Iskustvo je pokazalo još nešto: Ve\u0107ina ljudi se rado odlu\u010duje tako što se ne odlu\u010duje.<\/p>\n
Istra\u017eiva\u010di u Berlinu naglašavaju da \u010disto racionalna razmišljanja, nisu odlu\u010duju\u0107a pri odlu\u010divanju. Prototip jednog \u010disto racionalnog \u010doveka je u principu samo mit. Odluke se navodno uvek donose na osnovu ose\u0107aja. Profesor ekonomije na Univerzitetu u Bonu Armin Falk ka\u017ee: Model „ekonomskog \u010doveka više nije dovoljan i mora biti proširen".<\/p>\n
Istra\u017eiva\u010di ponašanja i mo\u017edanih procesa pokušali su na 15. kolokvijumu Fondacije Dajmler-Benc da zajedno odrede emotivne, socijalne i biološke faktore ljudskih odluka. Pošli su od toga da mnogobrojni faktroi ponašanja uti\u010du na \u010dovekove odluke. Falk i njegov tim istra\u017eili su spremnost ljudi na rizik.<\/p>\n
450 ljudi je u laboratoriji moralo da pro\u0111e testove rizika. Rezultati su upore\u0111eni sa ostalim podacima. Razlike u spremnosti ljudi na rizik sistematski su bile povezane sa polom, dobom, visinom, spremnoš\u0107u roditelja na rizik i njihovim obrazovnim nivoom.<\/p>\n
Konkretno: \u017eene se u principu manje usu\u0111uju da rizikuju od muškaraca, stariji manje od mla\u0111ih, ni\u017ee osobe manje od visokih. Tako\u0111e se pokazalo da roditelji sopstveni nivo spremnosti na rizik prenose na decu. „Na osnovu toga se mo\u017ee zaklju\u010diti da spremnost na rizik unutar jedne porodice verovatno mo\u017ee da ostana stabilna, nezavisno od toga da li se menjaju okvirni uslovi", ka\u017ee Falk.<\/p>\n
Va\u017enu ulogu ima i strpljenje<\/strong><\/p>\n Profesor Uve Zunde sa švajcarskog Institita za empirijska ekonomska istra\u017eivanja u Sent Galenu ka\u017ee: „Stepen strpljivosti va\u017ei za li\u010dno svojstvo jednog \u010doveka na koje on ne mo\u017ee da uti\u010de, ali to svojstvo i te kako uti\u010de na \u010dovekove odluke".<\/p>\n Nestrpljive osobe pojedu so\u010dnu jabiku radije danas nego sutra, teško mogu da odlo\u017ee zadovoljenje potreba – \u010dak i ako to u budu\u0107nosi ima negativne posledice po njih. „Politika tu ima puno prostora za manevrisanje. Sa stimulativnim merama mo\u017ee pomo\u0107i ljudima da u pravom trenutku donesu dugoro\u010dno povoljnu odluku, na primer u slu\u010daju penzijskog osiguranja", dodaje Zunde.<\/p>\n \u010cak i ako jednom "zavirimo" u mozak otkri\u0107emo naznake za individulne „motivacione federe" jer u glavi se vidi kako radi sistem nagra\u0111ivanja. Profesor Bernd Veber sa Univerziteta u Bonu ispitao je osobe u magnetno-rezonantnom skeneru koje su se takmi\u010dile jedne protiv drugih za nagradu.<\/p>\n Rezultat eskperimenta: Sistem nagra\u0111ivanja podstakao je direktno upore\u0111ivanje sa protivnicima i bio je odlu\u010duju\u0107i za stepen li\u010dnog zadovoljstva. Zna\u010di visina dobitka je imala tek sporednu ulogu.<\/p>\n Iskustvo je pokazalo još nešto: Ve\u0107ina ljudi se rado odlu\u010duje tako što se ne odlu\u010duje. To se mo\u017ee videti na primeru doniranja organa. Generalno je spremnost na doniranje organa u zemljama Evrope jednako visoka. Ipak, stvarna kvota doniranja u zemljama u kojima morate da se izjasnite protiv doniranja je za 70 odsto viša nego u zemljama u kojima se morate izjasniti za doniranje. Ako se pa\u017eljivo izaberu, tzv. „neobavezuju\u0107a pravila", mogu da doprinesu da se odluke poboljšaju, a da se pri tom ne ograni\u010di sloboda izbora pojedinca. Istra\u017eiva\u010di smatraju da bi od toga imali koristi i politika i društvo.<\/p>\n RDW<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Iskustvo je pokazalo još nešto: Ve\u0107ina ljudi se rado odlu\u010duje tako što se ne odlu\u010duje.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-50648","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50648","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=50648"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50648\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=50648"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=50648"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=50648"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}