U stru\u010dnoj literaturi pani\u010dna stanja se opisuju kao iznenadni, bezrazlo\u017eni, sna\u017eni i nesavladivi napadi straha i u\u017easa, pra\u0107eni drhtanjem, tahikardijom, ubrzanim disanjem, gušenjem, vrtoglavicom ili nesvesticom. <\/p>\n
\u010coveku se \u010dini da \u0107e pasti u nesvest ili da \u0107e umreti usled sr\u010danog udara. Takav napad je vrlo dramati\u010dan i verovatno se na njega misli kada se ka\u017ee da je panika najstrašniji do\u017eivljaj koji \u010dovek mo\u017ee da do\u017eivi. Ovakvo ose\u0107anje straha se lako vezuje za situaciju u kojoj se javilo, te tako mogu da nastanu razli\u010dite fobije od ulice, otvorenog prostora, zatvorenog prostora itd.<\/p>\n
U \u017eelji da vam pribli\u017eimo prirodu ovog poreme\u0107aja duše, a i da uka\u017eemo na mogu\u0107u pomo\u0107, obratili smo se psihijatru, dr Nataši Šikani\u0107. Napomenimo da je re\u010d o poreme\u0107aju od koga, narodski re\u010deno, pate normalne osobe.<\/p>\n
La\u017ena uzbuna<\/p>\n
– Pani\u010dni poreme\u0107aj manifestuje se napadima panike, a u periodima bez napada, izra\u017eenim strahom od slede\u0107eg napada. Ovaj strah od slede\u0107eg napada, koji je pra\u0107en izbegavanjem situacija u kojima se mo\u017ee javiti, klju\u010d je za dijagnostikovanje bolesti. Intenzivno do\u017eivljeni strah – panika – kod pani\u010dnog poreme\u0107aja ne javlja se kao posledica stvarne opasnosti u trenucima kada nam je \u017eivot vitalno ugro\u017een, ve\u0107 je neka vrsta la\u017ene uzbune i dolazi iz vedra neba – ka\u017ee naša sagovornica<\/p>\n
Napad panike ima svoju emocionalnu, fizi\u010dku, saznajnu i manifestacionu komponentu. Emotivno se do\u017eivljava kao intenzivan strah i panika. Prate ga lupanje srca, nedostatak vazduha, gušenje, preznojavanje, nesvestica, vrtoglavica, drhtavica, „knedle" u stomaku ili grlu… Osoba ose\u0107a da joj je „došao kraj", da \u0107e umreti, poludeti, pasti u nesvest ili izgubiti kontrolu i na neki na\u010din izblamirati se u javnosti. Do\u017eivljaj je krajnje neprijatan, osoba zove Hitnu pomo\u0107 ili tra\u017ei pomo\u0107. Napad traje nekoliko minuta, maksimalno pola sata, a vrhunac nastupa vrlo brzo, ve\u0107 za nekoliko minuta. Nakon napada osoba se ose\u0107a iscrpljeno i malaksalo.<\/p>\n
– Pani\u010dni poreme\u0107aj je \u010desto pra\u0107en agorafobijom, \u010dime se bitno smanjuje normalno funkcionisanje. Osoba se plaši vo\u017enje autobusom, izlaska na ulicu, gu\u017eve, odlaska u supermarket, bioskop… Narušava se kvalitet \u017eivota, izbegavaju se odlazak na posao i dru\u017eenje, a u ekstremnim slu\u010dajevima osoba ne izlazi iz ku\u0107e, ponekad i godinama. Stanje mo\u017ee da komplikuje pojava depresije i alkoholizma – objašnjava dr Šikani\u0107.<\/p>\n
Va\u017eno rano prepoznavanje simptoma<\/p>\n
Le\u010denje se sprovodi kombinovanom metodom, medikamentima i psihoterapijom, koje, statisti\u010dki gledano, daju iste rezultate. Uz lekove, koji se u prvo vreme daju da bi se oboleli oslobodio simptoma, sprovodi se psihoterapija kroz koju pacijent u\u010di kako da se konstruktivno odnosi prema bolesti. Pod nadzorom lekara, izazivaju se simptomi panike, gde se osoba navodi da ih ne posmatra u katastrofi\u010dnom svetlu – pridaju\u0107i telesnim reakcijama preveliki, a samom sebi premali zna\u010daj. Pored toga, sprovodi se i relaksaciona terapija, gde pacijent u\u010di kako da se opusti i generalno vlada sobom i svojim reakcijama.<\/p>\n
– Kada govorimo o izle\u010denju, 40-50 odsto onih koji se jave na le\u010denje više nemaju napade panike; oko 40 odsto ima hroni\u010dne napade panike, ali ne tog intenziteta i mogu da funkcionišu, a 10-20 odsto su hroni\u010dno na le\u010denju i kod njih je pani\u010dni poreme\u0107aj kombinovan s poreme\u0107ajem li\u010dnosti. Va\u017eno je što pre prepoznati simptome i obratiti se za pomo\u0107, jer tok le\u010denja zavisi i od toga koliko dugo bolest ve\u0107 traje. Ova preporuka va\u017ei kako za obolele, tako i za lekare – upozorava Nataša.<\/p>\n
Ljudi razli\u010dito reaguju na pojavu panike. Neki se ve\u0107 nakon nekoliko napada javljaju lekaru. Drugi obilaze zdravstvene ustanove godinama, naj\u010deš\u0107e kardiologe i gastroenterologe pre nego što do\u0111u na pravu adresu, a tre\u0107i ne urade to nikad, gde bolest ostaje neprepoznata, naro\u010dito ako se simptomi „neutrališu" alkoholom. Ponovimo dakle još jednom da je najbolje odmah se javiti stru\u010dnjaku za dušu i ne izbegavati situacije koje provociraju napade, jer to nije dobra taktika, pošto se time bolest produbljuje. Naprotiv, postepeno suo\u010davanje sa strahovima, nikako naglo ili odjednom, lekovito je..<\/p>\n
Kontrolišite disanje<\/p>\n
Ako vas uhvati panika, preporuka je da dišete mirno i kroz nos. Ubrzano disanje koje se javlja u tom trenutku samo poja\u010dava simptome. Kada bi osoba uspela da zatvori usta, ovi bi ubrzo nestali. Na\u017ealost, poslednja stvar koju osoba obuzeta pani\u010dnim strahom mo\u017ee da uradi jeste da se – smiri. Zato joj je potrebna pomo\u0107.<\/p>\n
Alo<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U stru\u010dnoj literaturi pani\u010dna stanja se opisuju kao iznenadni, bezrazlo\u017eni, sna\u017eni i nesavladivi napadi straha i u\u017easa, pra\u0107eni drhtanjem, tahikardijom, ubrzanim disanjem, gušenjem, vrtoglavicom ili nesvesticom. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-50710","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50710","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=50710"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50710\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=50710"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=50710"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=50710"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}