvorima u Srbiji, nakon \u0161to su ga uhapsili Ozna\u0161i u jesen 1945.<\/p>\n
\u201eDa bih sebi omogu\u0107io predah od isle\u0111ivanja izazvao sam sebi upalu plu\u0107a, tako \u0161to sam prilikom jutarnjeg umivanja stajao go i bos\u2026 Napolju je ve\u0107 dobro napadao sneg. Dobio sam temperaturu i odbio da idem na saslu\u0161anje\u2026 I bolesnog su me priveli na salu\u0161anje\u201d, navodi profesor \u0110or\u0111evi\u0107.<\/p>\n
On pi\u0161e da su neke \u0107elije bile toliko pune da nije mogao da sedne na pod, ve\u0107 samo da \u010du\u010di sa ostalima. Na primer, u Beogradu krajem 1945, u Deligradskoj ulici broj 40, bilo je oko 800 zatvorenika sme\u0161tenih u nekada\u0161nji zavod za gluvoneme, i to u vreme kada je Rankovi\u0107 javno tvrdio da u Jugoslaviji ima ukupno 800 politi\u010dkih zatvorenika. O prepunim zatvorima postoje brojna svedo\u010denja, a bilo je mnogo primera da su pre\u017eiveli iz nacisti\u010dkih logora prebacivani u komunisti\u010dke.<\/p>\n
Profesor \u0110or\u0111evi\u0107 u knjizi opisuje kako je njegova porodica bila izlo\u017eena odmazdi nacisti\u010dke policije i Ozne, jer su posle njega hapsili i njegovog oca.<\/p>\n
\u201ePrvi put 1942, kada ga je hapsio Gestapo, drugi put 1946, kada ga je hapsila Ozna. U oba slu\u010daja primenjena je kolektivna odgovornost. Dva totalitarna re\u017eima su se u tome takmi\u010dila\u201d, navodi u knjizi ovaj poznati srpski istori\u010dar iz SAD.<\/p>\n
Te\u0161ko do posmrtnih ostataka \u017ertava<\/strong><\/p>\nU Srbiji \u010dak ni za ubistva zbog zamene identiteta, prilikom masovnih streljanja, do sada niko nije odgovarao, iako su uredno zabele\u017eena u prona\u0111enim dokumentima Ozne. Sa takvim odnosom prema \u017ertvama i skrivanjem njihove sudbine i grobnica nastavilo se \u010dak i devedesetih godina pro\u0161log veka, kada su ideolo\u0161ke stege formalno bile uklonjene. Porodice \u017ertava bile su prinu\u0111ene da same tra\u017ee kosti svojih najbli\u017eih, \u0161to potvr\u0111uje slu\u010daj porodice Veselinovi\u0107 iz Beograda.<\/p>\n
Mihajlo Ve\u00adse\u00adli\u00adno\u00advi\u0107, pred\u00adu\u00adzi\u00adma\u010d i vla\u00adsnik fa\u00adbri\u00adke pe\u00ad\u0107i iz u uli\u00adce Fran\u00ad\u0161e D\u2019Pe\u00adrea 66 uhap\u0161en je sa jo\u0161 nekoliko ljudi sa Senjaka \u010detiri dana po ulasku partizanskih jedinica u Beograd, 24. oktobra 1944. Stre\u00adljani su u bli\u00adzi\u00adni ma\u00adna\u00adsti\u00adra Va\u00adve\u00adde\u00adnje 8. no\u00advem\u00adbra 1944, a organizator egzekucije je bio senja\u010dki \u0161ef Ozne Ba\u00adta \u017di\u00advan\u00ad\u010de\u00advi\u0107. \u0106erka ubijenog preduzima\u010da Mi\u00adli\u00adca Ve\u00adse\u00adli\u00adno\u00advi\u0107, bu\u00addu\u00ad\u0107i da je pre\u00adko jed\u00adnog od pre\u00ad\u017ei\u00adve\u00adlih zaroblje\u00adnih Ita\u00adli\u00adja\u00adna ko\u00adji su za\u00adtr\u00adpa\u00adva\u00adli ra\u00adke, ima\u00adla sa\u00adzna\u00adnja o me\u00adstu gde je stre\u00adljan njen otac, od\u00adlu\u00ad\u010di\u00adla je pr\u00advi put da 1994. ot\u00adko\u00adpa i sa\u00adhra\u00adni njegove posmrtne ostat\u00adke. Akciju je br\u00adzo ob\u00adu\u00adsta\u00advi\u00adla po\u00adli\u00adci\u00adja. U me\u00ad\u0111u\u00advre\u00adme\u00adnu, gra\u00adde\u00ad\u0107i ka\u00adfa\u00adnu po\u00adred sta\u00addi\u00ado\u00adna \u201cGrafi\u010dara\u201d, rad\u00adni\u00adci su na\u00adi\u0161\u00adli na ko\u00adsti ovih stre\u00adlja\u00adnih ljudi, pa su do\u00adbi\u00adli za\u00adda\u00adtak da ih premeste du\u00adblje u \u0161u\u00admu.<\/p>\n
Tek posle demokratskih promena 5. oktobra 2000. uz direktnu pomo\u0107 premijera Zorana \u0110in\u0111i\u0107a, Milica Veselinovi\u0107 je uspela da otkopa posmrtne ostatke oca, tako \u0161to je prvo na\u00adgo\u00advo\u00adrila rad\u00adni\u00adke da pro\u00adgo\u00advo\u00adre o me\u00adstu gde su ko\u00adsti preba\u010dene. Ob\u00adduk\u00adci\u00adjom je u\u00adtvr\u00ad\u0111e\u00adno da su is\u00adko\u00adpa\u00adni po\u00adsmrt\u00adni osta\u00adci Miodraga Ve\u00adse\u00adli\u00adno\u00advi\u00ad\u0107a, Slavka Po\u00adpa\u00addi\u00ad\u0107a, Milorada Iva\u00adni\u00ad\u0107a, Mileta Pe\u00adtrovi\u0107a i Borislava Para\u0107e. U por\u00adti ma\u00adna\u00adsti\u00adra Va\u00adve\u00adde\u00adnje po\u00addig\u00adnut je i spo\u00adme\u00adnik, ko\u00adji je osve\u0161\u00adtan kao pr\u00advi spo\u00adme\u00adnik \u017ertvama komunisti\u010dkih vlasti u Srbiji.<\/p>\n
U Tu\u017eila\u0161tvu za ratne zlo\u010dine saop\u0161tili su da vode pretkrivi\u010dne postupke za streljanja u Zaje\u010daru, kod manastira Vavedenje u Beogradu, kao i povodom izjave Kapi\u010di\u0107a, ali jo\u0161 nema rezultata.<\/p>\n
Uni\u0161tavanje i kra\u0111a dokumenata<\/strong><\/p>\nPrema re\u010dima istori\u010dara Cvetkovi\u0107a veliki problem za Komisiju je \u0161to se u dokumentima ne navodi gde se nalaze grobnice, ni primarne, ni sekundarne, ve\u0107 postoje samo naredbe da se lokacije \u010duvaju u strogoj tajnosti.<\/p>\n
\u201eZa mesta grobnica smo morali da se oslanjamo na svedoke. Samo u jednom slu\u010daju, za leskova\u010dki okrug, je navedeno mesto Slavnik, ali nema mape i precizno ucrtane lokacije. Te\u0161ko je do\u0107i do neposrednih svedoka, a takvi su najdragoceniji. Me\u0111u svedocima je najvi\u0161e ro\u0111aka i potomaka \u017ertava. Najmla\u0111i neposredni svedok\u00a0 ro\u0111en je 1928. i \u0161to vi\u0161e vremena prolazi bi\u0107e sve manje neposrednih svedoka\u201d, ka\u017ee istori\u010dar Cvetkovi\u0107. On dodaje da, na \u017ealost, me\u0111u svedocima ima jako malo onih koji su u\u010destvovali i pomagali u zlo\u010dinima. Novinar CINS-a je tako\u0111e poku\u0161ao da razgovara sa penzionisanim pripadnicima Ozne. Bez uspeha.<\/p>\n
Pred Komisijom se pojavio jo\u0161 jedan problem, a to je prema re\u010dima njenog predsednika Slobodana Markovi\u0107a, uni\u0161tavanje istorijske gra\u0111e.<\/p>\n
\u201eZnamo da je deo gra\u0111e uni\u0161ten nakon brionskog plenuma, izme\u0111u 1966. i 1968. godine, kada je smenjen Rankovi\u0107. Tada su komisijski uni\u0161tena dokumenta. Ne\u0161to je nestalo devedesetih godina, kada su dokumenta zavr\u0161avala u privatnim rukama. Tek na kraju istra\u017eivanja \u0107emo proceniti koji deo gra\u0111e je na raspolaganju, a koji nije\u201d, ka\u017ee istori\u010dar Markovi\u0107.<\/p>\n
Prve ekshumacije<\/strong><\/p>\nUpornost ljudi \u010diji su najbli\u017ei svirepo ubijeni, kao Dobrivoja Tomi\u0107a, pomogla je Komisiji da otkrije masovne grobnice. Prva probna ekshumacija koju su izvr\u0161ili saradnici Komisije, u okolini Zaje\u010dara u potoku Zmijanac, potvrdila je da se tamo nalaze posmrtni ostaci ljudi. Prema spiskovima, na lokaciji su tela 44 \u017ertve. Komisija je jo\u0161 9. septembra 2010. podnela zahtev za ekshumaciju Vi\u0161em javnom tu\u017eila\u0161tvu u Zaje\u010daru. Po tom zahtevu, kako se konstatuje u izve\u0161taju Komisije, nije postupljeno \u201ciz neobja\u0161njivih razloga\u201d sve\u00a0 do 14. jula 2011. Tada je u Srbiji po\u010dela\u00a0 prva zvani\u010dna ekshumacija \u017ertva koje su ubile partizanske jedinice.<\/p>\n
Prema\u00a0 izve\u0161taju Komisije, u koji je CINS imao uvid, forenzi\u010dari su do sada kompletirali 27 skeleta i sa svakog je uzet DNK uzorak. Rad na ovoj grobnici bi\u0107e nastavljen tokom avgusta, kako se navodi u izve\u0161taju, jer i forenzi\u010dari idu na godi\u0161nji odmor.<\/p>\n
Druga probna ekshumacija, koja je potvrdila postojanje strati\u0161ta obavljena je u Guvni\u0161tu kod Jastrepca, u op\u0161tini Vlasotince. Prema pisanim podacima tamo se nalaze posmrtni ostaci 60 osoba koje su po ulasku partizanskih jedinica, oktobra 1945, izvedene iz bolnice u Vlasotincu i ubijene. \u017drtve su bili ranjeni pripadnici Jugoslovenske vojske u otad\u017ebini, bolesni civili koji su se zatekli u bolnici i bolni\u010dko osoblje.<\/p>\n
Kona\u010dni podaci za \u010detiri okruga<\/strong><\/p>\nU dosada\u0161njem radu Komisija je za smederevski, timo\u010dki,\u00a0 jablani\u010dki i moravi\u010dki okrug na osnovu arhiva vojske, BIA i terenskog istra\u017eivanja koje podrzumeva pronala\u017eenje \u017eivih svedoka, prona\u0161la precizne podatke o broju ubijenih, koji su prema re\u010dima Cvetkovi\u0107a \u201eskoro kona\u010dni\u201d.<\/p>\n
Tako je u Timo\u010dkom okrugu, gde je ra\u0111ena i probna ekshumacija u potoku Zmijanac kod Zaje\u010dara, utvr\u0111eno da je streljano 714 ljudi, kod osam grobnica i da je 123 nestalo, \u0161to je ukupno 837 ljudi. Po gradovima, broj ubijenih je ovakav: Zaje\u010dar 363, Kanja\u017eevac 215, Soko Banja 60 i Boljevac 76 .<\/p>\n
\u201eTo su \u017ertve \u010diji je identitet utvr\u0111en, pa broj od 837\u00a0 ubijenih ljudi\u00a0 predstavlja najmanji mogu\u0107i i tako je za sva \u010detri okruga\u201d, navodi istori\u010dar Cvetkovi\u0107.<\/p>\n
Za Jablani\u010dki okrug, gde je ra\u0111ena probna ekshumacija u op\u0161tini Vlasotince, popisano je ukupno 734 streljanih kod pet jama i 133 nestalih, \u0161to su ukupno najmanje 867 \u017ertve.<\/p>\n
Za smederevski okrug\u00a0 postoje podaci za \u0161est grobnica i da je streljano 465 ljudi, a za jo\u0161 310 osoba se pretpostavlja da su streljane, ali za njih nema potpune dokumentacije.<\/p>\n
\u201ePrema podacima tih 310 ljudi je odvedeno u BiH i tamo streljano, ali odatle jo\u0161 nismo dobili dokumentaciju\u201d, ka\u017ee istori\u010dar Cvetkovi\u0107. Prema\u00a0 nalazu Komisije\u00a0 za ovaj okrug, tako je u Smederevu ukupno bilo 269 \u017ertava (245 ubijenih i 24 nestala), a u\u00a0 Velikoj Plani 204 (116 ubijenih i 88 nestalih). U Moravi\u010dkom okrugu partizanske jedinice streljale su 1.431 osobu.<\/p>\n
Komisija je utvrdila i koliko je ljudi streljano po gradovima i mestima za Moravi\u010dki okrug. Tako na primer, u\u00a0 \u010ca\u010dku ukupno 847 \u017ertava (770 stradalih i 77 nestalih), Gornjem Milanovcu\u00a0 459 (312 i 147), Lu\u010danima 350 (244 i 106) i Ivanjici 128 (105 i 23). Najve\u0107e potencijalne lokacije masovnih grobnica su u \u010ca\u010dku kraj Morave i stadiona Borca, Gornjem Milanovcu kod Gradskog groblja, Gu\u010di na obali Belice i Ivanjici kod Varo\u0161kog groblja.<\/p>\n
Najmasovnije grobnice u Vojvodini<\/strong><\/p>\nCvetkovi\u0107 navodi da u Srbiji nema velikih grobnica kao u Sloveniji i najmasovnije, sa vi\u0161e stotina \u017ertava, kako se pretpostavlja, nalaze se u Vojvodini. Komisija je koristila i podatke Anketnog odbora Skup\u0161tine Vojvodine formiranog 2003, koji je tokom svog rada popisao oko 27.000 stradalih i nestalih od septembra 1944. do 1948, a procene su da je u tom periodu u Vojvodini ubijeno oko 45.000 ljudi. Neki \u010dlanovi tog Odbora su se sada priklju\u010dili Komisiji. Prema podacima do kojih je do\u0161la\u00a0 Komisija, kao i Anketni odbor, na podru\u010dju Vojvodine masovno su ubijani i pripadnici nema\u010dke i ma\u0111arske nacionalne manjine. Nekada su \u017ertve bile \u010ditave porodice, a\u00a0 streljanja su vr\u0161ile i sovjetske jedinice.<\/p>\n
O zlo\u010dinima nad nema\u010dkim civilima svedo\u010di i Vladimir Dedijer u svojoj knjizi, gde navodi pismo Broza upu\u0107eno Peku Dap\u010devi\u0107u 16. oktobra 1944:<\/p>\n
\u201ePo\u0161alji mi hitno preko Bele Crkve za Vr\u0161ac jednu od najboljih jakih brigada, eventualno Kraji\u0161ku. Potrebno mi je da o\u010distim Vr\u0161ac od \u0161vapskih stanovnika\u201d, navodi se u pismu.<\/p>\n
Istori\u010dar Cvetkovi\u0107 navodi da \u0107e se Komisija slede\u0107e godine baviti lokacijama u Vojvodini, koje su do sada bile zapostavljene. Prema tom nepotpunom popisu Anketnog odbora, u Vojvodini je posle 12. septembra 1944. ubijeno oko 26.000 nema\u010dkih civila, takozvanih Folksdoj\u010dera i oko 6.000 ma\u0111arskih civila. Ve\u0107ina popisanih su bili \u017eene, deca i starci. \u010clanovi tog odbora pretpostavljaju i da je ubijeno i oko 15.000 ratnih zarobljenika. Nekima od ratnih zarobljenika je su\u0111eno, dok su ostali ubijeni bez presude. Sada\u0161nja komisija \u0107e poku\u0161ati da utvrdi i ta\u010dan broj ubijenih ratnih zarobljenika Nemaca i Ma\u0111ara. Problem je \u0161to u dokumentima, prema re\u010dima Cvetkovi\u0107a, \u010dlanovi Komisije nisu na\u0161li popis ubijenih ratnih zarobljenika. Prona\u0111en je, me\u0111utim, dokument Ozne u kojem se navodi da je u Vojvodini\u00a0 u logorima bilo 105.740 Nemaca, od \u010dega mu\u0161karaca 30.745, \u017eena 54.099\u00a0 i dece 20.896.<\/p>\n
EU od Srbije zahteva istragu<\/strong><\/p>\nDr\u017eavni sekretar Slobodan Homen, ka\u017ee za CINS da su inicijative za utvr\u0111ivanje istine o ubijenima i konfiskovanju imovine stizale iz vi\u0161e zemalja EU, posebno iz Nema\u010dke, Ma\u0111arske, pa i Bugarske.<\/p>\n
\u201ePredsednik Ma\u0111arske je zvani\u010dno uputio zahtev Srbiji da se Komisija bavi stradanjem nacionalnih manjina za vreme Drugog svetskog rata\u201d, ka\u017ee Homen.<\/p>\n
\u010clanovi Komisije ne \u017eele da govore o ukupnom broju streljanih u Srbiji. Istori\u010dar Cvetkovi\u0107 isti\u010de da oni ne\u0107e da licitiraju brojem \u017ertava, ve\u0107 \u017eele da utvrde ta\u010dan broj, ali da za sada mo\u017ee da se ka\u017ee da je u pitnju vi\u0161e desetina hiljada.<\/p>\n
Neke procene iz srpske emigracije su dostizale i vi\u0161e od 200.000 ljudi streljanih samo u Srbiji, a streljanja su se odvijala u svim biv\u0161im republikama SFRJ. S druge strane, pripadnci NOVJ i njihova sada\u0161nja udru\u017eenja i dalje negiraju da je bilo masovnih streljanja. Tako general Stevan Mirkovi\u0107, ka\u017ee da postoje grobnice, ali da su u njima \u201ezakopane \u017ertve sukoba\u00a0 na kraju rata izme\u0111u partizana i \u010detnika, koji nisu hteli da se predaju\u201d.<\/p>\n
\u201eNije bilo tih masovnih streljanja. Bio sam tada poru\u010dnik u 10 kraji\u0161koj brigadi i vojska se morala aktivirati da se likvidiraju te odmetni\u010dke bande. Moja jedinica\u00a0 je u\u010destvovala u borbi na Jelici i ti \u010detnici, njih oko 30, nisu hteli da se predaju. Svi su likvidirani, pa smo ih stavili na volovska kola i odvukli u \u010ca\u010dak da narod\u00a0 vidi one koji su ga zatra\u0161ivali\u201d, pri\u010da Mirkovi\u0107\u00a0 i dodaje kako je tada\u0161nje rukovodstvo predalo spisak saveznicima sa 8.200 imena ljudi za koje su tvrdili da su ratni zlo\u010dinci.<\/p>\n
\u201eU negovanju istorijiskog se\u0107anja potomci \u017ertava obi\u010dno predimenzioniraju broj nastradalih, dok oni koji su odgovorni za zlo\u010dine, ili njihovi ideolo\u0161ki naslednici poku\u0161avaju da negiraju postojanje zlo\u010dina i da minimiziraju taj broj. Mora se biti oprezan sa brojem ubijenih i sa\u010dekati da se sliju sve informacije u Komisiju, pa da onda damo kona\u010dnu procenu. Za to je potrebno jo\u0161 dve godine rada\u201d, ka\u017ee predsednik Komisije Slobodan Markovi\u0107.<\/p>\n
Slovenci mnogo vi\u0161e uradili<\/strong><\/p>\nMnogo vi\u0161e nego u Srbiji, gde prema re\u010dima istori\u010dara ima najvi\u0161e gdokumenta u arhivama, ura\u0111eno je u Sloveniji, gde je proces otkrivanja\u00a0 komunisti\u010dkih zlo\u010dina, po\u010deo krajem osamdesetih godina pro\u0161log veka. I u Hrvatskoj je mnogo ura\u0111eno, tamo je\u00a0 grupa istori\u010dara i arhivara 2005. objavila 118 dokumenata hrvatske Ozne u zborniku \u201eDokumenti \u2013 partizanska i komunisti\u010dka represija i zlo\u010dini u Hrvatskoj 1944-1946\u201d. U zborniku u kojem je CINS imao uvid, postoje brojni dokazi da su streljanja vr\u0161ena planski, po naredbi, a postoje i primeri dokumenata u kojima se jasno navodi da su presude pisane po nare\u0111enju rukovodstva Komunisti\u010dke partije \u2013 nakon streljanja. \u010clan Komisije slovena\u010dke vlade za otkrivanje masovnih grobnica, dr Mitja Ferenc, profesor istorije na Univerzitetu u Ljubljani, ka\u017ee za CINS da su njihova iskustva sa ekshumacije vi\u0161e od 20 grobnica i da se u njima nalazi znatno vi\u0161e \u017ertava nego \u0161to su pretpostavljali.<\/p>\n
\u201eNa primer tako je bilo sa jamom Tezo kod Maribora, gde smo prepostavljali da ima oko 2.000 \u017ertava. Kada smo po\u010deli sa otkopavanjem, samo u prvom sloju otkriveno je 1.179 tela. Kako je rov dug 900 metara, pretpostavljamo da u njemu ima oko 15.000 \u017ertava. Ispostavilo se da je to jama sa najve\u0107im brojem \u017ertava u jugoisto\u010dnoj Evropi\u201d, ka\u017ee profesor Ferenc.<\/p>\n
Komisija Vlade Slovenije sastavljena od forenzi\u010dara, antropologa, istori\u010dara i pripadnika kriminalisti\u010dke policije do sada je otkrila 600 masovnih grobnica i oni procenjuju da u njima ima oko 100.000 \u017ertava koje su streljale partizanske jedinice. Oni su utvrdili da je me\u0111u njima 13.962 Slovenaca. Koliko Srba je tamo ubijeno, nije do sada otkriveno. Profesor Ferenc ka\u017ee da je poznato da se vi\u0161e od 20.000 pripadnika Jugoslovenske vojske u otad\u017ebini iz Crne Gore povla\u010dilo preko Slovenije, kao i da su Britanci vratili partizanskim jedinicama jedan puk Srba koji je ve\u0107 stigao u Italiju, ali se ne zna koliko je njih ubijeno. Istori\u010dar Cvetkovi\u0107 navodi da je, prema pretpostavkama, u Sloveniji ubijeno oko 15.000 Srba.<\/p>\n
Ina\u010de, slovena\u010dki istori\u010dari su u arhivama prona\u0161li samo 281 presudu na smrt za period od 1945. do 1952. godine u Sloveniji. Utvr\u0111eno je i da su ti sudski procesi bili montirani.<\/p>\n
Veliki broj ljudi je ubijen u Sloveniji, jer su Britanci iz Italije, prema pretpostavkama isrori\u010dara Srbije, Slovenije i Hrvatske\u00a0 vratili partizanima oko 200.000 ljudi izbeglih iz Jugoslavije. Slovena\u010dka Skup\u0161tina je jo\u0161 1992. donela zakon o pomirenju razli\u010ditih pokreta otpora, jer su tamo postojali, osim partizana, Plava garda koja je bila pod komandom Dragoljuba Dra\u017ee Mihailovi\u0107a i Bela garda koja se borila za nezavisnost Slovenije. Od 1996. po\u010dele su prve ekshumacije kod Celja i Maribora, a 2001. godine Vlada je donela uredbu o ure\u0111enju i spomen obele\u017eavanju prona\u0111enih grobnica. Otkrivanje grobnica je i u Sloveniji bio mukotrpan posao, jer nisu postojali tragovi u dokumentima. Na\u0111ena su i dokumenta koja svedo\u010de o uni\u0161tavanju grobnica, kao na primer Okru\u017enog narodno oslobodila\u010dkog odbora za vipavsko podru\u010dje.<\/p>\n
\u201eNa\u010delno moraju se uni\u0161titi grobnice pobijenih izdajnika, te se mora izbrisati svaki njihov trag i se\u0107anje, kako bi se neokrnjeno sa\u010duvala \u010dast naroda\u201d, navodi se u ovom dokumentu.<\/p>\n
Za razliku od Slovenije, \u017ertve u Srbiji su prema re\u010dima Cvetkovi\u0107a u najve\u0107em broju bile civili, koji nisu pripadali ni jednoj oru\u017eanoj formaciji, ve\u0107 su samo ozna\u010deni kao \u201cnarodni neprijatelji\u201d.<\/p>\n
\u010cak i u Sloveniji postoje problemi sa suo\u010davanjem sa partizanskim zlo\u010dinima i prema re\u010dima profesora Ferenca sada je zbog toga do\u0161lo da zastoja u istra\u017eivanjima.<\/p>\n
\u201eKada je otkriveno da su u partizanskim jedinicama koje su streljale ljude kod Hudu jame bili Slovenci, do\u0161lo je do zastoja. Do sada je pri\u010da bila da su sve te ljude ubijali drugi, a ne Slovenci. Sad je otkriveno druga\u010dije. Pokrenuti su neki krivi\u010dni postupci, ali je do\u0161lo do zastoja u radu Komisije\u201d, navodi profesor Ferenc.<\/p>\n
Otpor radu Komisije<\/strong><\/p>\nU Srbiji i dalje postoji veliki otpor prema inicijativi da se uop\u0161te i prizna da su partizanske jedinice po nare\u0111enju Broza i Vrhovne komande NOVJ \u010dinile masovne i organizovane zlo\u010dine. Da je taj otpor postojao \u010dak i prilikom formiranja Komisije govori i njen sekretar Sr\u0111an Cvetkovi\u0107.<\/p>\n
\u201eSamo ime Komisije \u2013 \u201eDr\u017eavna komisija za pronala\u017eenje i obele\u017eavanje svih tajnih grobnica u kojima se nalaze posmrtni ostaci streljanih posle 12. septembra 1944. godine\u201d \u2013 govori da se tu ne\u0161to skriva. Uobi\u010dajeno je da takve komisije imaju naziv kojim bi se identifikovale \u017ertve i po\u010dinioci, \u0161to ovde nije slu\u010daj. To govori da je za nekog to bilo i dalje preosteljivo. U evropskim, postokumunisti\u010dkim zemljama naj\u010de\u0161\u0107e su formirane komisije za popisivanje \u017ertava komunizma ili komunisti\u010dkog sistema\u201d, navodi Cvetkovi\u0107.<\/p>\n
On dodaje da se, kako ka\u017ee, \u201etihi bojkot\u201d pokazuje i tako \u0161to osim male pomo\u0107i Ministarstva pravde nijedna druga dr\u017eavna institucija ne finansira ovu Komisiju.<\/p>\n
\u201e\u010cesto se de\u0161ava da u bud\u017eetu Komisije nema novca \u010dak ni za gorivo da odemo do neke lokacije. Zato se na\u0161 rad uglavnom zasniva na entuzijazmu i \u017eelji da profesionalno utvrdimo istorijsku istinu, bez bilo kakvih ideolo\u0161kih predrasuda\u201d, napominje Cvetkovi\u0107.<\/p>\n
Komisiji je po\u010delo besplatno da poma\u017ee privatno preduze\u0107e \u201eMonting\u201d koje ima najsavremenije ma\u0161ine za skeniranje terena.<\/p>\n
\u201eKada sam video sliku kako Cvetkovi\u0107, sa nekom obi\u010dnom ka\u0161ikom poku\u0161ava da razgrne zemlju na jednom strati\u0161tu, odlu\u010dio sam da pomognem, jer sam tada shvatio da je Komisija za tajne grobnice u kojima su \u017ertve partizana formirana bez sredstava\u201d, ka\u017ee za CINS Bla\u017eo \u0110urovi\u0107, vlasnik \u201eMontinga\u201d.<\/p>\n
Do skora su pitanja\u00a0 o masovnim streljanjima nedu\u017enih ljudi po naredbi iz partizanske komande uglavnom pokretali samo \u010dlanovi porodica \u017ertava. Decenije u kojima je negirana ova, kako su utvrdile komisije Srbije, Slovenije i Hrvatske, istorijska \u010dinjenica, samo su poja\u010dale odlu\u010dnost potomaka \u017ertava da se utvrdi istina.<\/p>\n
*Tekst je produciran u sastavu CINS-ovog programa<\/a> \u201eFond za istra\u017eiva\u010dko novinarstvo\u201c (Konkurs za finansiranje istra\u017eiva\u010dkih pri\u010da) koji je podr\u017eala Holandska ambasada u Srbiji<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"Komisija do sada popisala 25.000 ljudi streljanih u Srbiji, procenjuje se da \u0107e ih biti \u201evi\u0161e desetina hiljada\u201d<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[7],"tags":[],"class_list":["post-56495","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-istrazivanja"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/56495","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=56495"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/56495\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=56495"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=56495"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=56495"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
![\"\"](\"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-content\/uploads\/2011\/08\/Spisak-OZNA-copy.jpg\" "\\"Spisak,")
<\/a>Skoro svaki zaseok u Srbiji ima strati\u0161te u\u00a0 kojem su zakopani uglavnom civili, \u017ertve komunisti\u010dkog re\u017eima, ubijene bez su\u0111enja, \u010dije se ka\u017enjavanje i danas nastavlja, jer jo\u0161 nemaju pravo na sahranu. Ovo tu\u017eno poglavlje istorije Srbije po\u010delo je septembra 1944, a tek 65 godina kasnije dr\u017eava je smogla snage da, dosta stidljivo, uspostavi \u201eDr\u017eavnu komisiju za pronala\u017eenje i obele\u017eavanje svih tajnih grobnica u kojima se nalaze posmrtni ostaci streljanih posle 12. septembra 1944. godine\u201d \u010diji je zadatak da utvrdi ta\u010dan broj \u017ertava i popi\u0161e ove grobnice.<\/p>\n