Višegodišnje istra\u017eivanje nau\u010dnika potvrdilo je da je li\u010dni izbor siguran put do sre\u0107e, a ne neka genetska predispozicija.<\/p>\n
Istra\u017eivanje je trajalo 25 godina, a njegovi autori okupljeni oko SOEP-a (Nema\u010dkog socio-ekonomskog istra\u017eiva\u010dkog panela) "nadgledalo" je \u017eivot 60.000 Nemaca. Jedan od zaklju\u010daka glasi: altruisti\u010dki ciljevi va\u017eniji su od novca. Porodica, socijalne aktivnosti, religija, pa i posao, nazivaju se "dobrim mogu\u0107nostima" na putu ka sre\u0107i. <\/p>\n
Psiholozi ve\u0107 decenijama pokušavaju da prona\u0111u odgovor na pitanje šta je siguran put ka individualnoj sre\u0107i. 70-tih godina se verovalo da su ljudi skloni, sami sebi da nametnu odre\u0111eni nivo sre\u0107e, kojem bi se uvek vra\u0107ali, nezavisno od uspona i padova u \u017eivotu. Nau\u010dnici to nazivaju "set point" teorijom. Drugim re\u010dima, do sada se uglavnom verovalo da na sre\u0107u u \u017eivotu ponajviše uti\u010de genetika u kombinaciji sa iskustvima u detinjstvu.<\/p>\n
"Set point" teorija nije primenjiva kod svih<\/strong><\/p>\n Gert Vagner je ekonomista, saradnik je nema\u010dkog Instituta za ekonomska istra\u017eivanja u Berlinu, ali i Maks Plank instituta. Jedan je od autora studije koja je nedavno objavljena u nema\u010dkoj stru\u010dnoj literaturi. On tvrdi da bi se teorija "set point" mogla primeniti na polovinu stanovništva, ali ne i na drugu polovinu, zato što kod ovih drugih ose\u0107aj zadovljstva, tokom \u017eivota, prolazi kroz odre\u0111ene faze i promene.<\/p>\n "Tre\u0107inu promena \u010dine negativna iskustva. Bolesti, smrt nekog bli\u017enjeg. Dve tre\u0107ine promena su pozitivne, ali ipak deluju nekako manje", ka\u017ee Vagner.<\/p>\n Rezultati najnovije studije pokazuju da je ljudima jednostavnije da budu nesre\u0107ni, nego sre\u0107ni. Naro\u010dito ako u \u017eivotu \u010desto do\u017eivljavaju neprijatne situacije. S druge strane, ljudima te\u017ee pada, kada ose\u0107aj zadovoljstva treba da poprave, donošenjem "pravih odluka". Upravo je to segment istra\u017eivanja, koje nau\u010dnike najviše fascinira.<\/p>\n "Ono što je novo u našoj studiji je analiza izbora koju imate. A zatim i demonstracija da odre\u0111eni izbori u \u017eivotu imaju uticaja i da menjaju okolnosti."<\/p>\n Va\u017eno je definisati prioritete?<\/strong><\/p>\n To zna\u010di da je ono što su ljudi ionako skloni da definišu kao prioritet u \u017eivotu, zapravo klju\u010d uspeha na putu ka sre\u0107i. Zaklju\u010dak ne predstavlja neko veliko iznena\u0111enje, ali nau\u010dnici ipak poru\u010duju:<\/p>\n "Društveni ciljevi su daleko va\u017eniji od materijalnih. Uostalom da biste bili zdravi, va\u017eno je da na tome i radite, tj. tako što biste mogli da se bavite sportom na primer."<\/p>\n Zvu\u010di logi\u010dno – ali da li je zaista tako lako biti sre\u0107an? Gotovo svakog dana, svi se mi trudimo da budemo sre\u0107ni. Radimo sve ono za šta verujemo da \u0107e nas \u010diniti sre\u0107nim.<\/p>\n Sa nau\u010dnicima se sla\u017eu i gra\u0111ani Berlina:<\/p>\n – "Bavim se sportom i dru\u017eim sa ljudima koji me \u010dine sre\u0107nim."<\/p>\n – "Ja se bavim muzikom. Pored toga, dosta vremena provodim sa svojom \u0107erkom. Bavimo se muzikom zajedno i provodimo dosta vremena napolju."<\/p>\n – "Svakog jutra kada se probudim, prvih deset minuta provedem le\u017ee\u0107i u krevetu, u meditaciji. A zatim popijem šolju \u010daja."<\/p>\n – "Danas sam otkrio predavanja na Univerzitetu, za koja nisam znao i to me je u\u010dinilo sre\u0107nim, jer mi to nudi mnogo novih mogu\u0107nosti da nešto nau\u010dim."<\/p>\n – "Ja sam sre\u0107na kada jedem \u010dokoladu."<\/p>\n – "Putovanja me \u010dine sre\u0107nim, ali ne mogu da putujem non-stop."<\/p>\n – "Kada znam da me neko voli, to me \u010dini sre\u0107nim."<\/p>\n Odnosi sa drugim ljudima su izuzetno va\u017eni. Profesor Vagner i njegove kolege, tvrde da neuroti\u010dni partner u \u017eivotu ujedno zna\u010di i izostanak ose\u0107aja sre\u0107e. Put do zdrave veze nije jednostavan, ali to na\u017ealost nije bila tema ovog istra\u017eivanja. Profesor Jap Denisen ipak ka\u017ee:<\/p>\n "Ako ste navikli da budete u vezi koja nefunkcioniše, onda mo\u017eete o\u010dekivati da \u0107e tako biti i ubudu\u0107e. Naravno da je va\u017eno razmišljanje o tome u kojoj meri mislite da zaslu\u017eujete boljeg partnera. Opšte je poznato da ljudi koji nemaju dovoljno samopouzdanja, na sebe obi\u010dno ne gledaju kao na "dobru priliku". Zato \u0107e se verovatno zadovoljiti sa onim što imaju."<\/p>\n Suviše kompleksnih faktora<\/strong><\/p>\n Praviti "dobre izbore" u \u017eivotu, kako biste bili sre\u0107ni, nije jednostavno. Jer svaka odluka koju donosimo, zasnovana je na mnoštvu kompleksnih faktora. Ali profesor Denisen isti\u010de da je u donošenju odluka va\u017eno te\u017eiti sre\u0107i.<\/p>\n "Mislim da se svi odlu\u010duju za sre\u0107u. To je univerzalna stvar kod svih kultura. U kojoj meri \u0107e u tome uspeti to je naravno teško re\u0107i, ali prema nekim teorijama, ose\u0107aj sre\u0107e zavisi\u0107e u najve\u0107oj meri od podrške okru\u017eenja."<\/p>\n Teorije se menjaju<\/strong><\/p>\n Uprkos novim saznanjima nau\u010dnika, pravi odgovor na pitanje šta je siguran put do sre\u0107e još uvek ne postoji, ali stru\u010dnjaci se sve više udaljavaju od klasi\u010dnog, dosadašnjeg objašnjenja. "U poslednjih deset godina teorije psihologa su se prili\u010dno promenile. U svakom slu\u010daju mislim da smo se udaljili od set point teorije."<\/p>\n S druge strane, profesor Denisen ka\u017ee da nije konstruktivno suprotstavljati se teoriji uticaja okru\u017eenja i genetike. Ti faktori i dalje igraju va\u017enu ulogu u ostvarivanju sre\u0107e: "Uticaj okru\u017eenja i genetika igraju va\u017enu ulogu u ose\u0107aju sre\u0107e. Jedno uti\u010de na drugo. To primera radi zna\u010di da neki geni ne\u0107e uticati na \u017eivot pojedinca, zato što se rodio i \u017eiveo u potpuno druga\u010dijim okolnostima."<\/p>\n Drugim re\u010dima, put do sre\u0107e ostaje komplikovan proces. Ali jedno je sigurno – to kako \u0107ete se u \u017eivotu ose\u0107ati, ipak ponajviše zavisi od vas samih.<\/p>\n DW<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Višegodišnje istra\u017eivanje nau\u010dnika potvrdilo je da je li\u010dni izbor siguran put do sre\u0107e, a ne neka genetska predispozicija.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-50422","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50422","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=50422"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50422\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=50422"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=50422"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=50422"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}