Da li obra\u0107ate pa\u017enju na re\u010di koje izgovarate svakodnevno? Ve\u0107ina ljudi ne obra\u0107a pa\u017enju. U modernoj eri našeg \u017eivota, pored svih tehni\u010dkih inovacija i zanimacija kojima popunjavamo slobodno i poslovno vreme, potpuno smo prestali da obra\u0107amo pa\u017enju na re\u010di.<\/p>\n
Prvih nekoliko godina \u017eivota, dok smo u\u010dili prve re\u010di, donekle smo shvatali njihovu va\u017enost, ali vremenom taj zna\u010daj je bledeo. Uz svo bogatstvo re\u010di koje nam nudi jedan knji\u017eevni jezik mi koristimo jedva nekoliko stotina njih kroz ceo naš \u017eivot.<\/p>\n
Potpuno zaboravljamo \u010dinjenicu da su re\u010di veoma mo\u0107an na\u010din komunikacije i veoma uticajan na našu psihu. Psiholozi su svesni ove \u010dinjenice i znaju kako da najbolje upotrebe mo\u0107 re\u010di za rešavanje najte\u017eih problema.<\/p>\n
Re\u010dima mo\u017eemo uticati na ne\u010dije raspolo\u017eenje, tako što \u0107emo ga popraviti ili pogoršati, mo\u017eemo širiti razne ideje koje \u0107e imati zna\u010dajan uticaj u svetu oko nas, ili stavljati re\u010di na papir i stvarati neprocenjiva umetni\u010dka dela.<\/p>\n
Ljudi su jedina \u017eiva stvorenja na planeti koja imaju tu mo\u0107 da komuniciraju jedni sa drugima pomo\u0107u re\u010di, pa ipak, tu mo\u0107 slabo koristimo. Imamo snagu da kontrolišemo raspolo\u017eenje ljudi u našem okru\u017eenju, da ih \u010dinimo sre\u0107nim ili tu\u017enim.<\/p>\n
Uzmimo jedan primer: ako sretnemo rano ujutro neku osobu i ka\u017eemo joj da izgleda sjajno, ona \u0107e u to stvarno poverovati i ceo dan \u0107e se ose\u0107ati neverovatno lepo i širi\u0107e taj ose\u0107aj na druge ljude. Sa druge strane re\u010di imaju i negativan efekat, dokazano je da kada nekom poznaniku kada ga sretnemo ka\u017eemo da ima boju lica kao osobe koje boluju od neke neizle\u010dive bolesti, ako poveruje u te re\u010di, postoji velika mogu\u0107nost da za godinu dana oboli od ne\u010deg sli\u010dnog.<\/p>\n
Eto kolika je mo\u0107 re\u010di.<\/p>\n
One imaju uticaj na naš svakodnevni \u017eivot, samo što mi na to ne obra\u0107amo preteranu pa\u017enju. Koliki uticaj one imaju vide\u0107ete na primeru svakodnevnog vida komunikacije me\u0111u ljudima – a to je ogovaranje.<\/p>\n
Skoro svaki razgovor izme\u0111u dvoje i više ljudi svodi se na ogovaranje, to je postalo i jedini vid razgovora. A ono ima veliki uticaj na naše ponašanje. Ako odlu\u010dite da upišete neki kurs iz poslovnih veština i krenete na prvi \u010das puni entuzijazma i poleta, baš tada sretnete kolegu koji je poha\u0111ao isti taj kurs i on vam ka\u017ee kako je profesor loš i nestru\u010dan, vi sa tim ube\u0111enjem idete na predavanje i naravno ništa ne nau\u010dite samo zbog te jedne pretpostavke.<\/p>\n
Da je neko upotrebio druge re\u010di pre kurs efekat je mogao da bude mnogo povoljniji. Tako je u svakodnevnom \u017eivotu, ako \u017eelimo da nekome u\u010dinimo nešto na\u017eao mi njemu uputimo loše re\u010di i on se uvredi, ali ono što smo postigli je to da nas neko zamrzi.<\/p>\n
Kada roditelji sasvim nesvesno ka\u017eu deci koja su nemirna i koja stvaraju buku sviraju\u0107i neke instrumente, da prestanu to da rade jer mnogo grozno zvu\u010di , deca stvarno u to poveruju i tokom odrastanja stvaraju odbojnost prema bilo kakvoj vrsti muzike i nikada ne po\u017eele da sviraju na nekom muzi\u010dkom instrumentu, i to sve samo zato što roditelji nisu obratili pa\u017enju na re\u010di koje su im uputili.<\/p>\n
Osoba koja ogovara nekoga širi emocionalni otrov me\u0111u ljudima. Kada nas nervira neka osoba mi po\u010dnemo da širimo takozvane glasine o njoj me\u0111u kolegama i poznancima, a oni ni ne pokušavaju da provere te informacije i tako se mit o nekom \u010doveku širi sa sna\u017enim posledicama. Najgori su oni ljudi koji namerno šire takve emocionalne otrove, njih mo\u017eemo porediti sa kompjuterskim hakerima koji namerno šire viruse da bi zarazili ne\u010dije kompjutere.<\/p>\n
U privatnom kao i u poslovnom na\u010dinu opho\u0111enja sa ljudima moramo obra\u0107ati pa\u017enju na re\u010di koje koristimo jer one imanju uticaj sa nepreglednim posledicama.<\/p>\n
Dokaz o uticaju re\u010di na organizam mo\u017eemo prona\u0107i u tome da kada neko pri\u010da o hrani mi osetimo glad i naš organizam po\u010dinje da lu\u010di sokove potrebne za varenje. Tako isto i stvaramo mišljenje o nekoj osobi na osnovu re\u010di koje smo \u010duli.<\/p>\n
Lepim re\u010dima otvaramo mnoga vrata. Pri potpisivanju poslovnih ugovora iskusni menad\u017eeri koriste mo\u0107 re\u010di kada na kraju sastanka ispri\u010daju zanimljivu pri\u010du ili anegdotu svom klijentu, a za pri\u010de je zadu\u017eena desna strana našeg mozga koja ujedno i donosi odluke, tako poma\u017eemo klijentu da se br\u017ee odlu\u010di da potpiše ugovor.<\/p>\n
Pokušajte da re\u010di koje svakodnevno \u010dujete, onako „u prolazu", ne shvatate suviše li\u010dno, jer \u0107e imati veoma negativan uticaj na vaš \u017eivot.<\/p>\n
Treba biti oprezan i sa lepim i sa ru\u017enim re\u010dima, nikada ne mo\u017eemo biti potpuno sigurni da nam je neko iskreno uputio re\u010di. Koristite priliku da svakodnevno popunjavate vaš re\u010dnik novim re\u010dima, \u010ditajte, stalno zapisujte nove re\u010di i posle potra\u017eite njihovo zna\u010denje.<\/p>\n
Mi kao ljudi imamo neverovatan dar poznavanja i upotrebe reci koji ne koristimo na pravi na\u010din. Kada bismo shvatili tu mo\u0107 mnogo ozbiljnije bi pristupali svakom razgovoru. Još jedna stvar je veoma bitna, a to je da na osnovu re\u0107i koje nam je uputila neka osoba ne smemo stvarati pretpostavke. One su najgora stvar koju mo\u017eemo da stvorimo na osnovu re\u010di.<\/p>\n
Obi\u010dno stvaramo pogrešne slike o ljudima , o firmama, o nekim doga\u0111ajima, a u nekim slu\u010dajevima i o sebi. Pojedini ljudi izgrade svoju li\u010dnost na osnovu obrazaca ponašanja koje su im rekli drugi. To ima veoma loš uticaj na naš \u017eivot. Morate graditi svoju li\u010dnost na osnovu vaših ose\u0107anja i sistema vrednosti, a ne uzimati nešto što vam je neko drugi nametnuo, nikada ne mo\u017eete znati da li je to iskreno re\u010deno ili ne.<\/p>\n
U\u010dite se na primerima koje nam daju deca, kada se \u017eena sprema za izlazak i pita prijateljicu kako joj stoji haljina, ona \u0107e joj odgovoriti da joj lepo stoji bez obzira da li je to istina ili ne, samo da joj se ne bi zamerila, ali ako pitate neko dete ono \u0107e vam odgovoriti iskreno, to je zato što na de\u010dje rasu\u0111ivanje nemaju uticaja drugi ljudi i ono samo govori ono što vidi i ne povodi se za drugim mišljenjem, de\u010dji mozak je potpuno otvoren i ono u tom uzrastu bira samo prave re\u010di koje \u0107e uputiti nekom.<\/p>\n
Pokušajte u opho\u0111enju sa drugima da ne šaljete otrovne strelice iako \u0107e to u po\u010detku biti veoma teško jer smo navikli da tako komuniciramo. Odredite jedan dan kada ne\u0107ete nasesti na provokacije i ne\u0107ete nikoga ogovarati. Ovo \u0107e pasti teško \u017eenskom delu \u010ditalaca a li ni muškarci nimalo ne zaostaju za \u017eenama po tom pitanju.<\/p>\n
Ceo jedan dan bez ogovaranja i bez pri\u010danja o ljudima koji nisu u vašem prisustvu. Naterajte sebe da to uradite. Zvu\u010di jednostavno, ali u praksi je jako teško to ostvariti, jer \u0107ete stalno biti izlo\u017eeni uticaju osoba koje \u0107e vam slati otrovne emocionalne strelice.<\/p>\n
Na kraju, nemojte zaboraviti najbitniju stvar – re\u010di morate kombinovati sa delima.<\/p>\n
B92<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Da li obra\u0107ate pa\u017enju na re\u010di koje izgovarate svakodnevno? Ve\u0107ina ljudi ne obra\u0107a pa\u017enju. U modernoj eri našeg \u017eivota, pored svih tehni\u010dkih inovacija i zanimacija kojima popunjavamo slobodno i poslovno vreme, potpuno smo prestali da obra\u0107amo pa\u017enju na re\u010di. Prvih nekoliko godina \u017eivota, dok smo u\u010dili prve re\u010di, donekle smo shvatali njihovu va\u017enost, ali vremenom […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-50500","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50500","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=50500"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50500\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=50500"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=50500"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=50500"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}