Danas, više od 20 godina posle pada Berlinskog zida i sloma socijalizma u isto\u010dnoj Evropi, se\u0107anja na prošla vremena su još uvek \u017eiva. I ne samo u zemljama bivše Jugoslavije.<\/p>\n
Slika – ista kao i svake godine: 25. maja, na dan masovnih manifestacija u \u010dast dana ro\u0111enja "najve\u0107eg sina naših naroda" – Josipa Broza Tita, u njegovom rodnom Kumrovcu okupljaju se mnogobrojni posetioci iz svih delova dr\u017eave koje više nema. Pevaju stare partizanske pesme, mašu ve\u0107 zaboravljenim zastavama i u malom restoranu piju vino iz Brozovih vinograda. Ponovo se prodaju zna\u010dke, šolje za kafu i majice sa Titovim likom. Jer, Tito je i danas prisutan, ka\u017ee Tvrtko Jakovina, istori\u010dar iz Zagreba.<\/p>\n
"Tito je, kao što je bio i za \u017eivota – brend. Tito je – to pouzdano znam – neko ko prodaje novine, ako ga objavite na naslovnoj strani, ili u nedeljnicima. Sve što je povezano s njim izaziva posebno interesovanje", ka\u017ee Jakovina.<\/p>\n
Jugoslavija – poseban slu\u010daj<\/p>\n
Kult li\u010dnosti je u socijalisti\u010dkim zemljama bio prisutan od samih po\u010detaka: Lenjinovo telo je mumificirano i izlo\u017eeno u mauzoleju na Crvenom trgu; njegov naslednik, Staljin, otišao je još dalje i od svog lika napravio gotovo ikonu. Posle Drugog svetskog rata, taj model je izvezen i u druge socijalisti\u010dke zemlje, gde se dr\u017eao do 60-ih godina, kada je polako po\u010deo da nestaje. Ali, bilo je izuzetaka, podse\u0107a Danijel Uršprung, istori\u010dar sa Univerziteta u Cirihu.<\/p>\n
"Tu pre svega mislim na Rumuniju, gde je krajem 60-ih godina Nikolae \u010caušesku stvorio sasvim novi kult. U manjoj meri to va\u017ei i za 70-e i 80-e godine u Bugarskoj sa Todorom \u017divkovim, a tu je i specijalni slu\u010daj: Albanija. Tamo je kult li\u010dnosti Envera Hod\u017ee negovan od 50-ih godina pa do njegove smrti. Poseban slu\u010daj je bivša Jugoslavija, gde je Tito, za razliku od drugih pomenutih vo\u0111a, imao autenti\u010dnu harizmu, gde ga je veliki broj ljudi zaista obo\u017eavao", ka\u017ee Uršprung.<\/p>\n
Od Poljske do Albanije<\/p>\n
Danas, više od 20 godina posle pada Berlinskog zida i sloma socijalizma u isto\u010dnoj Evropi, se\u0107anja na prošla vremena su još uvek \u017eiva – ne samo u zemljama bivše Jugoslavije. U Bugarskoj je socijalisti\u010dki na\u010din \u017eivota sveprisutan, što se vidi ve\u0107 i iz prehrambenih artikala i stila \u017eivota, posebno u provinciji, mada je za to "zaslu\u017eno" i siromaštvo.<\/p>\n
U Albaniji su tako\u0111e zaboravljene mnoge mra\u010dne strane re\u017eima Envera Hod\u017ee i postoji nostalgija za "starim dobrim vremenima" kada se znao red i \u017eivelo skromno, ali stabilno. Svuda mogu da se kupe biste ili slike velikog vo\u0111e…<\/p>\n
\u010cak i u Rumuniji, gde nema nostalgije i prate\u0107ih suvenira, ispostavilo se da tri \u010detvrtine ispitanih ima delimi\u010dno ili prete\u017eno pozitivnu sliku bivšeg šefa dr\u017eave \u010caušeskua. To se tuma\u010di uglavnom neslaganjem sa sadašnjim politi\u010dkim sistemom.<\/p>\n
Sasvim druk\u010dije je u Poljskoj, gde je i ranije vladalo jako antikomunisti\u010dko raspolo\u017eenje, a kult li\u010dnosti smatran simbolom ruskog patronata. Na socijalisti\u010dku prošlost se gleda trezveno i kriti\u010dki.<\/p>\n
Poigravanje simbolima prošlosti<\/p>\n
Današnjica se \u010desto poigrava simbolima prošlosti koji, istrgnuti iz konteksta, imaju odre\u0111enu dra\u017e, bilo kao semplovi partizanskih pesama u hip-hop muzici, ili u vidu dizajna reklame za prašak za veš. Ili u posebnoj formi javno-privatnog partnerstva, ka\u017ee istori\u010dar Tvrtko Jakovina.<\/p>\n
"Za nekoliko dana u Rijeci \u0107e biti otvorena izlo\u017eba zabranjene umetnosti, ili zabranjenih umetnika, isto\u010dne Evrope – na Titovom brodu ‘Galeb’. Me\u0111utim, jedan od ciljeva izlo\u017ebe na ‘Galebu’ nije bio samo taj kontrast simbola jednog sistema, jednog vladara, ve\u0107 u isto vreme \u017eelja da se brod koji je simbol jedne epohe uredi, jer se danas nalazi u o\u010dajnom stanju, pa da se iznajmljuje neko vreme bogatim interesentima, a ostalo bude – kao muzej – u rije\u010dkoj luci", ka\u017ee Jakovina.<\/p>\n
RDW<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Danas, više od 20 godina posle pada Berlinskog zida i sloma socijalizma u isto\u010dnoj Evropi, se\u0107anja na prošla vremena su još uvek \u017eiva. I ne samo u zemljama bivše Jugoslavije.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-50649","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50649","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=50649"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50649\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=50649"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=50649"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=50649"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}