Poznato je da u prirodi mu\u017ejaci koji imaju svoju \u017eenku katkad odlaze i pare se s drugima \u017eenkama te se vra\u0107aju natrag svojoj \u017eenki. Oni se sa svojom \u017eenkom pare i asistiraju pri othranjivanju potomstva, dok se s drugim \u017eenkama samo pare. No nisu oni jedini krivci, jer \u017eenke mnogih ptica i nekih sisavaca katkad rade u potpunosti istu stvar. Ovakav oblik reprodukcije nalazi se u literaturi pod nazivom Extra-pair Copulations (EPC's) i odnosi se na primjere \u017eivotinja koje imaju partnera, ali se upuštaju i u parenja s drugim \u017eenkama ili mu\u017ejacima. No kada su \u017eenke te koje se uz svoga partnera pare i s drugim mu\u017ejacima, njihov mu\u017ejak uz svoje potomstvo othranjuje i tu\u0111e, a da toga nije niti svjestan.<\/p>\n
Jedan od takvih primjer je ptica \u010dvorak (Sturnus vulgaris, fotografija desno). \u010cvorci \u017eive u parovima i zajedno podi\u017eu mlade. Poznato je da se mu\u017ejaci pare s više \u017eenki, ali se i \u017eenke pare s više mu\u017ejaka. Geneti\u010dkom analizom utvr\u0111eno je da od 62 analizirana pti\u0107a u 14 gnijezda, njih 6 nije bilo od mu\u017ejaka koji ih je othranjivao. U jednom gnijezdu na\u0111ena su mladun\u010dad od tri razli\u010dita mu\u017ejaka. Jedno gnijezdo je \u010dak sadr\u017eavalo pti\u0107e koji nisu u rodu s niti jednim od roditelja, što upu\u0107uje i na mogu\u0107e parazitiranje legla koje sam opisala u jednom od svojih prethodnih \u010dlanaka.<\/p>\n
Jasno je da mu\u017ejaci profitiraju od EPC-a. Oni kroz dodatna parenja pove\u0107avaju broj svojih potomaka uz male energetske troškove, jer se na kraju brinu samo za potomstvo svoje \u017eenke. No zašto se \u017eenke upuštaju u takva dodatna parenja? Pretpostavlja se da na taj na\u010din \u017eenke prikupljaju gene i od drugih, boljih mu\u017ejaka. Kod više razli\u010ditih vrsta \u017eivotinja prona\u0111eno je da \u017eenke profitiraju od takvih dodatnih parenja i na druge na\u010dine. \u017denke glodavaca mogu odmah nakon poroda zatrudnjeti i kada steknu spolnu zrelost, skoro su cijeli \u017eivot trudne. Kod jednog glodavca, to\u010dnije prerijskog psa (Cynomys gunnisoni) istra\u017eivanja su pokazala da su \u017eenke koje se upuštaju u parenja s više mu\u017ejaka 100% vremena trudne. S druge strane, \u017eenke koje se pare s jednim mu\u017ejakom u prosjeku su trudne oko 90% vremena. \u017denke crvenokrilog kosa (Agelaius phoeniceus, naslovna fotografija) koje se pare s više mu\u017ejaka imaju ve\u0107u stopu izlegnutih pti\u0107a. Sli\u010dno je i kod jedne vrste divljih zamoraca, Galea musteloides, gdje promiskuitetnije \u017eenke imaju manju stopu mrtvoro\u0111en\u010dadi za razliku od monogamnih \u017eenki. Svi ti podaci idu u korist osiguranja fertilnosti kod \u017eenki, što je u prirodi od iznimne va\u017enosti za pre\u017eivljavanje vrste.<\/p>\n
Socijalna monogamija pojavljuje se u otprilike 90% ptica i 3% sisavaca. Znanstvenici procjenjuju da se u 90% socijalno monogamnih vrsta pojavljuje promiskuitet u obliku EPC-a. Kod ljudi se tako\u0111er javlja ovakav oblik kopulacije, a istra\u017eivanja pokazuju da su od 1 do 30% djece ustvari djeca drugog muškarca, a ne djeca muškarca koji ih odgaja.<\/p>\n
Linda Bjedov<\/p>\n