\u010cuva o\u010di, kosu i ko\u017eu \u010dini lepšim, topi masne naslage, blagotvorno deluje na nervni sistem, ubrzava zarastanje rana, reguliše rad creva, a pri tom je veoma ukusan bilo da je u jelu, salati ili zimnici. <\/p>\n
Relativno jeftino povr\u0107e ne baš preterano privla\u010dnog izgleda koje je veoma zastupljeno u srpskoj kuhinji malo ko vidi kao saveznika u borbi za bolje zdravlje. Ipak, brojni svetski stru\u010dnjaci potvr\u0111uju da je kupus pravi \u010dudotvorac kada je re\u010d o konstipaciji, stoma\u010dnim \u010direvima, glavobolji, sr\u010danim oboljenjima, problemima sa viškom kilograma, ne\u010distom ko\u017eom…<\/p>\n
Kupus je dikotiledona (skrivenosemenica \u010dije se seme sastoji od dva kotiledona), dvogodišnja zeljasta biljka. Koristi se u svim krajevima sveta. <\/p>\n
Na Balkanu doma\u0107ice \u010deš\u0107e kupuju takozvane bele vrste, ali vizuelno interesantnije crvene glavice nezaobilazne su u zimnici.<\/p>\n
Salata od sitno seckanih svetlozelenih listova, nekada uz dodatak rendane šargarepe i usitnjene paprike, supa, \u010dorba, sarma, pita, podvarak, ribanac, samo su neki od oblika u kojima kupus dospeva na trpeze.<\/p>\n
Dijetolozi, me\u0111utim, isti\u010du da je osim ukusnog obroka, osoba koja je konzumirala kupus u organizam unela brojne korisne materije, naro\u010dito ukoliko nije bio termi\u010dki obra\u0111en.<\/p>\n
Jedan od najja\u010dih aduta kupusa je visok sadr\u017eaj vitamina C – \u010dak 42 miligrama u 100 grama, što je više nego u istoj koli\u010dini jestivog dela pomorand\u017ee.<\/p>\n
Zbog toga ga stru\u010dnjaci rado preporu\u010duju protiv opasnih slobodnih radikala i za poboljšanje imuniteta, pogotovo u periodima godine kada sa svih strana vreba virus gripa.<\/p>\n
Bogat je sastojcima visoke nutritivne vrednosti, vlaknima, ali i veoma va\u017enim azotnim jedinjenjima za koja se u poslednje vreme pojavljuje sve više dokaza da su korisna protiv raznih vrsta raka. <\/p>\n
Hrskavi listovi kupusa prili\u010dno su jeftini kada se uzme u obzir šta sve sadr\u017ee. One koji \u017eele da izgube neki kilogram posebno \u0107e obradovati podatak da jedna šolja seckanog kupusa sadr\u017ei tek 15 kalorija.<\/p>\n
Tako\u0111e, ko\u017ea i o\u010di ima\u0107e koristi od salate od tog povr\u0107a za šta su zaslu\u017eni vitamini E i A (oko 126 internacionalnih jedinica vitamina A nalazi se u 100 grama sve\u017eeg belog kupusa).<\/p>\n
Ne baš nezna\u010dajne koli\u010dine vitamina B u tom povr\u0107u zaslu\u017ene su za ubrzanje metabolizma energije i odr\u017eavanje funkcionalnosti nervnih završetaka.<\/p>\n
Savremena medicina potvrdila je terapeutsku ulogu kupusa pri suzbijanju infekcija i umiruju\u0107e dejstvo na probavni trakt pacijenata koji imaju gastritis ili \u010dir.<\/p>\n
Budu\u0107i da po\u010dinje sezona sarme, raznih vrsta pita od kupusa, podvarka, stru\u010dnjaci isti\u010du da je neophodno obratiti pa\u017enju i unositi to povr\u0107e u sve\u017eem obliku. Najbolje je najmanje jednom nedeljno napraviti salatu sa dodatkom limunovog soka umesto sir\u0107eta, a dodaci poput sve\u017ee šargarepe, paprike, praziluka, peršuna, rastera\u0107e ose\u0107aj jednoli\u010dnosti.<\/p>\n
Rimska imperija i anti\u010dka Gr\u010dka <\/strong><\/p>\n Kupus je bio popularan još u anti\u010dko doba. Grci i Rimljani spravljali su razne lekovite smese u kojima je jedan od sastojaka bio sok od tog povr\u0107a. <\/p>\n Tako\u0111e, jedno od najkoriš\u0107enijih sredstava za dezinfekciju rana u to doba u Rimu spravljalo se od usitnjenog sala i pepela listova kupusa. Budu\u0107i da su osvaja\u010dki pohodi, ali i odbrambeni ratovi bili \u010desti, takvi proizvodi bili su veoma tra\u017eeni, a oni koji su umeli da ih naprave u\u017eivali su veliki ugled.<\/p>\n RTS<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" \u010cuva o\u010di, kosu i ko\u017eu \u010dini lepšim, topi masne naslage, blagotvorno deluje na nervni sistem, ubrzava zarastanje rana, reguliše rad creva, a pri tom je veoma ukusan bilo da je u jelu, salati ili zimnici. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-50459","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50459","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=50459"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50459\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=50459"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=50459"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=50459"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}