Da li ste se ikada zapitali, ili našli u situaciji, da nakon „pijane" no\u0107i sutradan nemate volje ni za \u010dim? <\/p>\n
Ako vam se to dešava previše \u010desto, onda mora da ste pomislili ili bar u šali nekome rekli da ste u depresiji. Zapravo, mo\u017eda ste bili u pravu. \u010cesto se alkoholizam i depresija povezuju, a mi otkrivamo i na koji na\u010din.<\/p>\n
Koliko je depresija \u010desta kod osoba koje dosta piju?<\/p>\n
– Do 40 odsto osoba koje \u010desto i dosta piju se javljaju simptomi nalik depresiji<\/p>\n
– Sa druge strane, kada ove osobe ne piju \u010desto, samo se kod 5 odsto muškaraca i 10 odsto \u017eena javljaju problemi sa depresijom<\/p>\n
– Kod 5 do 10 odsto ljudi sa problemom depresije se javlja i problem sa alkoholom<\/p>\n
Zašto problem sa alkoholom i depresija mogu i\u0107i „ruku pod ruku"?<\/p>\n
Alkohol mo\u017ee trenutno stvoriti ose\u0107aj prijatnosti i spokoja, ali ipak, postoje razlozi zašto su alkohol i depresija povezani:<\/p>\n
– Vrlo su \u010desti i mogu se pojaviti sasvim odvojeno<\/p>\n
– Depresivne osobe ponekad koriste alkohol kao lek koji same sebi prepisuju, recimo, kada \u017eele da se oraspolo\u017ee, zaspe ili drugo. Iako u malim koli\u010dinama alkohol zaista mo\u017ee da podigne raspolo\u017eenje, ako se koristi kao lek protiv depresije, problemi se stvaraju. Stvara se tolerancija na koli\u010dinu i vremenom je potrebno sve više<\/p>\n
– U velikim koli\u010dinama, iz bilo kog razloga da se koristi, stvara depresivni uticaj na raspolo\u017eenje<\/p>\n
Zašto je potrebno posebno obratiti pa\u017enju na alkohol kada se povezuje sa depresijom?<\/p>\n
Kada koriste alkohol, ljudi su hrabriji i donose rizi\u010dnije odluke. On im pru\u017ea ose\u0107aj stabilnosti i usporava ko\u010dnice, pa su ljudi \u010desto agresivni i navalentni. Depresija mo\u017ee dovesti do samoubila\u010dkih ideja. Kada nedostaje samokontrola a postoje poreme\u0107aji u rasu\u0111ivanju i impulsivnost usled upotrebe alkohola, postoji i ve\u0107a šansa da neko pokuša samoubistvo.<\/p>\n
Sve ve\u0107i broj pokušaja samoubistava je povezano sa alkoholom. Alkohol mo\u017ee dovesti do problema na poslu, bolesti i nedovoljne produktivnosti, a gubitak posla stvara još gori ose\u0107aj jer se pogoršava finansijska situacija i porodi\u010dni \u017eivot. Bra\u010dni problemi se tako\u0111e \u010desto javljaju kada jedno od supru\u017enika po\u010dne nekontrolisano da pije.<\/p>\n
Tako\u0111e, alkohol izaziva i dosta fizi\u010dkih problema jer su skoro svi organi u organizmu ugro\u017eeni. Problemi sa jetrom su naj\u010deš\u0107i i mogu da izazovu \u017euticu, a dalje mogu da uslede hepatitis, ciroza jetre ili \u010dak da jetra otka\u017ee.<\/p>\n
Drugi poznati problemi su:<\/p>\n
– Stoma\u010dni \u010direvi<\/p>\n
– Anemija<\/p>\n
– Nepravilan rad srca<\/p>\n
– Impotencija<\/p>\n
I konzumiranje i ostavljanje alkohola imaju negativne posledice i mogu izazvati:<\/p>\n
– Gubitak ose\u0107aja u udovima<\/p>\n
– Gubitak miši\u0107ne snage<\/p>\n
– Gubitak pam\u0107enja<\/p>\n
– „Skupljanje" mozga<\/p>\n
Iako nam alkohol poma\u017ee da zaspimo, taj san nije kvalitetan, i zbog toga osobe koje imaju problem da depresijom ne bi trebalo da koriste ovaj na\u010din ako imaju problem sa snom. Postoje i negativne posledice alkohola koje mogu imati veze sa zakonom. Pored vo\u017enje u pijanom stanju (koja je vrlo opasna), ponašate se uvredljivo, nasrtljivo i agresivno, mo\u017eete izazvati zakon na najrazli\u010ditije na\u010dine.<\/p>\n
Statistike ka\u017eu da je alkohol kriv za:<\/p>\n
– 33 odsto porodi\u010dnih problema<\/p>\n
– 40 odsto fatalnih po\u017eara u doma\u010dinstvu<\/p>\n
– 15 do 30 odsto nesre\u0107a na poslu Depresija se tako\u0111e povezuje sa brojem nesre\u0107a, a ako se kombinuje sa alkoholom, broj je još ve\u0107i. Neki antidepresivi su sedativi. Ako se uzimaju sa alkoholom, osoba mo\u017ee biti oduzeta i postoji rizik od prestanka disanja. Tako\u0111e, dosta anitidepresiva se razgra\u0111uje u jetri, a pošto alkohol ošte\u0107uje jetru, nivo lekova \u0107e biti dosta pove\u0107an kod osoba koje konzumiraju više alkohola. Zbog ovoga dolazi do poja\u010danih nuspojava.<\/p>\n
Veza sa funkcijama mozga<\/p>\n
Neki sistemi koji stvaraju u mozgu ose\u0107aj slabog raspolo\u017eenja, anksioznosti, gubitka apetita ili lošeg sna su zahva\u0107eni i alkoholom. Zbog ovoga alkohol mo\u017ee izazvati depresiju.<\/p>\n
Psihosocijalne veze<\/p>\n
– \u017divot pod stresom mo\u017ee biti uzrok i alkoholizma ali i depresije<\/p>\n
– Osobe koje previše piju su naj\u010deš\u0107e nedovoljno bri\u017eni ili loši roditelji, a to tako\u0111e izaziva depresiju kod odraslih<\/p>\n
Genetske veze<\/p>\n
– Problem sa alkoholom je \u010deš\u0107i kod dece roditelja koji su ve\u0107 imali sli\u010dan problem, ali je teško re\u0107i šta je ta\u010dno nasle\u0111eno u ovom slu\u010daju. Mo\u017ee biti tolerancija na alkohol i njegove uticaje, ili i razli\u010diti uticaji akohola na razli\u010dite sisteme u mozgu<\/p>\n
– Depresija ima genetske veze, i to je potvr\u0111eno. Ako vaš blizak ro\u0111ak, prvo koleno, roditelj ili brat ili sestra, pate od depresije, vaše šanse da je steknete u \u017eivotu su znatno ve\u0107e<\/p>\n
Koliko je alkohola potrebno da bi uticao na mozak?<\/p>\n
Veliki broj uticaja zavisi direktno od koli\u010dine unetog alkohola:<\/p>\n
– U malim koli\u010dinama (jedna do 2 jedinice), alkohol ima opuštaju\u0107e dejstvo i stvara ose\u0107aj euforije zbog \u010dega se osoba ose\u0107a samouvereno, društveno i radosno<\/p>\n
– Me\u0111utim, \u010dak imale doze alkohola (1 do 5 jedinica) mogu da stvore slabu koordinaciju, uspore reflekse i pove\u0107aju sklonost ka rizicima<\/p>\n
– U Velikoj Britaniji je dozvoljeno da vozite sa 80mg alkohola na 100ml krvi. Teško je re\u0107i koliko je to u jedinicama jer kod svakog to zavisi od telesne mase, od brzine ispijanja i mnogih drugih faktora. Ta granica, ipak, nije sigurna za vo\u017enju.<\/p>\n
– Ako u sebi imate dvaput više alkohola od dozvoljene gornje granice, to vam uti\u010de na pam\u0107enje i nastupa vrlo slaba koordinacija<\/p>\n
– Sa 3 ili 4 puta više alkohola od dozvoljene koli\u010dine, centar u mozgu odgovoran za disanje se zaustavlja i vodi u smrt<\/p>\n
Kod svakog se koli\u010dina razlikuje i zbog toga što se stvara tolerancija na alkohol. To zna\u010di da oni koji redovno ispijaju pove\u0107e koli\u010dine ose\u0107aju pijanstvo i efekte alkohola nakon mnogo više jedinica.<\/p>\n
Koliko je sigurno?<\/p>\n
Trenutna preporu\u010dena koli\u010dina da bi se izbegli psihi\u010dki i fizi\u010dki rizici je 28 jedinica (10ml etanola) za muškarce, i 21 jedinica za \u017eene.<\/p>\n
Jedna jedinica alkohola je:<\/p>\n
– Pola krigle piva<\/p>\n
– Jedan „shot"<\/p>\n
– Mala \u010daša vina Ove granice nisu sigurne, ve\u0107 samo govore da iznad toga postoji pove\u0107an rizik.<\/p>\n
– 28 jedinica (ili 21 za \u017eene) ako se konzumira odjednom nije sigurno i mo\u017ee izazvati ozbiljne probleme<\/p>\n
– Svakako bi trebalo barem jedan ili dva dana nedeljno NE piti nikakav alkohol<\/p>\n
Kada da po\u010dnem da se brinem ako pijem dosta alkohola?<\/p>\n
Postoje brojni pokazatelji da ve\u0107 preterujete. Neki od njih su:<\/p>\n
– Ako koristite alkohol kao beg od stvarnosti u kojoj niste zadovoljni<\/p>\n
– Ako koristite alkohol da biste lakše zaspali<\/p>\n
– Ako pijete svakodnevno<\/p>\n
– Ako pijete više nego što je preporu\u010deno kao nedeljna gornja granica<\/p>\n
– Ako vam je pi\u0107e glavna preokupacija u \u017eivotu<\/p>\n
– Ako redovno pijete sami<\/p>\n
– Ako vas ljudi savetuju da smanjite ili prestanete<\/p>\n
– Ako vas nervira što vam \u010desto govore da smanjite\/prestanete da pijete<\/p>\n
– Ako ose\u0107ate krivicu jer pijete<\/p>\n
– Ako vam je ujutru potrebno pi\u0107e da biste zapo\u010deli dan<\/p>\n
– Ako se ose\u0107ate mamurno nakon dosta pi\u0107a<\/p>\n
– Ako postoje periodi kojih se ne se\u0107ate jer ste dosta pili<\/p>\n
– Ako imate probleme na poslu je previše pijete<\/p>\n
– Ako ste ikada bili privedeni ili uhapšeni zbog ne\u010dega ura\u0111enog u pijanom stanju<\/p>\n
Kako se le\u010de problemi sa depresijom i alkoholom?<\/p>\n
Dosta su sli\u010dne posledice alkoholizma i depresije:<\/p>\n
– Umor<\/p>\n
– Nekvalitetan san<\/p>\n
– Rano ustajanje<\/p>\n
– Slab nivo energije<\/p>\n
– Slab apetit<\/p>\n
Ovo je sve posledica previše alkohola, ali je teško re\u0107i da li ta osoba ima i probleme sa depresijom jer su simptomi zaista sli\u010dni. Najbolje je le\u010diti problem sa alkoholom prvo a zatim depresiju. Ako depresija ne prestane ni nakon osloba\u0111anja od problema sa alkoholom, potrebno je po\u010deti terapiju.<\/p>\n
1. Detoksikacija za odvikavanje od alkohola<\/p>\n
Prvo se ne uzima alkohol, koriste se lekovi da bi se spre\u010dio sindrom prestanka.<\/p>\n
Ovaj sindrom uklju\u010duje:<\/p>\n
– Drhtavicu<\/p>\n
– Anksioznost<\/p>\n
– Nemir<\/p>\n
– Znojenje<\/p>\n
– Mu\u010dninu<\/p>\n
– Napade<\/p>\n
– Delirijum tremens<\/p>\n
Delirijum tremens nastupa naj\u010deš\u0107e tri dana nakon prestanka uzimanja alkohola i mo\u017ee trajati do 7 dana. Simptomi su sli\u010dni opisanima plus dezorijentacija, halucinacije i deluzije.<\/p>\n
2. Savetovanje<\/p>\n
Podrška i savetovanje mogu vrlo pomo\u0107i osoba koje apsitiniraju. Postoji nekoliko opcija i potrebno je prona\u0107i odgovaraju\u0107u.<\/p>\n
3. Lekovi<\/p>\n
Disulfiram i akamprozat. Prvi poma\u017ee u apstinenciji ako osoba prolazi kroz teške i nekad opasne reakcije, a ako se konzumiraju sa alkoholom, mogu biti još opasniji. Drugi poma\u017ee u otkalanjanju potrebe za alkoholom. Ovi lekovi mogu pomo\u0107i samo ukoliko osoba ima jaku volju da ostavi alkohol.<\/p>\n
Šta da uradim ako sumnjam da imam problem sa alkoholom?<\/p>\n
Najte\u017ee je u\u010diniti prvi korak – priznati sebi da imate problem. Potrebno je da razgovarate sa nekim.<\/p>\n
Evo šta i koga treba da poslušate:<\/p>\n
– Svog lekara<\/p>\n
– Savetnika koji radi sa vašim lekarom<\/p>\n
– Lokalno savetovalište za alkoholizam<\/p>\n
– Društvo anonimnih alkoholi\u010dara, ako postoji<\/p>\n
– Posetiti kliniku za odvikavanje u koju se mo\u017eete sami prijaviti ili tra\u017eite uput od svog lekara<\/p>\n
B92<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Da li ste se ikada zapitali, ili našli u situaciji, da nakon „pijane" no\u0107i sutradan nemate volje ni za \u010dim? <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-50591","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50591","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=50591"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50591\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=50591"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=50591"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=50591"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}