Osamdeset godina u istoriji ljudske civilizacije je prili\u010dno dug period. Najprecizniji, gotovo proro\u010danski precizan bio je Arthur Compton, fizi\u010dar i nobelovac. Predvideo je ono što zovemo globalnim selom, kao i novi zna\u010daj Istoka, posebno Kine. <\/p>\n
Me\u0111utim, osamdeset poslednjih godina su svakako bile najburnije dosad. Od 1931. godine naovamo dogodilo se toliko politi\u010dkih, nau\u010dnih, socioloških i brojnih drugih promena ritmom kakav je apsolutno nezabele\u017een u dosadašnjem toku istorije. <\/p>\n
Primer za to mo\u017ee biti i posve lokalan – najva\u017eniji politi\u010dki doga\u0111aj 1931. godine na ovim prostorima bilo je donošenje Ustava Kraljevine Jugoslavije, \u010dime je ona prestala biti apsolutisti\u010dka, a postala ustavnom monarhijom. <\/p>\n
Zemlja je podeljena na Banovine, a rad politi\u010dkih stranaka je i dalje bio zabranjen. Ljudi koji su obele\u017eili naredne decenije hrvatske politi\u010dke istorije bili su fizi\u010dki relativno blizu. Josip Broz Tito taman je po\u010detkom godine premešten iz zatvora u Lepoglavi u Maribor, dok je devetogodišnji Franjo Tu\u0111man poha\u0111ao pu\u010dku školu u Velikom Trgoviš\u0107u. <\/p>\n
Novine su tada, i u Hrvatskoj i svetu bile apsolutno vode\u0107i medij. <\/p>\n
A jedan od najuglednijih i tada je bio ameri\u010dki New York Times, koji je u 1931. godine slavio osamdeset godina svog izla\u017eenja. I došli su na sjajnu ideju – odabrali su sedam uglednih ameri\u010dkih društvenih i nau\u010dnih radnika da im prognoziraju kako \u0107e svet izgledati za osamdeset godina. Odnosno, 2011-te. <\/p>\n
Proro\u010danski precizan <\/strong><\/p>\n Najprecizniji, gotovo proro\u010danski precizan u svojim predvi\u0111anjima bio je profesor Arthur Compton, fizi\u010dar i nobelovac, \u010diji tekst je nosio naslov: "Cela Zemlja bi\u0107e veliko susedstvo". <\/p>\n Profesor je zaklju\u010dio kako \u0107e energija postati jeftinija i dostupna širkom krugu potroša\u010da, ali i kako \u0107e motori i pogonska goriva postajati sve manji. <\/p>\n Sve to trebalo je zna\u010diti br\u017ei i jeftiniji transport. Kad je tome pridodao širenje komunikacija: pisanih, radijskih i televizijskih, Compton je predvidio veliko planetarno susedstvo, odnosno, ono što danas zovemo globalnim selom. <\/p>\n Me\u0111utim, tu nije ni blizu kraj njegovih ta\u010dnih predvi\u0111anja zbijenih na samo malo više od novinarske kartice teksta – Compton je predvideo razvoj atomske energije i to razbijanjem atoma, kvalitetniju zabavu u slobodno vrijeme, kao i sve ve\u0107e zna\u010denje Istoka, posebno Kine, u svetskoj nauci i spoljnoj politici. <\/p>\n Da u svom predvi\u0111anju nije napisao kako \u0107e problemi strukture elementarnih \u010destica do 2011. godine biti uglavnom rešeni (što nisu, barem u trenutku predaje ovog teksta u štampu nije bilo novih vesti iz CERN-a), \u010dovek bi pomislio da je Compton još 1931. godine na neki na\u010din ostvario putovanje kroz vreme. <\/p>\n Profit \u017eivota <\/strong><\/p>\n S druge strane, otac automobilske industrije, Henry Ford, u svom se tekstu skoncentrisao više na unutarnji napredak \u010doveka iz kojeg bi trebalo da usledi napredak civilizacije. Kad se odavde baci pogled na posednjih 80-ak godina, vidi se da je Ford bio neuporedivo bolji u predvi\u0111anju trendova u auto-industriji. <\/p>\n Uostalom, kraj njegovog predvi\u0111anja je potpuno posve\u0107en humanizmu: "Potrebno je da redizajniramo naš ekonomski stroj, ne na na\u010din da se napravi nešto novo, ve\u0107 da ta mašina radi ono što smo rekli da bi trebalo da radi. Uostalom, jedini profit \u017eivota je sam \u017eivot i verujem da \u0107emo u narednih 80 godina biti mnogo uspešniji u proizvodnji stvarnog profita \u017eivota. <\/p>\n Najnovija stvar u svetu je ljudsko bi\u0107e. I najve\u0107e promene bi trebalo tra\u017eiti u njemu". Tra\u017eimo i dalje. <\/p>\n Na stranice slavljeni\u010dkog New York Timesa iz 1931. godine probio se tek jedan politi\u010dar – šef predsednikove komisije za socijalne trednove, William Ogburn. <\/p>\n I dobro odbranio boje svoje branše. Posebno kad je govorio o ljudskim odnosima – predvideo je kako \u0107e brakovi biti mnogo nestabilniji, kako \u0107e biti znatno više razvoda. Me\u0111utim, porodica ne\u0107e biti uništena. <\/p>\n "\u017divoti \u017eena bi\u0107e mnogo sli\u010dnija onima muškaraca, više vremena \u0107e provoditi izvan ku\u0107e, a ljudi \u0107e postati mnogo nervozniji, što \u0107e izazivati sve više mentalnih poreme\u0107aja", napisao je Ogburn, uz zaklju\u010dak (ne baš ta\u010dan) da \u0107e "mentalni higijeni\u010dari 2011. godine stvar ipak dr\u017eati pod kontrolom". <\/p>\n Ta\u010dno je predvideo i ogromnu koli\u010dinu znanja koju \u0107e biti potrebno usvajati, kao i sve ve\u0107u potrebu za du\u017eim školovanjem, školovanjem uz rad i specijalizacijom, i da \u0107e postotak starijih ljudi biti sve ve\u0107i. Ali, nešto je i promašio: mislio je da \u0107e SAD imati 160 miliona stanovnika (ima ih 309 miliona), ali i da \u0107e siromaštvo i glad biti iskorijenjeni. <\/p>\n Pravedna raspodela <\/strong><\/p>\n Negde na sli\u010dnom tragu poput Ogburna bili su i antropolog Arthur Keith, koji je predvideo sve ve\u0107u specijalizaciju u svakoj grani \u017eivota, kao i nau\u010dnik Michael Pupin. <\/p>\n "Današnja snaga civilizacije u stvaranju bogatstva je neuporediva s bilo \u010dim u ljudskoj istoriji. <\/p>\n Samo, nedostaje joj mudrost pravilne raspodele. Sa sigurnoš\u0107u se mo\u017ee predskazati kako \u0107e u narednih 80 godina civilizacija ispraviti svoje mane i stvoriti industrijsku demokratiju koja \u0107e garantovati radniku pravedan udeo u vrednosti koju je proizveo njegov rad", kazao je Pupin. Valjda \u0107e se to njegovo "predskazanje" ostvariti makar u narednih 80 godina. <\/p>\n Fizi\u010dar Rober Milikan, tako\u0111e je verovao u rešenje društvenih problema uz pomo\u0107 nauke. <\/p>\n "Gotovo sigurno \u0107e uslediti širenje nau\u010dnih metoda ka rešavanju naših društvenih problema", nadao se Milikan. <\/p>\n Na samom kraju, \u010duveni lekar dr William Mayo, prili\u010dno je blizu dobacio svojom procenom o prose\u010dnom trajanju ljudskog \u017eivota u 2011. godini – za razliku od 58 godina iz 1931. godine, Mayo je smatrao da \u0107e se prose\u010dan ljudski vek do danas produ\u017eiti na 70 godina (svetski prosek danas je 67,2, a u SAD-u 78,3 godine), a predvideo je i uspon industrija kulture i zabave.<\/p>\n Me\u0111u sedam New York Timesovih vizionara iz 1931. godine, nalazi se i jedan poreklom iz ovih krajeva. Izumitelj Michael I. Pupin, je, zapravo, Mihajlo Idvorski Pupin, Srbin rodom iz sela Idvor u Banatu. Sa 16 godina emigrirao je u SAD i o svojim putešestvijama napisao autobiografsku knjigu "Od imigranta do izumitelja" za koju je 1924. godine dobio i – Pulitzerovu nagradu.<\/p>\n Novilist.hr<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Osamdeset godina u istoriji ljudske civilizacije je prili\u010dno dug period. Najprecizniji, gotovo proro\u010danski precizan bio je Arthur Compton, fizi\u010dar i nobelovac. Predvideo je ono što zovemo globalnim selom, kao i novi zna\u010daj Istoka, posebno Kine. Me\u0111utim, osamdeset poslednjih godina su svakako bile najburnije dosad. Od 1931. godine naovamo dogodilo se toliko politi\u010dkih, nau\u010dnih, socioloških i […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-50498","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50498","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=50498"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50498\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=50498"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=50498"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=50498"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}