Nova potraga za asteriodima u blizini Zemlje, sprovedena Nasinim svemirskim teleskopom, utvrdila je da tamo postoji mnogo više vrsta tog svemirskog kamenja nego što se donedavno verovalo, od kojih su neki sjajni i blještavi a drugi tamni i skoro nevidljivi.<\/p>\n
Otkri\u0107e je sugerisalo da su objekti u blizini Zemlje (NEO) daleko razli\u010ditiji nego što su nau\u010dnici do sada mislili. Zaklju\u010dak je izvu\u010den na osnovu infracrvenih opservacija preko 100 svemirskih objekata koje je sproveo Nasin svemirski teleskop „Spitzer" (SST). To je, ina\u010de, \u010detvrti i poslednji teleskop iz Nasinog programa svemirskih opservatorija[1], lansiran još 2003. godine.<\/p>\n
"Te tajanstvene stene nas u\u010de o mestima iz kojih one dolaze," ka\u017ee autor studije David Trilling sa univerziteta Severna Arizona. "Kao kada bi prou\u010davali oblutke u potoku, ne bi li nau\u010dili nešto o planinama sa dojih su potekli."<\/p>\n
Nova otkri\u0107a su samo deo mnogo ve\u0107eg programa koji sprovodi „Spitzer", u kome ovaj teleskop treba da katalogizuje više od 700 NEO objekata i napravi njihove individualne kartone. Detalji ovog projekta su prvi put objavljeni pre nekoliko meseci u mese\u010dniku „Astronomical Journal", najboljem astronomskom \u010dasopisu na svetu, koji izlazi još od 1849. godine.<\/p>\n
"Spitzerova" infracrvena osmatranja su jako pomogla nau\u010dnicima da pribave preciznije podatke o sastavu i veli\u010dini asteroida nego što je to bilo mogu\u0107e samo u vidljivom spektru. Posmatranja u vidljivoj svetlosti ne prave razliku izme\u0111u velike i tamne stene i male i svetle – oba objekta reflektuju istu koli\u010dinu svetlosti koja dopire do teleskopa.<\/p>\n
Infracrveni podaci govore o temperaturi objekta, koja dalje govori astronomima o njegovoj stvarnoj veli\u010dini i sastavu. Velika, tamna stena ima ve\u0107u temperaturu nego mala i svetla, zato što apsorbuje više Sun\u010deve svetlosti.<\/p>\n
Trilling je do sada analizirao preliminarne podatke o 100 NEO objekata. Tokom slede\u0107e godine planira da sakupi podatke za još 600 novih objekata. Do sada nam je poznato oko 7.000 NEO, mada \u010ditava populacija broji mo\u017eda na desetine ili \u010dak stotine hiljada objekata.<\/p>\n
"Vrlo malo znamo o fizi\u010dkim karakteristikama populacije objekata u blizini Zemlje," smatra Trilling. „Naši podaci \u0107e nam mnogo više re\u0107i o njima i njihovim karakteristikama, što mo\u017ee biti vrlo korisno u planiranju neke budu\u0107e svemirske misije na neki od tih NEO objekata."<\/p>\n
Nasini novi planovi obuhvataju i slanje astronauta na neki asteroid do 20125. godine, a sama agencija ka\u017ee da se ve\u0107 danas nazire nekoliko potencijalnih meta. Koliko znam, u ponudi su zapravo samo 2 asteroida (agencija tra\u017ei da budu udaljeni do 45 mil. km) – jedan (2009 OS5) bi bio dostupan 2020. a drugi (1999 AO10) 2025., dok tre\u0107i (2003 SM84) ne\u0107e biti aktuelan sve do 2045. godine.<\/p>\n
No vratimo se „Spitzeru" i njegovom osmatranjima. Ona su pokazala da neki manji objekti imaju iznena\u0111uju\u0107e visok albedo. (To je mera reflektovane svetlosti sa nekog objekta.)<\/p>\n
Pošto se zna da površina asteroida vremenom postaje sve tamnija zbog izlo\u017eenosti solarnom zra\u010denju, svetlije i sjajnije površine govore da se radi o relativno mladim objektima. To je pokazatelj kontinuirane evolucije populacije NEO objekata, objašnjavaju astronomi.<\/p>\n
Pored toga, \u010dinjenica da ispitani asteroidi pokazuju tako visok stepen razli\u010ditosti ukazuje i na to da mo\u017eda imaju razli\u010dito poreklo. Mo\u017eda neki poti\u010du iz Glavnog asteroidnog pojasa izme\u0111u Marsa i Jupitera, a drugi dolaze iz udaljenih regiona solarnog sistema.<\/p>\n
Ta razli\u010ditost sugeriše i da je materijal od koga su sa\u010dinjeni asteroidi – isti materijal od koga je napravljena i naša planeta – verovatno izmešan zajedno u svojevrsnu supu solarnog sistema u prvim danima njenog nastanka.<\/p>\n
U budu\u0107nosti \u0107e nam i „Spitzer" i Nasin teleskop „Wide-field Infrared Survey Explorer" (WISE), jedan od all-sky infracrvenih teleskopa koji su sada u kosmosu, re\u0107i više o „ukusima" objekata u blizini Zemlje. Time \u0107emo mo\u017eda dobiti nove informacije o mogu\u0107nosti da su u davnoj prošlosti kosmi\u010dki objekti donosili vodu i organski materijal na našu mladu planetu i omogu\u0107ili zapo\u010dinjanje \u017eivota na njoj.<\/p>\n
Pošto je za funkcionisanje „Spitzerovih" detektora od krucijalne va\u017enosti hla\u0111enje, i to do ekstremno niskih temperatura (a njega obezbe\u0111uje te\u010dni helijum), kada su rezerve ispra\u017enjene ve\u0107ina instrumenata je postala beskorisna. To se dogodilo 15. maja 2009. Me\u0111utim, dva modula infracrvenih kamera (IRAC) koji rade na najkra\u0107im talasnim du\u017einama (3,6 i 4,5 µm) i dalje funkcionišu.<\/p>\n
Opservatorija danas radi u tzv. „toplom" modu, iako je temperatura instrumenata i dalje vrlo niska: samo 30 K, tj. -243° C. Ali, kako ka\u017eu u Nasi, svemirski teleskop i dalje sprovodi korisna nau\u010dna istra\u017eivanja.<\/p>\n
Kada je 2003. bio lansiran, „Spitzer" je koštao malo više od $800 miliona, što je tada bilo oko 500 miliona evra. A naš gradona\u010delnik u Beogradu gradi most preko Ade koji \u0107e da košta €300 miliona. Eh glupih li Amera, kako razbacuju novce … A mogli su da naprave mo\u017eda i dva mosta i u\u0111u u istoriju!<\/p>\n