Paukove niti veoma su jake i ne kidaju se. Hirurzi sada \u017eele da iskoriste te niti za zašivanje pokidanih nerava kod ljudi… <\/p>\n
Kada u \u0107ošku sobe primetite paukovu mre\u017eu verovatno \u0107ete je odmah „opajati". Ali u nau\u010dnom, medicinskom centru Univerziteta u Hanoveru, u nekoliko specijalno ure\u0111enih prostorija „mirno" \u017eivi 30 do 40 paukova. Re\u010d je o ju\u017enoameri\u010dkoj vrsti „Zlatni svileni pauk".<\/p>\n
Pored laboratorije za plasti\u010dnu hirurgiju Kristine Almeling, koja ve\u0107 dugo radi na medicinskom fakultetu u Hanoveru, nalazi se prostorija u kojoj se nalaze samo grane visoke i po nekoliko metara. <\/p>\n
„U ovoj prostoriji \u010duvamo paukove \u010dije niti koristimo. U ovom trenutku oni su idealne veli\u010dine. Pored ‘zlatno svilenih paukova’ tu je i nekoliko komada vrste ‘nefila’, velikih paukova koji mogu da narastu i do šest centimetara. Oni ovde imaju dovoljno prostora da tkaju svoje mre\u017ee", objašnjava Kristina Alemeling.<\/p>\n
Paukove mre\u017ee u prostoriji su ogromne, neke \u010dak pre\u010dnika jedan metar. U prostoriji, na granama ih je tridesetak. Kristina Almeling pa\u017eljivo uzima jedan primerak i nosi ga u susednu prostoriju gde se nalazi mašina koju zovu „vergl".<\/p>\n
„Ne\u0107emo ga povrediti, samo \u0107emo ga fiksirati preko tanke gaze. Gazu pritiskamo pincetom tako da pauk ne mo\u017ee da mrda nogicama. Slobodan je samo zadnji deo tela uz pomo\u0107 kog on i proizvodi niti", objašnjava Kristina.<\/p>\n
Nema upale u tkivu pacijenta<\/strong><\/p>\n U zadnjem delu tela pauka nalaze se \u017elezde koje lu\u010de niti. Nau\u010dnici pomo\u0107u pincete hvataju nit i lepe je za mašinu, u suštini to\u010dak pre\u010dnika 30-ak centimetara. Kada to\u010dak po\u010dne da se okre\u0107e, on iz tela pauka izvla\u010di nit koja mo\u017ee da bude duga\u010dka \u010dak i 200 metara.<\/p>\n Nit proizvodi jedna od sedam \u017elezda i pauk ne mo\u017ee da kontroliše lu\u010denje. Kada nau\u010dnici jednom uhvate nit, oni iz pauka mogu da izvuku kompletnu koli\u010dinu odnosno du\u017einu niti. Od veli\u010dine i debljine pauka zavisi kolika \u0107e ona biti.<\/p>\n Paukove niti su veoma \u010dvrste i ne kidaju se i zato su nau\u010dnici sa odeljenja za plasti\u010dnu hirurgiju rešili da ih iskoriste za zašivanje ošte\u0107enih nervnih završetaka. Profesor Peter Fogt, šef odeljenja za plasti\u010dnu hirurgiju na klinici u Hanoveru smatra da paukove niti zaista mogu da pomognu.<\/p>\n „Paukove niti veoma su \u010dvrste i glatke. Veoma je va\u017eno i to što je u pitanju prirodni, a ne vešta\u010dki materijal. Kada se upotrebljava vešta\u010dka materija, javlja se opasnost od kidanja ili izazivanja razli\u010ditih upala u \u010dovekovom telu. Paukove niti razgra\u0111uju se prirodnim putem i ne izazivaju upale u tkivu", objašnjava profesor Fogt.<\/p>\n Paukove niti kroz šupljinu svinjske vene<\/strong><\/p>\n Profesor Fogt i njegov tim \u017eele da iskoriste paukove niti za le\u010denje pacijenata stradalih u saobra\u0107ajnim nesre\u0107ama, npr. prilikom ošte\u0107enja nerava u predelu ramena kod saobra\u0107ajki sa motociklima. Tim pacijentima \u010desto ne mo\u017ee da se povrati \u010dulo dodira u rukama i prstima. Njihov oporavak je neizvestan jer nervna vlakna ne mogu ponovo da se spoje. Implantacija paukovih niti u rame pacijenta trebalo bi da nervima „poka\u017ee put" za ponovno spajanje.<\/p>\n „Kroz šupljinu vene uzetu od svinje, provla\u010di se stotinak paukovih niti koje na taj na\u010din pokazuju put jednom kraju prekinutog nerva ka drugom da bi oni ponovo srasli. Tako se \u010ditav splet nerava orijentiše po paukovim nitima", objašnjava profesor Fogt.<\/p>\n Do sada su testovi na ovcama bili uspešni. Slede\u0107i bi trebalo da budu ljudi.<\/p>\n DW<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Paukove niti veoma su jake i ne kidaju se. Hirurzi sada \u017eele da iskoriste te niti za zašivanje pokidanih nerava kod ljudi… <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-50532","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50532","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=50532"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50532\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=50532"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=50532"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=50532"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}