Le\u010denje mati\u010dnim \u0107elijama još nije sigurno jer su \u010deste mutacije prilikom kopiranja genetskog materijala. <\/p>\n
Embrionalne mati\u010dne \u0107elije su posebna vrsta \u0107elija, jer one se dele br\u017ee od svih ostalih \u0107elija u organizmu i u stanju su da se za samo nekoliko dana pretvore u razli\u010dite tipove \u0107elija. U Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama u toku su dve vrste klini\u010dkih studija u kojima se koriste \u0107elije koje poti\u010du od embrionalnih mati\u010dnih \u0107elija. Ovo je prva ovakva analiza, a nau\u010dnici su otkrili brojne genetske greške i njihova ocena glasi: nedovoljan!<\/p>\n
Svaka \u0107elija u ljudskom telu ima isti genetski materijal: preko tri milijarde takozvanih genetskih slova sa više od 20.000 gena. Pri svakoj podeli \u0107elije trebalo bi da se te genetske informacije što preciznije kopiraju. Pri tom, ipak, povremeno dolazi do grešaka – mutacija. <\/p>\n
Ono što je u prirodi izuzetak, u laboratoriji je \u010desta pojava. To je otkrio me\u0111unarodni tim nau\u010dnika okupljen oko D\u017ean Loring na Skirps Institutu u Kaliforniji. „Otkrili smo da naro\u010dito kod embrionalnih mati\u010dnih \u0107elija dolazi do genetskih grešaka – udvostru\u010davanja. Te greške se dešavaju u delovima naslednog materijala koji je zadu\u017een za naro\u010dito sposobnosti embrionalnih mati\u010dnih \u0107elija."<\/p>\n
Nau\u010dnici nisu u stanju da uporede kompletan genetski materijal \u0107elija, to je suviše komplikovano i dugotrajno. Oni to rade automatski uz pomo\u0107 specijalnih ure\u0111aja. Me\u0111utim, i takvim postupkom nisu morali dugo da \u010dekaju na greške. D\u017ean Loring ka\u017ee da ne zna da li do takvih grešaka dolazi i prilikom kopiranja odraslih mati\u010dnih \u0107elija (koje nisu embrionalnog porekla). „ O tzv. odraslim mati\u010dnim \u0107elijama do sada niko nije napravio precizna istra\u017eivanja. Mi isto tako ne znamo u kojoj su meri te genetske greške opasne. To tek moramo da saznamo. \u017delimo da saznamo i testiramo koje mutacije su loše, a koje neutralne."<\/p>\n
Rizik za pacijente<\/strong><\/p>\n Neke od otkrivenih genetskih grešaka pojavljuju se u sli\u010dnom obliku kao kod \u0107elija raka. One bi mogle da predstavljaju rizik za pacijente koji se le\u010de \u0107elijama koje poti\u010du od embrionalnih mati\u010dnih \u0107elija. U SAD trenutno su u toku dve klini\u010dke studije sa takvim \u0107elijama. S jedne strane, \u0107elije slu\u017ee le\u010denju pacijenata sa povredama ki\u010dmene mo\u017edine, a s druge strane za le\u010denje odre\u0111enih oblika slepila. <\/p>\n D\u017ean Loring upozorava na prerano donošenje zaklju\u010daka. Ona smatra da bi obe studije trebalo nastaviti, ali bi trebalo i pove\u0107ati broj genetskih testova. „Smatram da je neophodno da se takvi genski tekstovi redovno sprovode. Pre za vreme i posle razmno\u017eavanja kulture \u0107elija u laboratoriji. U svakom slu\u010daju, oni se moraju obaviti pre nego što \u0107elije budu ušpricane pacijentima. Na taj na\u010din mo\u017eemo biti sigurni da \u0107elije sa genetskim greškama ne predstavljaju opasnost za pacijenta."<\/p>\n D\u017ean Loring savetuje svim kolegama koje rade sa embrionalnim ili drugim mati\u010dnim \u0107elijama da greške izbegavaju još kod kulture \u0107elija. „U laboratoriji se stalno biraju \u0107elije koje se naro\u010dito brzo razmno\u017eavaju. Ta osobina posebno krasi embrionalne mati\u010dne \u0107elije. Druga\u010dijim metodama stvaranja kulture \u0107elije najverovatnije bi moglo da se izbegne nagomilavanje grešaka."<\/p>\n Jedan od rezultata studije glasi: \u0107elije koje najbr\u017ee rastu, koje se najbr\u017ee razmno\u017eavaju – nisu najbolje. Najverovatnije su upravo \u0107elije koje sporo rastu bolji izbor za budu\u0107e terapije. To sve zna\u010di dodatni posao za nau\u010dnike istra\u017eiva\u010de u laboratorijama. Da bi se postigao kvalitet i bezbednost potrebno je vreme, naro\u010dito pri uzgajanju \u0107elija u laboratoriji. A u cilju le\u010denja \u010doveka.<\/p>\n Doj\u010de Vele<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Le\u010denje mati\u010dnim \u0107elijama još nije sigurno jer su \u010deste mutacije prilikom kopiranja genetskog materijala. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-50514","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50514","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=50514"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50514\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=50514"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=50514"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=50514"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}