Šesto \u010dulo je prevara. Instinkti su vaši neprijatelji. Zaboravite intuiciju. Pokušajte da sve to zanemarite na nedelju dana. Mo\u017eete li? <\/p>\n
Moj mozak je ozbiljno poreme\u0107en, i vaš je <\/strong><\/p>\n Bez uvrede, ali vi niste racionalni. Niko nije. Vaš um nije racionalan. On je, u stvari, prepun pogrešnih stavova. U njemu \u017eivi \u010ditava populacija pogrešnih pretpostavki i iskrivljenih se\u0107anja. On pogrešno sre\u0111uje podatke i donosi u\u017easne odluke. Formulišimo to ovako: da je vaš mozak automobil, ne bi bio Porše – bio bi Lada iz 1991. sa lošim ko\u010dnicama i pokvarenim prednjim farom. <\/p>\n Nau\u010dnici tvrde da smo opremljeni umovima iz kamenog doba, zarobljenim u telima modernog doba. Stvoreni smo da se nosimo sa problemima iz Paleolita. Ako se ja uplašim, do\u0107i \u0107e do naglog lu\u010denja adrenalina, koji bi mom mozgu bio koristan ukoliko bi se suo\u010davao sa divljim zverima. A ne toliko ukoliko je u pitanju saobra\u0107ajni policajac. <\/p>\n Meni je dosta. Pokuša\u0107u da resetujem svoj mozak. Uveš\u0107u ga u modernu eru. Iskoreni\u0107u sve iracionalne stavove i praistorijske ostatke, i pretvori\u0107u ga u savršeno racionalnu mašinu. Posta\u0107u najlogi\u010dniji \u010dovek na planeti, nepoljuljan nesvesnim impulsima. Zapo\u010deo sam te\u017eak projekat restauracije sopstvenog mozga. Poslu\u017eio sam se samoposmatranjem, psihologijom, naukom. Pro\u010ditao sam nekoliko knjiga na temu mo\u017edanih "za\u010dkoljica". I po\u010deo. <\/p>\n Prvog dana otkrio sam da su vesti neprijatelj racionalnosti. <\/strong><\/p>\n Ušavši u kuhinju zatekao sam svoju \u017eenu sa novinama u ruci. Veliki naslov prekrivao je polovinu stranice: "Dvadeset poginulih u avionskoj nesre\u0107i u Meksiku". Ali naslove, poput: "Još 2000 ljudi u svetu je ju\u010de umrlo od sr\u010danih bolesti" ne\u0107ete videti. Naš lenji um se lepi za naj\u017eivlje do\u010darane \u010dinjenice, zanemaruju\u0107i one koje su mo\u017eda va\u017enije. Opasnost nas asocira na avione i teroristi\u010dke napade. \u010cak i pored toga što dosadni, stari automobili ubijaju 80 puta više ljudi. <\/p>\n Danas je u novinama \u010dlanak o salmoneli. O\u010digledno se 800 ljudi zarazilo jedu\u0107i zara\u017een paradajz. Budu\u0107i da sam paranoi\u010dan, moja uobi\u010dajena reakcija bila bi proterivanje svih "paradajzi\u010dnih" obroka i namirnica iz kuhinje. Umesto toga, danas radim nešto drugo. Uzimam flomaster i ispod naslova škrabam: "U me\u0111uvremenu, milioni drugih ljudi jedu paradajz i ništa im ne fali." <\/p>\n "Tako je bolje", ka\u017eem svojoj \u017eeni. Osloba\u0111aju\u0107e je napisati ovako nešto. Mislim da bi novinski \u010dlanci, poput kutija cigareta, trebalo da imaju odštampana ovakva upozorenja ispod svakog bombasti\u010dnog naslova. Odlazim do fri\u017eidera da pojedem paradajz, u inat. Ipak, predomišljam se jer bih time doneo još jednu iracionalnu odluku – uradio bih nešto samo zato što je zabranjeno. <\/p>\n Ipak, \u017eeleo bih da pojedem racionalan obrok. <\/strong><\/p>\n Ali kako? Navikli smo da o\u010distimo sve iz tanjira u svakoj prilici. Ovo je mo\u017eda bilo logi\u010dno u Paleolitu, kada se nije znalo kada \u0107e slede\u0107i obrok biti dostupan. Ali danas je jednostavno glupo i \u010dini nas gomilom debelih ljudi. <\/p>\n Skoro sam \u010ditao o jednom brilijantnom eksperimentu sprovedenom na Univerzitetu Ilinois pre nekoliko godina. Dobrovoljcima je data po jedna \u010dinija supe. Ono što im nije re\u010deno je da se, dok jedu, \u010dinija stalno puni. Dobrovoljci su nastavljali da jedu, i nastavili bi ko zna dokle da ih nisu prekinuli. <\/p>\n Zato ja sipam moje pahuljice u \u010diniju i prekrivam je salvetom. Ne \u017eelim da vidim koliko je ostalo u \u010diniji kada osetim da sam sit. Ipak, pitam se koliko racionalno nekome mo\u017ee da deluje \u010dovek koji se na ovaj na\u010din mu\u010di sa salvetom i kašikom… Dobro, ka\u017eu da je zdravo jesti polako. <\/p>\n Dok se jutro nastavlja, hvatam sebe u ogledalu kako freneti\u010dno \u010detkam kosu. I zapitam se: zašto? U redu, zvu\u010di razumno da pro\u0111em nekoliko puta \u010detkom preko temena, ali zašto to kod mene mora da traje? Iz nekog razloga \u017eivim u uverenju da \u0107e dnevno masiranje temena u trajanju od pola minuta spre\u010diti gubljenje kose. Ova ube\u0111enost koja je nastala iz nepoznatog izvora je rezultirala tridesetogodišnjim iracionalnim ponašanjem. <\/p>\n \u010cim sam otkrio da nešto u kompulsivnom \u010detkanju kose pomalo "smrdi", rešio sam to da proverim. Naravno, moj stari prijatelj Google potvrdio je moje sumnje: ne postoji povezanost izme\u0111u stimulisanja temena \u010detkom i gubitka kose. <\/p>\n Odjednom mi je sinulo. Kriva je moja majka! Pozvao sam je kako bi mi potvrdila da sam to \u010duo od nje i objasnila zašto mi je usadila ovu zabludu. <\/p>\n "Da, ja sam ti to rekla, zašto?", pitala me je.<\/p>\n "Pa, to nije ta\u010dno. To je mit."<\/p>\n Kratka pauza. "\u017dao mi je."<\/p>\n "Vidiš, ja sam proveo previše vremena \u010detkaju\u0107i kosu zbog toga." (Ukupno cela tri dana u \u017eivotu, da budemo precizni). <\/p>\n "Ne znam šta još mogu da ti ka\u017eem, osim da ti se izvinim."<\/p>\n Divno. Sad sam ja još i postao negativac u celoj pri\u010di.<\/p>\n "A ina\u010de", re\u010de ona, "zašto si uopšte slušao moje savete o \u0107elavosti? Zar nije bilo bolje da si pitao oca?" <\/p>\n "Imao sam 10 godina!" <\/p>\n U ovom slu\u010daju moj mozak bio je \u017ertva preteranog poverenja u autoritet. Vojska prati vo\u0111u \u010dak iako je jasno da ide u propast. Drugi problem je u tome što naš um obiluje znanjem za koje nismo sigurni odakle nam. Tako mo\u017eete znati koji je glavni grad Rusije, a ne se\u0107ati se od koga ste to prvi put \u010duli. Što ponekad objašnjava \u010dvrsto verovanje u neku nau\u010dnu \u010dinjenicu koju je sa nama podelio stric Voja. <\/p>\n Tre\u0107eg dana sam besan na svoj mozak. <\/strong><\/p>\n Nije samo pun mana, ve\u0107 je i površan i tvrdoglav. To sam shvatio kada sam pla\u0107ao jutarnju kafu u kafi\u0107u. <\/p>\n Kusur koji sam trebao da vratim bio je 135 dinara. Odjednom sam bio suo\u010den sa dilemom: da li da ostavim bakšiš od 35 ili od 100 dinara? Na kraju sam ostavio 100, nasmešio se i otišao. Neko \u0107e pomisliti da sam dobar i velikodušan \u010dovek. Me\u0111utim, to nije istina. Istina je da je konobarica bila privla\u010dna. I da sam podsvesno \u017eeleo seks sa njom. Da mi je kafu doneo bubulji\u010davi tinejd\u017eer, ostavio bih mu manji (ili nikakav) bakšiš. <\/p>\n Studije su pokazale da se lepi ljudi smatraju pametnijim od onih, pa, ne tako lepih. \u010ceš\u0107e dobijaju poslove i unapre\u0111enja. U\u010ditelji su blagonakloniji prema lepoj deci. U suštini, mi sudimo o knjizi prema koricama. <\/p>\n Ja sam, podsvesno, pretpostavio da je konobarica divna osoba. Da sam razmišljao racionalno, shvatio bih da \u0107e se ona zbog svoje lepote verovatno uskoro udati za bogatog i privla\u010dnog biznismena. I da više ne\u0107e morati da radi u kafi\u0107u. I da \u0107e u tom slu\u010daju, ve\u0107i bakšiš biti potreban bubulji\u010davom klincu. <\/p>\n Me\u0111utim, ovo me tera da shvatim da, koliko god se trudio, nikada ne\u0107u mo\u0107i da iskorenim sve mane svog mozga. <\/p>\n A poslednjeg dana shvatam i da mo\u017eda ne bi ni trebalo. <\/strong><\/p>\n Odveo sam svog sina da odigramo partiju stonog fudbala. Sto nije bio slobodan pa smo morali da sa\u010dekamo. Trenutno su igrala dva tinejd\u017eera, koja su govorila na nema\u010dkom. Igrali su odli\u010dno, brzo davali golove, i pomislio sam kako imamo sre\u0107e jer \u0107e sigurno uskoro završiti. <\/p>\n Ali, došavši do poslednje lopte, njih dvojica su odlu\u010dila da bi bilo zabavno da što više odugovla\u010de. Dobacivali su lopticu izme\u0111u igra\u010da polako i pa\u017eljivo. To se oteglo u nedogled. <\/p>\n "Kad \u0107emo mi?", pitao je moj sin. <\/p>\n "Uskoro", odgovorio sam.<\/p>\n Prošlo je dva minuta. Zatim pet. Zatim još pet. Moj sin postavio mi je isto pitanje još najmanje deset puta.<\/p>\n "Šta se dešava?", pitao sam nema\u010dke tinejd\u017eere. <\/p>\n "Trudimo se", odgovorili su na lošem engleskom, smeškaju\u0107i se. Zatim su nastavili da pri\u010daju na nema\u010dkom. Šteta što i ja pomalo razumem nema\u010dki. <\/p>\n Bio sam svestan svega što se dešava u mom mozgu. Ali bio sam nesposoban da to i zaustavim. Pritisak mi je sko\u010dio. Puls se ubrzao. <\/p>\n "Ne, ne trudite se. Odugovla\u010dite."<\/p>\n "Ne stvarno. Trudimo se", nisu prestajali da se cere.<\/p>\n Tada sam pukao. <\/p>\n "\u010cemu li su vas nau\u010dili vaši roditelji?" <\/p>\n Klinci su me ignorisali dok se u meni sve kuvalo. Setio sam se da su i mene zezali kada sam bio dete. A sada ova dvojica zezaju mog klinca. Izgubio sam kontrolu. <\/p>\n "Vi ste male seronje, a kad porastete posta\u0107ete velike seronje. A ta vaša lepa zemlja je u istoriji imala sasvim dovoljno seronja."<\/p>\n Da, u svom besu sam skoro optu\u017eio dva nema\u010dka tinejd\u017eera za nacizam. Moj plan da postanem najracionalniji \u010dovek na zemlji je propao. <\/p>\n Ali ipak sam nešto nau\u010dio o sebi i svom umu: moram da nastavim da verujem, potpuno iracionalno, i protivno svim dokazima, da ljudska bi\u0107a ponekad mogu biti racionalna <\/p>\n Da je vaš mozak automobil bio bi Lada sa lošim ko\u010dnicama i pokvarenim farom<\/p>\n Men's Health\/B92<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Šesto \u010dulo je prevara. Instinkti su vaši neprijatelji. Zaboravite intuiciju. Pokušajte da sve to zanemarite na nedelju dana. Mo\u017eete li? <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-50460","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50460","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=50460"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50460\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=50460"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=50460"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=50460"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}