Koliko puta vam se desilo da dobijete rezultate krvne slike i ne znate na šta ukazuju povišene ili sni\u017eene vrednosti, a nestrpljivi ste da otrijete pre nego što odete kod svog lekara. <\/p>\n
Eritrociti<\/p>\n
Smanjenje broja eritrocita, crvenih krvnih zrnaca, kao i prose\u010dnog sadr\u017eaja hemoglobina koji je „nosilac" kiseonika u krvi, upozorava na postojanje nekog oblika anemije. U slu\u010daju da nalaz pokazuje povišene vrednosti eritrocita, treba posumnjati na relativnu policitemiju (npr. dehidrataciju). <\/p>\n
Leukociti<\/p>\n
Povišen broj leukocita naj\u010deš\u0107e ukazuje na neki inflamatorni, upalni proces u organizmu, mada se mo\u017ee javiti i kod leukemije, trovanja, opekotina. Sni\u017eene vrednosti, odnosno leukopenije, naj\u010deš\u0107e se javljaju kod virusnih oboljenja, hemoterapije ili koriš\u0107enja nekih lekova.<\/p>\n
Trombociti<\/p>\n
Povišen nivo se javlja u sklopu trombocitoze koja je povezana sa zapaljenjima, smanjenom funkcijom slezine ili nedostatkom slezine, krvarenjem, davanjem nekih lekova, nefrotskog sindroma. <\/p>\n
Hemoglobin<\/p>\n
Re\u010d je o proteinu iz eritrocita koji vezuje kiseonik i prenosi ga do tkiva. Sni\u017een nivo hemoglobina ukazuje na anemiju ili krvarenje. <\/p>\n
Sedimentacija eritrocita <\/p>\n
Sedimentacija je brzina kojom se krvne \u0107elije izdvajaju iz seruma. Ako se krv koja sadr\u017ei antikoagulans pusti da stoji u uspravno postavljenoj pipeti, eritrociti \u0107e postupno po\u010deti da se talo\u017ee na dno. Brzina kojom se ove \u0107elije talo\u017ee je osetljiva na indeks reakcije tela na povredu ili bolest, kao što je leukocitoza ili groznica. Normalna brzina sedimentacije ne isklju\u010duje mogu\u0107nost postojanja bolesti, ali ubrzana sedimentacija je indikator za dalja ispitivanja. <\/p>\n
Glukoza<\/p>\n
Krvna slika mo\u017ee u velikoj meri da pomogne u otkrivanju dijabetesa, na šta ukazuje visok nivo glukoze u krvi. <\/p>\n
Normalne vrednosti: 3,9-6,1 mmol\/l <\/p>\n
Gvo\u017e\u0111e<\/p>\n
Koncentraciju gvo\u017e\u0111a u serumu odre\u0111uje nekoliko faktora uklju\u010duju\u0107i apsorpciju iz creva, deponovanje u crevima, jetri, slezini i kostnoj sr\u017ei, gubljenje hemoglobina i sinteza novog hemoglobina. <\/p>\n
Povišeno je kod višestrukih transfuzija, prekomernog davanja preparata gvo\u017e\u0111a, pove\u0107anog i ubrzanog razaranja crvenih krvnih zrnaca, hemohromatoze i virusne upale jetre. <\/p>\n
Normalne vrednosti: <\/p>\n
M 6,5 – 29,5 umol\/l<\/p>\n
\u017d 5,5 – 28,5 umol\/l <\/p>\n
Minerali <\/p>\n
Niske vrednosti pojedinih minerala i oligoelemenata u nalazima krvi ukazuju da ih ne unosimo dovoljno putem hrane. <\/p>\n
Tako se kao posledica gladovanja, jednoli\u010dne ishrane ili pothranjenosti mo\u017ee javiti nedostatak magnezijuma, kalijuma, gvo\u017e\u0111a, natrijuma ili kalcijuma, koji su va\u017eni za normalno funkcionisanje organizma. Natrijum, recimo, reguliše raspodelu vode u organizmu, kalijum uti\u010de na funkciju nerava i miši\u0107a (srca), gvo\u017e\u0111e koje se nalazi u hemoglobinu slu\u017ei za prenošenje kiseonika do svih \u0107elija u organizmu. <\/p>\n
Mokra\u0107na kiselina<\/p>\n
Razlog povišenog nivoa mokra\u0107ne kiseline mo\u017ee biti giht (talo\u017eenje kristala mokra\u0107ne kiseline u zglobovima). Povišene vrednosti mokra\u0107ne kiseline povezane su i sa kardiovaskularnim oboljenjima. Loša ishrana, bolesti bubrega tako\u0111e dovode do njenog porasta. <\/p>\n
Normalne vrednosti: <\/p>\n
M 210 – 420 umol\/l <\/p>\n
\u017d 150 – 350 umol\/l <\/p>\n
Proverite vrednosti holesterola<\/p>\n
Loš i dobar holesterol daju kona\u010dnu vrednost holesterola. <\/p>\n
LDL – HOLESTEROL<\/p>\n
Povišene vrednosti lošeg holesterola (LDL) ukazuju na ishranu bogatu mastima i ve\u0107i rizik od kardiovaskularnih bolesti, posebno ateroskleroze. Ukoliko nalazi poka\u017eu ve\u0107i nivo LDL holesterola, treba dalje ispitati i da li postoje neka hroni\u010dna ošte\u0107enja jetre ili bubrega ili poreme\u0107aj u radu štitaste \u017elezde. <\/p>\n
Ni\u017ee vrednosti u najve\u0107em broju slu\u010dajeva upu\u0107uju na pothranjenost, na naslednu lipoproteinsku deficijenciju, cirozu jetre, virusnu upalu jetre ili hipertireozu, pove\u0107anu aktivnost štitne \u017ele\u017ede.<\/p>\n
Po\u017eeljne vrednosti: do 3,30 mmol\/l. <\/p>\n
HDL- HOLESTEROL<\/p>\n
Što su više vrednosti HDL holesterola, to je bolje, jer ovaj holesterol „\u010disti" krvne sudove i štiti od kardiovaskularnih bolesti. I minimalno smanjenje upu\u0107uje na pove\u0107ani rizik od ateroskleroze, odnosno talo\u017eenja masno\u0107a na unutrašnjim zidovima krvnih sudova, što dovodi do njihovog za\u010depljenja i bolesti kao što su infarkt srca i mo\u017edani udar.<\/p>\n
Po\u017eeljne vrednosti HDL-a: ve\u0107e od 1.55 mmol\/l <\/p>\n
Po\u017eeljne vrednost ukupanog holesterola: do 5,18 mmol\/l <\/p>\n
TRIGLICERIDI<\/p>\n
Pove\u0107an unos masno\u0107a i stres odrazi\u0107e se i na trigliceride u krvi, te \u0107e se u nalazu pokazati kao povišeni. S obzirom na to da se masno\u0107a iz hrane apsorbuje u \u0107elijama sluzoko\u017ee creva, odakle ulazi u limfne sudove i deponuje se u jetri, viši trigliceridi mogu da uka\u017eu i na ošte\u0107enje funkcije ovog va\u017enog organa.<\/p>\n
Po\u017eeljne vrednosti: do 1,70 mmol\/l. <\/p>\n
Blic online<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Koliko puta vam se desilo da dobijete rezultate krvne slike i ne znate na šta ukazuju povišene ili sni\u017eene vrednosti, a nestrpljivi ste da otrijete pre nego što odete kod svog lekara. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-50467","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50467","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=50467"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50467\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=50467"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=50467"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=50467"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}