{"id":50679,"date":"2011-06-17T11:33:57","date_gmt":"2011-06-17T11:33:57","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=50679"},"modified":"2011-06-17T11:33:57","modified_gmt":"2011-06-17T11:33:57","slug":"sta-sve-covek-moze-da-nauci-od-biljaka","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2011\/06\/17\/sta-sve-covek-moze-da-nauci-od-biljaka\/","title":{"rendered":"\u0160ta sve \u010dovek mo\u017ee da nau\u010di od biljaka?"},"content":{"rendered":"

Tema ovogodišnje "nedelje botani\u010dkih bašta" od 11. do 19. juna u Nema\u010dkoj jeste bionika. U Nema\u010dkoj postoji ukupno 95 botani\u010dkih bašti, oko polovina njih je u sklopu univerziteta. Najpoznatija je ona u Bonu.<\/em><\/p>\n

Još u srednjem veku postojale su bašte sa medicinskim biljem na univerzitetima na kojima su se školovali lekari. Danas su botani\u010dke bašte otvorene za sve gra\u0111ane i imaju bogatu obrazovnu ponudu. Ipak, one su još uvek va\u017ene i za obrazovanje studenata. Gabi Rojher pratila je grupu studenata iz Nis instituta u botani\u010dkoj bašti.<\/p>\n

Botani\u010dka bašta u Bonu ne pripada nijednom fakultetu posebno ve\u0107 je centralni deo Univerziteta. Ovde biljke ne samo da se uzgajaju i razmno\u017eavaju, ve\u0107 se i štite. To posebno va\u017ei za biljke kojima preti izumiranje, kako u svetu, tako i u Nema\u010dkoj i regionu.<\/p>\n

Kristijan Danijel Nis bio je prvi botani\u010dar na bonskom Univerzitetu. Po njemu je nazvan Nis institut za biodiverzitet, koji je postigao svetski relevantne istra\u017eiva\u010dke rezultate u oblasti bionike.<\/p>\n

Tajne orhideja<\/p>\n

Nadja Korotkova objašnjava specifi\u010dnosti orhideje u botani\u010dkoj bašti. Ona danas vodi malu grupu studenata sa kursa "Sistematika i biologija skrivenosemenica". Oni su u obilasku takozvanog "sistema" botani\u010dke bašte , kako bi još jednom ispitali osobine odre\u0111enih biljaka.<\/p>\n

Nau\u010dni saradnik Volfram Lobin objašnjava: "U univerzitetskim baštama uvek postoji neki sistem. Imamo veoma veliki sistem sa preko 1.200 vrsta. U ovom delu pokazujemo biljke po njihovim srodnim osobinama. To zna\u010di da su ovde zasa\u0111ene biljke, koje u prirodi najverovatnije nikako ne bi mogle zajedno da rastu, zato što nemaju isti biotop, ve\u0107 su jedne sa drugima u srodstvu. Ovde, moglo bi se re\u0107i uz izvesno preterivanje, jedna do druge mogu da rastu severnoameri\u010dka i ju\u017enoameri\u010dka biljka. Ovaj deo bašte se naj\u010deš\u0107e koristi u nastavi."<\/p>\n

Biljke koje studenti ovde sakupljaju odnose se u Nis institut za biodiverzitet i tamo se ispituju pod mikroskopom. Tako se bolje upamte strukture listova i cvetova, smatra Nikola Šmit, koja je na master studijama botanike:<\/p>\n

"Ujutru idemo okolo sa baštovanom koji nam poma\u017ee u tra\u017eenju materijala. To onda polo\u017eimo ovde i onda svako sebi mo\u017ee da izabere ono što treba da se skicira."<\/p>\n

Botani\u010dka bašta u Bonu nastala je u zdanju jednog baroknog zamka. Osnivanjem Univerziteta 1818. godine iz ovog zdanja nastala je nau\u010dna bašta. To je jedna od najstarijih botani\u010dkih bašti u Nema\u010dkoj u kojoj se uzgaja preko 14.000 vrsta biljaka. Ve\u0107ina su doma\u0107e evropske vrste, ali ima i prekomorskih, a posebno vredi videti primerke vrsta iz tropskih oblasti.<\/p>\n

Master studentkinja Fong Trin oduševljena je što je ovde u botani\u010dkoj bašti otkrila neke vrste iz njene domovine – Vijetnama, kao na primer lotos:<\/p>\n

"Kada sam došla ovde, bilo mi je toplo oko srca, jer sam videla lotos. Ovaj institut je veoma poznat po lotosu. Karakteristike površine lista lotosa otkrivene su baš ovde, to je jedan od poznatijih rezultata istra\u017eivanja ovog Instituta. To me je tako\u0111e oduševilo."<\/p>\n

Nau\u010dno otkri\u0107e pomoglo privredi<\/p>\n

Istra\u017eivanje lotosa doprinelo je ugledu bonskog Nis Instituta za biodiverzitet i van nema\u010dkih granica. Direktor Instituta profesor Vilhelm Bartlot je ve\u0107 sedamdesetih godina istra\u017eivao tu biljku i otkrio takozvani efekat Lotosa. Listovi biljke se sami \u010diste. Oni imaju jednu posebnu površinsku strukturu koja spre\u010dava pojavu prljavštine. Zajedno sa svojim studentima i doktorantima profesor Bartlot je dalje istra\u017eio taj fenomen i razvio boju za fasadu koja ima isti efekat.<\/p>\n

"Samo lotosu – rekao bih, posve\u0107eno je tri doktorska rada i 5-6 seminarskih radova. Re\u010d je veoma slo\u017eenom fenomenu, pa pojedinac time i svim njegovim nijansama ne mo\u017ee da se bavi sam. I to je još uvek svetski trend. Samo se u Nema\u010dkoj od prodaje te farbe za fasadu godišnje zarade milioni."<\/p>\n

Efekat Lotos poznat je primer iz oblasti bionike iz koga ljudi mogu da nau\u010de o biljkama i primene to znanje u tehnici. U nedelji botani\u010dke bašte bonskog Univerziteta efekat lotosa \u0107e biti detaljno predstavljen. Svakako ne samo studentima ve\u0107 i širokoj publici.<\/p>\n

DW<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Tema ovogodišnje "nedelje botani\u010dkih bašta" od 11. do 19. juna u Nema\u010dkoj jeste bionika. U Nema\u010dkoj postoji ukupno 95 botani\u010dkih bašti, oko polovina njih je u sklopu univerziteta. Najpoznatija je ona u Bonu. Još u srednjem veku postojale su bašte sa medicinskim biljem na univerzitetima na kojima su se školovali lekari. Danas su botani\u010dke bašte […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-50679","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50679","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=50679"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50679\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=50679"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=50679"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=50679"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}