Vode\u0107i nema\u010dki hronobiolog Til Roneberg ve\u0107 du\u017ee vreme se zala\u017ee za ukidanje prelaska na zimsko i letnje vreme u celom svetu, smatraju\u0107i da pomeranje skazaljki na satu ima izuzetno štetne posledice po organizam.<\/p>\n
Prelazak na letnje vreme za nema\u010dkog hronobiologa predstavlja nedopustivo mešanje u prirodni ritam sna i budnosti. Na osnovu mnogobrojnih eksperimenata Roneberg dokazuje da taj, kako ka\u017ee "kolektivni dogovor da se sa radom po\u010dinje jedan sat ranije" veoma negativno uti\u010de ne samo na subjektivno ose\u0107anje ljudi, ve\u0107 i na njihovu produktivnost.<\/p>\n
Nema\u010dki nau\u010dnik naglašava da je za uskla\u0111ivanje "unutrašnjih" \u010dasovnika sa "socijalnim" pri prelasku na letnje ili zimsko vreme potrebno najmanje tri do \u010detiri nedelje, pa i više ako prole\u0107e kasni ili se leto odu\u017eilo.<\/p>\n
Opasnije od toga je samo smenski rad, kada se dan menja za no\u0107, a no\u0107 za dan. Takvu dinamiku, me\u0111utim, diktiraju potrebe proizvodnje, a prelazak na letnje vreme je potpuna besmislica, zaklju\u010duje Roneberg.<\/p>\n
"Muškarcu je potrebno šest sati sna, \u017eeni sedam, a budali – osam", rekao je jednom Napoleon, koji je spavanje smatrao za gubljenje vremena, i sam je spavao samo šest sati, kao i poznati pronalaza\u010d Edison. Ajnštajnu je me\u0111utim, bilo potrebno najmanje deset sati sna, a on kao što je svima poznato, uopšte nije bio budala.<\/p>\n
Potrebe za snom, kao i vreme za uspavljivanje i bu\u0111enje su individualni i u velikoj meri genetski odre\u0111eni, ukazuje u svojoj knjizi "Wie wir ticken" (Kako idu naši unutrašnji satovi) vode\u0107i nema\u010dki hronobiolog.<\/p>\n
"Ko rano rani dve sre\u0107e grabi", "Ko pre ustane sve pe\u010durke ubere, a pospan i lenj koprivu bere" sli\u010dne poslovice imaju skoro svi narodi, a njihov smisao je o\u010digledan – ljudi koji spavaju više i du\u017ee smatraju se za lenjivce.<\/p>\n
Til Roneberg, koji je vodio istra\u017eivanja u Nema\u010dkoj, Španiji, SAD, Indiji, Brazilu, i analizirao detaljnu informaciju o 80.000 stanovnika na tri kontinenta, smatra da su sli\u010dne "narodne mudrosti" beznade\u017eno zastarele, i verovatno su odgovarale stvarnosti kada se ve\u0107ina stanovništva bavila poljoprivrednom na predindustirjskom nivou.<\/p>\n
Oko 60 odsto Evropljana se ubraja u takozvane no\u0107ne "sove", što zna\u010di da le\u017eu kasno, a kasno i ustaju, što nije uvek i mogu\u0107e.<\/p>\n
"Unutrašnji" biološki sat mora da se uskla\u0111uje sa "socijalnim" tako da "sove" po pravilu moraju ranije nego što im se to ho\u0107e da ustaju i odlaze na posao. Posledice su poznate – teška koncentracija, razdra\u017eljivost, brzo zamaranje, te\u017ee podnošenje fizi\u010dkog, umnog i emocionalnog optere\u0107enja.<\/p>\n
"Ševe" u tom slu\u010daju s visine savetuju "sovama" da odu ranije na spavanje i sve \u0107e biti u redu. Me\u0111utim, du\u017eina sna nije najva\u017enija, isti\u010de Roneberg. Ukoliko je san u koliziji sa genetski odre\u0111enim bioritmom, sli\u010dna korekcija re\u017eima sna i budnosti nije od pomo\u0107i.<\/p>\n
San je kompleksan proces: usporavaju se refleksi, postepeno se sni\u017eava temperatura tela i hormonska aktivnost, strukturišu se me\u0111u\u0107elijski procesi… Ukoliko do bu\u0111enja dolazi protiv volje organizma u ne\u017eeljeno vreme, sve ide "naopako".<\/p>\n
Sem toga, pravilan san (i budnost) zavise od mnogo više faktora nego samo pripadnost "ševama" ili "sovama". Stepen umora, uzrast, pol, na\u010din \u017eivota, godišnje doba, sve to kako tvrdi nema\u010dki hronobiolog, ima zna\u010dajnu ulogu.<\/p>\n
Mala deca, na primer, po pravilu su, a na u\u017eas roditelja, jutarnji hronotipovi, ali kasnije re\u017eim sna se pomera za kasnije vreme dana. Apsolutne "sove" su mladi od 12 do 16 godina, omladina od puberteta do dvadeset godina, koja mo\u017ee do jutra da sedi ispred televizora ili kompjutera, šeta ili igra u diskoteci, ali ujutru ne mo\u017ee da ustane.<\/p>\n
Zato se nema\u010dki nau\u010dnik zdušno zala\u017ee da se po\u010detak nastave pomeri za kasnije, jer prvi \u010das, pa \u010dak i dva su uzaludni, uspavan mlad organizam ne usvaja gradivo.<\/p>\n
Takvi argumenti izazivaju buru negodovanja, pa \u010dak i podsmeh. Pedagozi, politi\u010dari, a i roditelji su ube\u0111eni da je 8,00-8,30 sati idealno vreme za prvo zvono u školi. A ukoliko školarci ne mogu ujutru da ustanu, neka le\u017eu ranije. Ovaj snishodljiv savet, prema re\u010dima nema\u010dkog hronobiologa jednostavno ignoriše bioritmi\u010dku specifi\u010dnost uzrasta.<\/p>\n
"Ovde nije u pitanju disciplina ve\u0107 biologija" naglašava Til Roneberg i ponovo upozorava da je "nemogu\u0107e odrediti univerzalan, za sve jedinstven ritam sna i budnosti".<\/p>\n
Kod muškaraca i \u017eena na primer dnevni ritam se ne menja jednostavno sa uzrastom, ve\u0107 su promene razli\u010dite i retko se podudaraju. Autor knjige, polušaljivo, poluozbiljno ukazuje da se upravo time mo\u017ee objasniti zbog \u010dega se zreli muškarci \u010desto \u017eene mladim devojkama. Velika je verovatno\u0107a da \u0107e unutrašnji \u010dasovnici muškaraca od 40-45 godina i \u017eena od 30-35 godina biti uskla\u0111eni.<\/p>\n
Postoji, istina, još jedan faktor u "podešavanju" naših unutrašnjih \u010dasovnika, a to je svetlost i to sun\u010dana. \u010cak i u sobi sa lusterima, osvetljenost ne premašuje par stotnina luksa, dok je na ulici kišovitog dana nivo osvetljenosti 1.000 luksa, a sun\u010danog \u010dak 100.000. Poznato je svima da se leti lakše budimo nego zimi.<\/p>\n
Uprkos tome, i ovde postoje odre\u0111ene nijanse. Svako narušavanje prirodnog ritma, koji reguliše re\u017eim sna pogoršava stabilnost našeg unutrašnjeg \u010dasovnika, odnosno celog organizma. (Tanjug)<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Vode\u0107i nema\u010dki hronobiolog Til Roneberg ve\u0107 du\u017ee vreme se zala\u017ee za ukidanje prelaska na zimsko i letnje vreme u celom svetu, smatraju\u0107i da pomeranje skazaljki na satu ima izuzetno štetne posledice po organizam. Prelazak na letnje vreme za nema\u010dkog hronobiologa predstavlja nedopustivo mešanje u prirodni ritam sna i budnosti. Na osnovu mnogobrojnih eksperimenata Roneberg dokazuje […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-50533","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50533","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=50533"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50533\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=50533"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=50533"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=50533"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}