Ples u crkvi i na sahrani? Na tu pomisao mnogi vernici \u0107e se namrštiti. Ali, bonski plesa\u010d Feliks Gricner radi upravo to. On pleše pored oltara i to ne samo kad se nešto slavi, nego i kad se oprašta od pokojnika.<\/p>\n
\u010cetvrtak je ve\u010de, 20 \u010dasova. U baletskom studiju Feliksa Gricnera gore sve\u0107e. Muzika uz koju igra je tu\u017ena. I povod je tu\u017ean. Feliks Gricner igra\u0107e na sahrani jedne 50-godišnje \u017eene koja je umrla od raka.<\/p>\n
U jednostavnoj crnoj ode\u0107i Feliks Gricner lagano ide prema sredini studija. Pru\u017ea ruke, zahvata rukama po vazduhu, stiska šake i privla\u010di ruke uz telo. Pogled usmerava na gore pa na dole, \u010du\u010dne i ne\u017eno miluje pod.<\/p>\n
"U toj situaciji tuge postoje neki osnovni motivi. To je kao pokušaj dr\u017eanja za nešto i kao kada morate od ne\u010dega da se rastanete. To je tra\u017eenje, to je se\u0107anje, mo\u017eda na ne\u017enost i bliskost. Postoje, dakle, takve osnovne teme koje se uvek pojavljuju u plesu."<\/p>\n
Ples poma\u017ee u savladavanju tuge<\/strong><\/p>\n Feliks Gricner se oslanja na klasi\u010dni balet. Njegovi pokreti deluju elegantno, ali uzdr\u017eano. Smatra da sna\u017ena gestikulacija i tu\u017ebalice kao u afri\u010dkim crkvama nisu primerene trenutku, tim pre što povezivanje plesa sa \u017ealoš\u0107u u Nema\u010dkoj nema tradiciju. Od osoba koje tuguju i danas se o\u010dekuje da se kontrolišu, da se ne prepuštaju ose\u0107anjima, a ples izaziva emocije koje su va\u017ene za savladavanje tuge, smatra Feliks Gricner. Osim toga, on povezuje osobe koje tuguju.<\/p>\n "To ume bude poseban do\u017eivljaj, to prepuštanje plesu, ali i ose\u0107anje povezanosti. Svi zajedno i svako za sebe. Ali niko ne mora da ispoljava svoja ose\u0107anja, niko ne mora da ka\u017ee: ja s tim ne izlazim na kraj. Neko se mo\u017eda podseti na druge mrtve kad ja plešem, tako da se to do\u017eivljava vrlo li\u010dno, a opet i zajedni\u010dki."<\/p>\n Gestovi koje izra\u017eavaju bol i tugu, ali i spasenje i nadu u ve\u010dni \u017eivot, opšte su razumljivi. U završnici, ispru\u017eenim rukama koje pokazuju prema gore, Feliks Gricner uvek pove\u017ee smrt i \u017eivot. Svoj nastup on zato ne naziva plesom smrti nego plesom \u017eivota. Jer, on \u017eeli o\u017ealoš\u0107enima da pru\u017ei nadu, da ih podstakne da svoj \u017eivot prilagode novim okolnostima i da ga cene.<\/p>\n I telo treba osloboditi od tuge<\/strong><\/p>\n Plesni pokreti mogu nekada da izraze mnogo više nego re\u010di, ka\u017ee baletski igra\u010d koji je diplomirao na istoriji umetnosti. Zato on nudi i kurseve sporta za ljude koji tuguju.<\/p>\n "Ljudi koji tuguju \u010desto su uko\u010deni, ne dišu duboko i kad s njima radim – kad im pokazujem ve\u017ebe disanja, jednostavne pokrete tela – onda disanje postaje dublje, telo se uspravlja, krvotok se popravlja, metabolizam bude podstaknut i \u010doveka zahvati sasvim druga\u010dije raspolo\u017eenje, a da ne prestane da tuguje. On druga\u010dije po\u010dinje da druga\u010dije sagledava svet."<\/p>\n Ni za Feliksa Gricnera nije uvek lako da se bavi temom smrti i tuge, ali ohrabruju ga ve\u0107inom pozitivne reakcije na njegov ples.<\/p>\n "Najlepše što sam \u010duo jeste kada je jedna \u017eena kojoj je umrla majka, rekla da je u mom plesu videla svoju majku. \u010cak je pretpostavila da sam ja njenu majku jako dobro poznavao. To mi je bilo jako drago."<\/p>\n Feliksu Gricneru nije bilo teško da igra na sahrani stare \u017eene koja je do\u017eivela 101 godinu i imala ispunjen \u017eivot, ali pogreb za koji se sad priprema, daleko je te\u017ei. On o\u010dekuje veliku \u017ealost rodbine i ra\u010duna na njihovu nesposobnost da se s time nose. A upravo u takvoj situaciji ples mo\u017ee da pomogne.<\/p>\n "Ja sam kao igra\u010d, neka vrsta medijuma i pokušavam da pove\u017eem to raspolo\u017eenje i ose\u0107anja. To sigurno ne\u0107e biti lako."<\/p>\n DW<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Ples u crkvi i na sahrani? Na tu pomisao mnogi vernici \u0107e se namrštiti. Ali, bonski plesa\u010d Feliks Gricner radi upravo to. On pleše pored oltara i to ne samo kad se nešto slavi, nego i kad se oprašta od pokojnika.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-50452","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50452","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=50452"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50452\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=50452"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=50452"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=50452"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}