Kada ne bismo imali \u010dulo mirisa, ne bismo imali ni ose\u0107anja. Nos je jedini \u010dulni organ koji svoje utiske prenosi ka mozgu, a to zna\u010di da mirisi uveliko daju pe\u010dat našem \u017eivotu. <\/p>\n
Dok se tokom praznika bude širio miris hrane, imajte na umu da u vašem domu, zapravo, upravo miriše sre\u0107a! Ispitivanja sprovedena u više od 40 zemalja pokazala su da je ve\u0107ina ljudi ovaj miris okvalifikovala kao najprivla\u010dniji. Šta je to tako \u010darobno u kola\u010dima, osim što bismo ih rado smazali? <\/p>\n
Arome vanile, \u010dokolade, cimeta, ali i karamela uglavnom se vezuju za detinjstvo, a ve\u0107ina nas iz tog perioda ima lepe uspomene. Tako ispada da, zahvaljuju\u0107i mirisima, "listamo" stare spomenare i prizivamo u se\u0107anje dane kada je sve obe\u0107avalo. <\/p>\n
Na bezbri\u017enu prošlost, odnosno sre\u0107u i sigurnost, asocira nas i miris bebi pudera, a sli\u010dno reagujemo i na miris plastelina, pez bombona i sirupa protiv kašlja. <\/p>\n
Ako nas negde u prolazu "ošine" miris parfema koji je naša majka koristila, odjednom \u0107e nas preplaviti ose\u0107aj zašti\u0107enosti. Nostalgiju \u0107e probuditi i miris vanile. Osim što je pratilac pe\u010denih kola\u010da, on se dovodi u vezu sa detinjstvom. Nau\u010dnici su \u010dak dokazali da se neke od hemijskih komponenti vanile nalaze i u maj\u010dinom mleku. <\/p>\n
Naša ose\u0107anja se nalaze pod uticajem mirisa, koji direktno uti\u010du na limbusni sistem, odnosno "mozak za miris", i povezani su sa ponašanjem ljudi. <\/p>\n
Rej\u010del Herc, ameri\u010dki psiholog i stru\u010dnjak za mirise, ka\u017ee da kada ne bismo imali \u010dulo mirisa, ne bismo imali ni ose\u0107anja. Nos je jedini \u010dulni organ koji svoje utiske prenosi ka mozgu, a to zna\u010di da mirisi uveliko daju pe\u010dat našem \u017eivotu. <\/p>\n
Interesantno je to da su gotovo svi ispitanici rekli da mirisi mogu da uti\u010du na raspolo\u017eenje i da usre\u0107e. Ali, dok \u017eene isti\u010du da im mirisi vra\u0107aju osmeh na lice jer ih podse\u0107aju na voljenu osobu, muškarci više vole mirise koji kod njih izazivaju ose\u0107aj uzbu\u0111enja. <\/p>\n
Muškarce uzbu\u0111uje miris bundeve <\/strong><\/p>\n Miris koji najviše uzbu\u0111uje muškarce, odnosno budi strast i \u017eelju u njima, jeste miris pite od bundeve! Kada se tome doda miris lavande, oni potpuno gube kontrolu. Ovo je uo\u010deno tokom studije koja je pokazala da miris pite od bundeve \u010dak za 40 odsto ubrzava protok krvi u telu muškarca. <\/p>\n Doktor Ralf Monserat je pojasnio: "Mo\u017eda se to doga\u0111a zbog toga što su bundeve bogate cinkom, a poznato je da cink pozitivno deluje na erekciju". <\/p>\n Ista studija pokazala je i da miris bundeve u muškom telu podi\u017ee nivo testosterona, što rezultira poja\u010danom seksualnom \u017eeljom. <\/p>\n Osim ovog, na muškarce sna\u017eno deluju i mirisi jagode i ve\u0107 pomenute vanile. I, da ne zaboravimo prirodan miris \u010distog \u017eenskog tela. On je va\u017ean deo seksualne privla\u010dnosti, toliki da tokom komunikacije muškarac i \u017eena pomo\u0107u mirisa ko\u017ee i kose mogu da otkriju stepen me\u0111usobne privla\u010dnosti. Na ovu \u010dinjenicu naro\u010dito bi trebalo da obrate pa\u017enju \u017eene koje se "kupaju" u parfemima, pišu "Novosti". <\/p>\n \u017dene uzbu\u0111uje miris banane<\/strong> <\/p>\n Za afrodizija\u010dko svojstvo mirisa znali su i stari Egip\u0107ani. Uo\u010divši da put do \u017eenskog srca vodi kroz nos, mamili su \u017eene mirisnim notama cimeta, mošusa, pa\u010dulija i sandalovine. Kleopatra je do\u010dekuju\u0107i Marka Antonija natopila jedra svojih brodova eteri\u010dnim uljima jasmina, stari Rimljani su od cimeta spremali ljubavne napitke… <\/p>\n I hrana, i to ne samo zbog ukusa, ve\u0107 i zbog mirisa, ja\u010da libido. U medicinskom centru za istra\u017eivanje ukusa i mirisa u \u010cikagu, nau\u010dnici su prou\u010davali koje arome podsti\u010du dotok krvi u genitalije muškaraca i \u017eena i primetili da miris sve\u017eeg peciva sa cimetom muškarce uzbu\u0111uje više nego bilo koji parfem, a dopada im se i miris sve\u017ee pite, lavande, krofne. <\/p>\n Seksualnu glad mladi\u0107a bude i mirisi sve\u017ee pice i kokica, stariji muškarci više reaguju na miris vanile, a onima koji imaju \u010deste polne odnose dopada se miris jagoda. <\/p>\n Kod \u017eena stvari stoje nešto druga\u010dije. Raspolo\u017eenje za seks kod njih ne podsti\u010de nijedan jak miris koji se klasi\u010dno povezuje sa muškarcima (kolonjska voda, recimo). Ali, uz miris biljnih bombona, kola\u010da od banane i sve\u017eih krastavaca, spremne su da se prepuste strastima. <\/p>\n Zašto baš ovi mirisi? Nau\u010dnici tvrde da pomenute arome pobu\u0111uju ose\u0107anja prijatnosti, udobnosti, sigurnosti i nostalgije, što nas osloba\u0111a napetosti. <\/p>\n Tenziju \u0107e otkloniti i miris jabuke, a naro\u010dito lavande jer poja\u010dava aktivnost alfa talasa u delu mozga koji uti\u010de na opuštanje. Miris citrusnog vo\u0107a mentalno osve\u017eava i zadu\u017een je za bu\u0111enje optimizma.<\/p>\n s-medis<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Kada ne bismo imali \u010dulo mirisa, ne bismo imali ni ose\u0107anja. Nos je jedini \u010dulni organ koji svoje utiske prenosi ka mozgu, a to zna\u010di da mirisi uveliko daju pe\u010dat našem \u017eivotu. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-50491","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50491","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=50491"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50491\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=50491"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=50491"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=50491"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}