Šta zna\u010di biti "nenormalan"? Šta je uopšte "normalno"? Da li je naše "normalno" uobi\u010dajeno i razumljivo i drugima? <\/p>\n
Re\u010d "normalno" izvodi se iz pojma "norma". Za norme je u Nema\u010dkoj zadu\u017een posebni institut koji se tako i zove – Institut za normiranje, skra\u0107eno DIN – za koji rade hiljade stru\u010dnjaka. Njima treba da zahvalimo što papir mo\u017ee da u\u0111e u odgovaraju\u0107u pregradu štampa\u010da, da ljudi u prodavnicama mogu da kupe adekvatne sijalice za svoje lampe i da utika\u010de mogu da utaknu u uti\u010dnice.<\/p>\n
Na internet stranici tog instituta stoji: "Norme podsti\u010du svetsku trgovinu i slu\u017ee racionalizaciji, poboljšanju kvalitete, zaštiti društva, kao i bezbednosti i sporazumevanju. Norme zna\u010de veliku privrednu korist koja Njema\u010dkoj donosi 16 milijardi evra godišnje." Sve to zvu\u010di logi\u010dno i prakti\u010dno. Ali što je s predstavama normalnog u našoj glavi? Za to instituti ove vrste nisu nadle\u017eni niti nam mogu pomo\u0107i.<\/p>\n
Do ju\u010de simbol emancipacije, danas razlog za izopštenje<\/strong><\/p>\n U anti\u010dko doba je tako, na primer, bilo normalno dr\u017eati robove, u Srednjem veku umirati s 30 godina, a u 15. stole\u0107u smatrati Zemlju ravnom plo\u010dom. Ali i danas se radikalno menjaju predstave normalnog, upu\u0107uje Doris Luke, profesorka sociologije na Univerzitetu u Bonu: "Jedan od primera za to je da su ljudi od 80-tih godina, prvo u univerzitetskim gradovima, a posle i na selu, po\u010deli da \u017eive zajedno bez ven\u010danog lista."<\/p>\n Drugim re\u010dima, postalo je "normalno" ne \u017eeniti se, tako da se sada oni koji odlu\u010de pred mati\u010dara moraju "opravdavati", odnosno odgovarati na pitanja: "Zašto se uopšte \u017eene?" Sli\u010dno je i s planiranjem potomstva. Pre je bilo najnormalnije da bra\u010dni parovi imaju decu, danas su suo\u010deni s pitanjem: "Kako mo\u017eeš u ovakvom svetu i ovakvim vremenima još da praviš decu!?"<\/p>\n Profesorka Luke navodi još jedan primer: pušenje. "Pre je ono bilo znak emancipacije \u017eena koje su demonstrativno pušile na ulici. Danas svi na recimo \u017eelezni\u010dkim stanicama moraju da stoje u posebno ozna\u010denim zonama, ako \u017eele da puše. To vrlo jasno pokazuje kako se norme ponašanja radikalno menjaju", ka\u017ee ona.<\/p>\n Uvek postoji alternativa<\/strong><\/p>\n "Normalno" je karakteristika puna opre\u010dnosti. Neko ko u pozitivnom smislu nije "normalan", smatra se druk\u010dijim, dakle, originalnim, kreativnim, hrabrim, ekscentri\u010dnim. Ta ista osobina u nekom drugom okru\u017eenju smatra se nepodobnom i nepo\u017eeljnom. Kršenja normi koje vrede u odre\u0111enom okru\u017eenju mogu nai\u0107i na još puno oštrije osude kao na primer: perverzno, kriminalno, bolesno, deformisano. Tako se u razumljivo samo po sebi meša ne\u010dija predstava o ispravnom.<\/p>\n Ali bez predstave o tome šta je "normalno", mi u svakodnevici uopšte ne bismo mogli da funkcionišemo, tvrdi Doris Luke. "Imala sam jednu studentkinju koja je išla po bonskim kafi\u0107ima, sedala za sto, i tamo po\u010dinjala da \u010dita svoju knjigu. Kada bi je konobar pitao šta \u017eeli da naru\u010di, ona bi rekla: ‘Ništa, \u017eelim samo ovde sedeti’. Bilo je vrlo zanimljivo videti kako bi konobari reagovali kada bi ih neko tako izbacio iz kolote\u010dine", pri\u010da Luke.<\/p>\n "Normalno" vs "nenormalno"<\/strong><\/p>\n S takvim "kriznim eksperimentima" sociolozi \u017eele da uka\u017eu da uvek postoji i barem jedna alternativa onome što vredi kao norma. U ve\u0107ini slu\u010dajeva je, naime, "normalnost" vrlo subjektivna veli\u010dina iako je mnogi smatraju statisti\u010dkom \u010dinjenicom. Norme su s jedne strane potrebne za funkcioniranje društva, ali s druge strane tra\u017ee prilago\u0111avanje, stvaraju autsajdere ili sile ljude da be\u017ee od "normale", i to ne samo u diktaturama.<\/p>\n Bonska profesorka sociologije ne mora da tra\u017ei daleko od svog okru\u017eenja takve primere. Ona je, pri\u010da, imala jednog kolegu koji je oboleo od Parkinsonove bolesti. On se preselio u Nujork jer tamo, kako je rekao, \u017eivi puno "ludih" i "abnormalnih", pa ne\u0107e upadati u o\u010di. Na nema\u010dkim univerzitetima bi svoju dijagnozu bio morao da skriva, jer se tamo ne smatra "normalnim" da za katedrom stoji profesor s takvim oboljenjem.<\/p>\n DW<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Šta zna\u010di biti "nenormalan"? Šta je uopšte "normalno"? Da li je naše "normalno" uobi\u010dajeno i razumljivo i drugima? <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-50552","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50552","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=50552"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50552\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=50552"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=50552"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=50552"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}