Puna vitamina A, B i C, antioksidanasa, bioflavonoida, elagi\u010dne kiseline, antocijanina, melatonina…Kada se termi\u010dki obra\u0111uje gubi veliki deo arome, boje i slatko\u0107e<\/p>\n
Svojom jedrinom, purpurno crvenom ili \u017eutom bojom, trešnja (Prunus avium) malo koga ostavlja ravnodušnim. Iako zvu\u010di neverovatno, njihovim ukusom ljudi su se sladili još u bronzanom dobu. A u osmom veku pre nove ere, ova neverovatna vo\u0107ka kultivisana je u Turskoj i Gr\u010dkoj. Ipak, za dolazak trešanja na Stari kontinent najzaslu\u017eniji je rimski vojskovo\u0111a Lukul, koji je posle pobede u srednjoj Aziji, ku\u0107i poneo hiljadu sadnica. <\/p>\n
Danas je raširena po celom svetu sa više od 900 sorti.<\/p>\n
Trešnje se jedu sve\u017ee, koriste se za pravljenje d\u017eema, kompota, kola\u010da, a od njih se pravi i rakija trešnjeva\u010da. Plodovi mogu i da se uma\u010du u \u010dokoladni preliv, kao dekoracija raznih poslastica. Pire dobijen od trešanja upotrebljava se za pravljenje sladoleda, frapea, raznih umaka, dok se sve\u017ee trešnje uglavnom koriste za vo\u0107ne salate. Iako je ova vo\u0107ka zahvalna za spremanje kola\u010da i drugih deserta, ipak je najzdravija i najukusnija sve\u017ea. Kada se termi\u010dki obra\u0111uje, trešnja gubi veliki deo arome, boje i slatko\u0107e, zbog \u010dega postaje manje intenzivan do\u017eivljaj za \u010dula.<\/p>\n
Prilikom kupovine treba voditi ra\u010duna da je plod \u010dvrst, neošte\u0107en i što više crven, jer je to garancija da je i sladak. Na sve\u017einu ploda ukazuju i peteljke koje bi trebalo da budu zelene, a ne tamne ili sme\u0111e. Ukoliko \u017eelite da traju du\u017ee, treba ih neoprane spakovati u plasti\u010dne kese i u fri\u017eideru \u010duvati najdu\u017ee dva-tri dana. <\/p>\n
Lekovita svojstva trešnje poznata su od davnina, s tim što danas dobija potvrdu i zvani\u010dne medicine. Trešnje sadr\u017ee vrlo malo masti, pa jedna šoljica trešanja sadr\u017ei zanemarljivih 85 kalorija. Ali su zato vrlo bogate belan\u010devinama, ugljenim hidratima, vitaminima A i C, a u nešto manjim koli\u010dinama i vitaminima B 1, B 2, B 3 i B 6. U trešnjama ima dosta folne kiseline, kao i minerala kalcijuma, kalijuma, gvo\u017e\u0111a, magnezijuma i cinka.<\/p>\n
Narodna medicina je veli\u010da kao lek za giht i artritis, tvrde\u0107i da je 20 trešanja deset puta delotvornije od "aspirina". Nau\u010dnici iz Mi\u010digena tvrde da trešnje olakšavaju bolove od artritisa, imaju izuzetno antiinfektivno delovanje, kao i da usporavaju proces starenja jer su bogata riznica antioksidanasa. Tako\u0111e, ukazuju i na korisna svojstva trešnje u borbi protiv bolesti srca i karcinoma.<\/p>\n
Antikancerogena svojstva poti\u010du od flavonoida izokvercina i kvercina, koji predstavljaju najja\u010de antikancerogene materije. Osim toga, elagi\u010dna kiselina koja se u ve\u0107im koli\u010dinama nalazi ne samo u trešnji, nego i u višnji, jagodi i malini, tako\u0111e predstavlja sna\u017ean antioksidans koji spre\u010dava ošte\u0107enje DNK \u0107elije, a samim tim smanjuje mogu\u0107nost obolevanja od raka. Zanimljivo je da trešnje mogu da se jedu u neograni\u010denim koli\u010dinama jer ne iritiraju \u017eeludac. Obilje bora, koji se nalazi u trešnjama, u kombinaciji sa kalcijumom i magnezijumom, izvrsno deluje na zdravlje kostiju i njihovu gustinu. Svoju delotvornost pokazale su i kao hrana za dobar san.<\/p>\n
Me\u0111utim, trešnje nikako ne treba jesti pre ru\u010dka jer mogu da uspore izlu\u010divanje \u017eeluda\u010dnih sokova za varenje, što posebno mo\u017ee da ote\u017ea varenje mesa. I nikako posle konzumiranja trešanja ne treba piti vodu, a pogotovo ne pivo ili druga alkoholna pi\u0107a.<\/p>\n
\u010cAJ, SOK I TINKTURA <\/p>\n
Protiv bolesti bubrega i mokra\u0107nih organa šaku peteljki trešanja skuvati u jednoj litri vode. Peteljke se kuvaju dva minuta od trenutka kada voda provri. \u010caj ostaviti da malo odstoji, zatim ga procediti i piti nezasla\u0111en u gutljajima tokom celog dana.<\/p>\n
Za \u010diš\u0107enje bubrega<\/p>\n
Od peteljki trešanja mo\u017ee da se napravi \u010daj za poboljšano izlu\u010divanje mokra\u0107e, pri pojavi kamena u bubregu. \u010caj se priprema tako što se kaši\u010dica peteljki prelije sa 200 grama vode ili mleka i kuva minut-dva. Zatim se \u010daj ostavi da odstoji poklopljen pet minuta, a onda procedi i pije tri puta na dan.<\/p>\n
Protiv sr\u010danih tegoba<\/p>\n
Za ovaj \u010daj potrebno je usitniti 25 grama koštica trešnje, a zatim ih staviti u 80 mililitara jake rakije. Ovako dobijen sadr\u017eaj treba ostaviti da odstoji deset dana na umerenoj temperaturi. Tinkturu treba piti dva puta na dan po pet kapi.<\/p>\n
Protiv reume <\/p>\n
Treba osam dana uzastopno piti sok od sve\u017eih trešanja. Sok se pije tri puta na dan po jedna \u010daša.<\/p>\n
Za uklanjanje fizi\u010dke i umne iscrpljenosti<\/p>\n
Tri puta na dan treba pojesti po 250 grama ovog vo\u0107a.<\/p>\n
Ve\u010dernje Novosti<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Puna vitamina A, B i C, antioksidanasa, bioflavonoida, elagi\u010dne kiseline, antocijanina, melatonina…Kada se termi\u010dki obra\u0111uje gubi veliki deo arome, boje i slatko\u0107e<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-50691","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50691","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=50691"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50691\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=50691"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=50691"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=50691"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}