Uve\u0107anje usana, silikonske grudi, liposukcija, tr\u017eište plasti\u010dne hirurgije cveta. Veliki broj \u017eena i muškaraca smatra da im estetska hirurgija poboljšava kvalitet \u017eivota. <\/p>\n
Psiholog Ada Borkenhagen objašnjava odakle dolazi moda promene vlastitog tela uz pomo\u0107 skalpela: „Ljudi \u010desto ka\u017eu: moram nešto da uradim kako bih spre\u010dila starenje. Moram energi\u010dno da naredim starenju da me ostavi na miru i vrati se za desetak godina. Htela bih da se \u010dastim novom glavom. Spoznala sam da sam sama sebi najdragocenije dobro i da sam zaslu\u017eila taj nepristojno skup poklon: zatezanje. Tom prilikom \u0107u korigovati i nos."<\/p>\n
Francuska spisateljica i feministkinja Benoat Gru piše otvoreno o svojoj odluci da se podvrgne estetskom zahvatu. Veliki broj ljudi, poput nje, \u017eele da uz pomo\u0107 estetske hirurgije nadmudre proces starenja. O\u010duvanje sopstvenog izgleda postalo je statusni simbol. Da ovakvi zahvati nisu popularni samo u svetu poznatih, pokazuje i uspeh onlajn igrice „Mis Bimbo". Francuski proizvo\u0111a\u010d je 2008. godine na tr\u017eište izbacio najpre francusku, a uskoro i englesku verziju.<\/p>\n
U me\u0111uvremenu se na Internetu registrovalo milion devoj\u010dica, mnoge od njih iz Nema\u010dke, kako bi negovale i odr\u017eavale svoju "Mis Bimbo". Bitno je dobro ulo\u017eiti po\u010detni kapital od 1000 dolara, kako bi virtuelni "alter-ego" prikupio dovoljan broj poena za prelazak na slede\u0107i nivo. Svojoj komjuterskoj lutkici sa po\u010detnim koeficijentom inteligencije 70 mo\u017eete da kupite i razne vrste obuke, me\u0111utim, mnogo br\u017ee napreduje ona, koja kupuje lepu ode\u0107u, frizure, silikonske implantate. Kada se potroši sav bud\u017eet, nalog se puni pravim evrima putem telefonskih poruka.<\/p>\n
Fatalni ideal lepote<\/p>\n
Roditelji i pedagozi kritikuju igricu i smatraju da devoj\u010dicama pru\u017ea fatalan ideal lepote. Tvorac video igrice "Mis Bimbo", koji ima 23 godine, smatra da je igrica zabava bez ikakve opasnosti. Ipak, brojke potvr\u0111uju da je sve ve\u0107i broj mladih \u017eena koje svoju \u017eelju za plasti\u010dnom hirurgijom pretvaraju u delo. Nema\u010dka kompanija za estetsku hirurgiju objavila je godišnji izveštaj za 2010. godinu, koji jasno pokazuje da broj pacijenata raste. Tre\u0107ina \u017eenskih pacijenata stara je od 18 do 30 godina. Najomiljeniji hirurški zahvat je pove\u0107anje grudi. Me\u0111utim, raste i broj muškaraca koji svoju spoljašnost "\u010dešljaju" pomo\u0107u skalpela. Muškarci se naj\u010deš\u0107e odlu\u010duju za zatezanje o\u010dnih kapaka. <\/p>\n
U SAD estetska hirurgija ve\u0107 predstavlja medicinsku disciplinu sa najbr\u017eim rastom. Ameri\u010dko društvo plasti\u010dnih hirurga izveštava da su Amerikanci u 2009. godini, uprkos ekonomskoj krizi za više od 12 miliona kozmeti\u010dkih intervencija potrošili oko 10 milijardi dolara. Pri tom, neki od pacijenata nisu bili stariji od 13 godina. Iako ozbiljni hirurzi operišu samo punoletne pacijente, takvi poduhvati nisu zabranjeni na maloletnim osobama ni u SAD, ni u Nema\u010dkoj, pod uslovom da roditelji daju svoju saglasnost.<\/p>\n
U Nema\u010dkoj ne postoji ta\u010dna statistika o broju estetskih hirurških zahvata. Prema procenama „Stiftung Warentest", 2008. godine izvršeno je oko 500.000 estetskih operacija. Uz to treba navesti i manje, takozvane„lunchtime"- poduhvate, npr. pumpanje usana, ili gla\u010danje bora. U Berlinu ili Hamburgu za 600 evra mo\u017eete dobiti „botoksflatrate", sa godinu dana garancije. <\/p>\n
Istra\u017eivanja pokazuju da tre\u0107ina od 1000 ispitanih gra\u0111ana smatra da svako ima pravo da operativnim putem menja svoje telo. Polovina ispitanika smatra estetsku hirurgiju prikladnom samo u slu\u010daju bolesti. Za svakog \u010detvrtog ispitanika takva mera ne dolazi u obzir samo iz finansijskih razloga. Deset odsto u\u010desnika ankete su se ve\u0107 podvrgavali estetskim zahvatima, ili imaju nameru da to u skoroj budu\u0107nosti urade. <\/p>\n
Majci prirodi treba pomo\u0107i<\/p>\n
Zašto je navodno savršen izgled mnogima sve bitniji? Sociolozi smatraju da je ova moda posledica individualizacije. U zapadnim zemljama gubi se tradicionalno vezivanje me\u0111u ljudima, zbog \u010dega raste odgovornost za individualnu biografiju. Identitet se sve manje definiše kroz porodicu, mesto stanovanja ili pripadnoš\u0107u nekoj posebnoj profesionalnoj grupi. Posledica toga jeste \u010dinjenica da naš izgled signalizira ko smo. <\/p>\n
Zbog \u010dinjenice da socijalni odnosi danas, samo u retkim slu\u010dajevima, traju celog \u017eivota, traganje za partnerom i u kasnijim godinama ostaje relevantna tema. \u017dene i muškarci smatraju da \u0107e pove\u0107ati svoje šanse na „tr\u017eištu ven\u010danja" samo ako pomognu majci prirodi. Nekoliko istra\u017eivanja u SAD pokazalo je da potraga za partnerom doprinosi odluci za estetsku operaciju.<\/p>\n
Moda tako\u0111e igra veliku ulogu. Ode\u0107a koju nosimo postala je prozirna, naše obline nemilosrdno stavlja u prvi plan. Estetska hirurgija je, zahvaljuju\u0107i medicinskom napretku postala sigurnija i jeftinija. Dakle, ne morate biti bogati, kako bi sebi priuštili esteski hirurški zahvat. <\/p>\n
Ipak, najbitniji faktor su mediji u kojima gledamo idealna tela \u010deš\u0107e nego realne ljude. Lepi ljudi smeškaju nam se sa svakog stuba, naslovne strane. Reklame su doprinele da savršeno izvajana tela privla\u010de veliku pa\u017enju. Mladala\u010dki, atraktivni izgled postao je simbol za socijalni uspeh.<\/p>\n
Spiegel\/DW<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Uve\u0107anje usana, silikonske grudi, liposukcija, tr\u017eište plasti\u010dne hirurgije cveta. Veliki broj \u017eena i muškaraca smatra da im estetska hirurgija poboljšava kvalitet \u017eivota. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-50523","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50523","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=50523"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50523\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=50523"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=50523"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=50523"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}