Stru\u010dnjaci Ameri\u010dke vazduhoplovne i svemirske administracije (NASA) redovno dobijaju ‘vesti’ sa ruba Sun\u010devog sistema. Njih šalje sonda Vojad\u017eer 1 koja je na beskona\u010dno putovanje krenula pre 33 godine. <\/p>\n
Nikad nijedan objekat koji je \u010dovek napravio, nije otputovao tako daleko . Otkako je u septembru 1977. upu\u0107en u svemir, Vojad\u017eer 1 je prešao 17,4 milijarde kilometara. Ako sve bude išlo po planu, za \u010detiri godine sonda bi definitivno trebalo da se oprosti od našeg Sun\u010devog sistema i prodre u takozvanu heliopauzu. To je podru\u010dje gde prestaje uticaj Sunca.<\/p>\n
Od 2004. godine Vojad\u017eer 1 leti kroz spoljno podru\u010dje Sun\u010devog sistema. Tu sve više gubi na snazi sun\u010dev vetar, koji sa Sunca kre\u0107e brzinom od 1,6 miliona kilometara na sat. Zahvaljuju\u0107i upravo Vojad\u017eeru 1, nau\u010dnici NASe su u junu ove godine utvrdili da je brzina Sun\u010devog vetra, u prostoru kojim se kretala ta sonda, iznosila ‘samo’ 61.000 kilometara na sat. A to je pribli\u017eno brzina kojom se kre\u0107e i Vojad\u017eer 1.<\/p>\n
Kad napusti Sun\u010dev sistem Vojad\u017eer 1 \u0107e u\u0107i u interstelarni prostor. Nau\u010dnici o\u010dekuju da \u0107e do\u0107i u dodir sa interstelarnim vetrom koji je, ka\u017eu, sporiji, hladniji i guš\u0107i nego Sun\u010dev vetar.<\/p>\n
Zajedno sa Vojad\u017eerom 1, ta\u010dnije, 16 dana pre njega, u svemir je upu\u0107ena identi\u010dna sonda – Vojad\u017eer 2. Ona tako\u0111e leti prema rubu Sun\u010devog sistema, ali u suprotnom smeru. <\/p>\n
Vojad\u017eer 1 je još 1979. ‘posetio’ Jupiter, a 1980. Saturn – i na zemlju poslao spektakularne slike njihovih satelita – meseca. Obe sonde su na Zemlju poslale fotografije svih spoljnih planeta Sun\u010devog sistema i ve\u0107 odavno nadmašile i najoptimisti\u010dnija o\u010dekivanja nau\u010dnika.<\/p>\n