Pojam sre\u0107e mnogi od nas vezuju sa imovinom a sre\u0107u posmatraju kroz posed. Što više mo\u017ee sebi da priušti \u010dovek bi morao biti sre\u0107niji. Da li je to istina, prou\u010davao je "istra\u017eiva\u010d sre\u0107e" i profesor ekonomije Matias Binsvanger iz Švajcarske koji je objavio i knjigu "Vrteške sre\u0107e" ("Die Tretmühlen des Glücks").<\/p>\n
Ta tvrdnja je ta\u010dna samo do izvesne mere. Ako neko baš ništa nema, ni krov nad glavom, ni hranu naravno da je sre\u0107an da sebi priušti nešto za pojesti ili mesto za \u017eivot, ali što više \u010dovek ima to je slabija veza izme\u0111u ose\u0107aja sre\u0107e i dobara.<\/p>\n
Kao na pokretnoj traci u teretani gde se bez kontakta sa prirodom mo\u017ee poja\u010dati puls, mo\u017ee se sve br\u017ee tr\u010dati a da se ne pomakne sa mesta. Isti je slu\u010daj sa jurnjavom za sre\u0107om i zadovoljstvom kroz ve\u0107u zaradu. Pokušavamo da budemo sve bogatiji jer predpostavljamo da \u0107emo tako biti i sre\u0107niji, ali na kraju utvrdimo da stojimo u istom mestu, kao na pokretnoj traci.<\/p>\n
Postoji izreka: "Bolje biti ve\u0107a \u017eaba u manjoj bari, nego mala \u017eaba u velikoj bari." "Velika \u017eaba u maloj bari" je neko ko ima status, ugled i odgovaraju\u0107i tome je zadovoljan, "mala \u017eaba u velikoj bari" je niko i ništa. Bilo bi lepo da \u017eivimo u društvu gde ima puno "malih bara", da što ve\u0107em broju ljudi bude mogu\u0107e da postanu nešto ve\u0107e \u017eabe. Ali ako pogledamo kako te\u010de razvoj doga\u0111aja, onda vidimo da se sve više poredimo sa svetski najboljima, najuspešnijima, najlepšima ili najbogatijima. Time raste tendencija da budemo samo mala \u017eaba u ogromnoj bari, što samo po sebi umanjuje ose\u0107aj sre\u0107e. Dakle, \u010dovek mora za sebe da prona\u0111e odgovaraju\u0107u sredinu u kojoj mo\u017ee imati izvestan zna\u010daj.<\/p>\n
Deluje neobi\u010dno da se jedan ekonomista zanima za pojmove kao što su sre\u0107a i zadovoljstvo. Na prvi pogled izgleda da se u privredi radi o zaradi što više novca. Ali u \u010disto ekonomskoj teoriji novac nije u prvom planu. U središtu stoji nešto drugo: naime takozvana iskoristivost. Polazi se od toga da se gazdinstvo maksimalno iskoristi. Jednostavno re\u010deno to nije ništa drugo nego da \u010dovek radi ono što ga ispunjava zadovoljstvom i u \u010demu su njegove sposobnosti optimalno iskorištene i to je samo po sebi ve\u0107 dobro. Sre\u0107a pojedinca bi zapravo morala biti cilj ekonomske delatnosti. I tu nije obavezno zna\u010dajan prihod. Svakako da je neophodna izvesna koli\u010dina novca da bi se uopšte nešto zapo\u010delo. Ali isto toliko bitno je i nešto drugo – i to je vreme!<\/p>\n
Danas ima puno ljudi koji su nezadovoljni jer imaju vremena ali nemaju novca, dok sa druge strane ima ljudi koji imaju doduše novca ali vremena zato više nemaju. Ni jedno nije ekonomski idealno stanje. Radi se o tome da se na\u0111e optimalna kombinacija.<\/p>\n
Privredni rast u koji se svi kunu je upravo model te beskona\u010dne vrteške, jer postoji ambvivalentna veza izme\u0111u sre\u0107e i napretka. Sa jedne strane privreda funkcioniše dobro ako se zasniva na prirastu, dok sa druge strane jasno vidimo da ljudi u razvijenim zemljama nisu u proseku sre\u0107niji ni zadovoljniji.<\/p>\n
Momentalno je rast jedini cilj privrednog delovanja, to bi bilo smisleno samo ukoliko vodi do ve\u0107eg zadovoljstva ljudi i sre\u0107e uopšte. Ali pošto to nije slu\u010daj onda je neekonomi\u010dno usmeriti se na maksimiranje rasta i time ulaziti u nerazumne rizike, \u010demu to vodi vidimo iz najnovije finansijske krize.<\/p>\n
Ljudi treba da se dobro ose\u0107aju u svojoj zemlji. Problem stvara takozvana ranking-manija, manija pore\u0111enja. \u010covek mora da se svuda poredi – sa najboljima, najbogatijima, najatraktivnijima. To guši sre\u0107u i zadovoljstvo jer se vrti oko toga da se u pore\u0111enju sa drugima dobro kotiramo. Tako nikad ne dolazimo u situaciju da ka\u017eemo: ovo sad radim iz sopstvenog interesovanja ili da pratim one ciljeve koji mene zanimaju.<\/p>\n
Izreka -"Sre\u0107a nije u novcu" ima moderan dodatak "Ko tvrdi da novac ne usre\u0107uje , taj ne zna gde da kupuje".<\/p>\n
Ukoliko sve to jasnije sagledamo, vidimo da stvari koje poseduju veliki potencijal sre\u0107e uopšte nisu dostupne kupovinom.<\/p>\n
Kupiti npr. mo\u017eemo krevet ali ono što nam je potrebno za sre\u0107u je san. Uopšteno mo\u017eemo zaklju\u010diti da se sre\u0107a zbog materijalnih stvari brzo potroši, novom autu se radujemo nekoliko nedelja, novoj garderobi nekoliko dana tada ponovo treba nešto još novije još bolje da bi se neko kratko vreme ose\u0107ali zadovoljno.<\/p>\n
Ali ako posmatramo socijalni \u017eivot ustanovi\u0107emo da se zadovoljstvo ne troši u istoj meri. Vi\u0111ati se sa prijateljima uvek je jednako atraktivno.<\/p>\n
Mnogim ispitivanjima je potvr\u0111eno da društveni \u017eivot igra centralnu ulogu u ljudskoj sre\u0107i. A do toga se ne dolazi kupovinom.<\/p>\n
Izvor: KPV<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Pojam sre\u0107e mnogi od nas vezuju sa imovinom a sre\u0107u posmatraju kroz posed. Što više mo\u017ee sebi da priušti \u010dovek bi morao biti sre\u0107niji. Da li je to istina, prou\u010davao je "istra\u017eiva\u010d sre\u0107e" i profesor ekonomije Matias Binsvanger iz Švajcarske koji je objavio i knjigu "Vrteške sre\u0107e" ("Die Tretmühlen des Glücks"). Ta tvrdnja je ta\u010dna […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-50518","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50518","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=50518"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50518\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=50518"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=50518"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=50518"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}