Nema precizne dijagnoze laboratorijskih analiza krvi. Uobi\u010dajeno je da to rade specijalni aparati, u te\u017eim slu\u010dajevima ljudi – ru\u010dno. <\/p>\n
Uzorak krvi koji lekar šalje na analizu dospeva u takozvane proto\u010dne citometre. To su automati za \u0107elije koji su u stanju da opti\u010dki prebroje i klasifikuju hiljade \u0107elija u sekundi. Kod komplikovanih bolesti, ovi aparati nisu u mogu\u0107nosti da odvoje razli\u010dite tipove \u0107elija, ka\u017ee informati\u010dar Kristijan Vigand:<\/p>\n
„Postoji naravno \u010ditav niz razli\u010ditih \u0107elija i njihovih devijacija. Uzmimo na primer leukemiju ili sli\u010dne bolesti – krvne \u0107elije se menjaju. A automati koji su konstruisani da brzo broje veliku koli\u010dinu \u0107elija, nisu u stanju da precizno sortiraju zdrave i bolesne \u0107elije. Zbog toga smo primorani da takve uzroke ru\u010dno klasifikujemo i detaljno pogledamo."<\/p>\n
Kako analiza krvi funkcioniše?<\/strong><\/p>\n Šef odeljenja za obradu slika i medicinsku tehniku na Fraunhofer institutu za integrisana kola u Erlangenu nalazi se pred mikroskopom. Pod objektivom – preparat kapi krvi. Dodatna ljubi\u010dasta boja va\u017ei za bela krvna zrnca – leukocite. „Stru\u010dno oko" ve\u0107 po mustri koja se stvorila u ovoj kapi krvi mo\u017ee da prepozna o kojem tipu \u0107elija je re\u010d. <\/p>\n Za detaljnu, diferenciranu krvnu sliku koja se pravi kada postoji sumnja na infekciju, upalu ili bolesti krvi – broji se šest najva\u017enijih vrsta leukocita: to su limfociti, monociti i tri vrste granulocita. Hematolog, dakle stru\u010dnjak za krv i bolesti krvi, analizira 200 \u0107elija po uzorku krvi. Jednu za drugom, svaku pojedina\u010dno. To je mukotrpan posao.<\/p>\n Nove tehnologije omogu\u0107avaju detaljniju i precizniju analizu<\/strong><\/p>\n Zbog toga su Vigand i njegove kolege informati\u010dari obi\u010dan mikroskop „poja\u010dali" digitalnom kamerom i ravnim monitorom. U banku podataka su „ubacili" stru\u010dno znanje o krvnim zrncima i osmislili softversko rešenje koji mikroskopske slike, upore\u0111uju sa slikama i referentnim nau\u010dnim radovima. Rezultat je sistem koji analizira i klasifikuje leukocite i time znatno olakšava posao hematologu.<\/p>\n „S jedne strane skra\u0107uje se vreme rada na uzorku, jer sistem radi automatski. On zna\u010di samo treba da stavi plo\u010dicu sa preparatom ispod mikroskopa i na kraju pro\u010dita rezultat."<\/p>\n Ovaj novi aparat koji se od oktobra 2010. nalazi na tr\u017eištu zove se HEMACAM i u mogu\u0107nosti je da za 25 minuta analizira osam uzoraka krvi: „Treba re\u0107i da ni ovaj sistem nije stoprocentno precizan. I ovde se dešavaju greške. Mislim da smo dostigli kvotu od 90 odsto, a to je veoma dobro."<\/p>\n Analiza stru\u010dnjaka je presudna<\/strong><\/p>\n Na kraju je ipak \u010dovek taj koji odlu\u010duje da li je klasifikacija bila korektna ili ne. Ako je druga\u010dijeg mišljenja, od algoritama HEMACAM-a, on ponovo pojedina\u010dne \u0107elije stavlja pod lupu i ra\u010dunarskih mišem ih smešta u drugu grupu – i to pre nego što se završi analiza krvi koja slu\u017ei za uspostavljanje dijagnoze.<\/p>\n Istra\u017eiva\u010di trenutno rade na slede\u0107oj generaciji ovih aparata koje \u0107e imati još ve\u0107i kapacitet. Zahvaljuju\u0107i jednoj ruci – robotu, budu\u0107u aparat \u0107e mo\u0107i da analizira 200 uzoraka krvi – preko no\u0107i. <\/p>\n Osim toga radi se na sistemu za klasifikovanje \u0107elija koštane sr\u017ei. Ukoliko im po\u0111e za rukom, to bi zna\u010dilo mnogo jednostavnije dijagnostifikovanje anemije i leukemije. Ovaj nau\u010dni projekat, koji traje ukupno 30 meseci, nedavno je dobio nagradu za inovacije u medicinskoj tehnici koju dodeljuje nema\u010dko Ministarstvo za nauku i istra\u017eivanja.<\/p>\n DW<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Nema precizne dijagnoze laboratorijskih analiza krvi. Uobi\u010dajeno je da to rade specijalni aparati, u te\u017eim slu\u010dajevima ljudi – ru\u010dno. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-50509","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50509","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=50509"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50509\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=50509"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=50509"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=50509"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}