Kako, zaista, izgleda baba roga. Uvek sam je zamišljao kao pogurenu nadrkanu staricu, obu\u010denu u neke crne haljine, sa crnom maramom na glavi i velikom bubuljicom na grbavom nosu. <\/p>\n
AKO NE BUDEŠ DOBAR, ODNE\u0106E TE CIGANI <\/p>\n
Neka nas tu\u017ee i Udru\u017eenje Roma, \u010detiri nevladine organizacije i Blek pantersi, ali ovo je bila jedna od naj\u010deš\u0107ih pretnji, naro\u010dito tokom praznika i raspusta kada sam odsedao kod babe i dede. <\/p>\n
Kad god razbiješ teglu d\u017eema, nabiješ dedi prst u oko ili babi u guzicu, ubaciš im nao\u010dare u WC šolju ili se popneš na drvo, ne\u0107eš da si\u0111eš i ga\u0111aš komšiju šizofreni\u010dara šljivama dok u rukama dr\u017ei smrtonosnu kosu ili vozi agresivnu frezu, obavezno ti prete otmicom u re\u017eiji crnoputih "komšija" iz lokalnog Karton sitija. S njima \u0107eš, ako nastaviš tako da se ponašaš, sakupljati stare akumulatore i gvo\u017e\u0111e, marisati poklopce sa šahtova, popravljati kišobrane i cepati karte na ulazu u amaterski cirkus (što i nije tako loše jer \u0107eš sigurno da ga stavljaš u patuljastu Rumunku s trapeza, a ako joj se ne svi\u0111aš, uvek ti ostaje koza ili ovca). Da, strah od Cigana bio je izuzetno zastupljen kod dece u moje vreme. <\/p>\n
Vremena se jebeno surovo menjaju… A ja, ovako odrastao, kad vidim neku lepu Cigan\u010dicu, pomislim na sedam godina sre\u0107e i po\u017eelim da me "odnesu Cigani"… <\/p>\n
AKO NE BUDEŠ PRAO RUKE, DOBI\u0106EŠ GLISTE <\/p>\n
Vrlo zanimljiva, jedna od osnovnih i prvobitnih pretnji, koju su opevale \u010dak i neke de\u010dje pesmice. Higijena je osnov kulture, a bakterije i bakcili najlakše ulaze kroz usta, baš kao i belan\u010devine (pitaj devojku). <\/p>\n
Elem, kad sam bio klinja, nikad nisam voleo da perem ruke. Zahvaljuju\u0107i kevinim pretnjama, moj san je \u010desto izgledao ovako: budim se usred no\u0107i, potr\u010dim u kenjaru. Sednem na šolju, a iz dupeta mi izlaze velike crvene gliste, one što na njih hvataju somove kapitalce. Uhvatim jednu na izlasku iz omalenog anusa, i krenem divlje da je izvla\u010dim i davim. Za njom, kroz dupe izvu\u010dem napolje ceo stomak, creva i ostale organe, dok mi istovremeno, kao u Indijana D\u017eonsu, iz usta izlazi na stotine malih glista… <\/p>\n
Obavezno bih se budio u lokvi znoja, obi\u010dno pored kreveta, pa bih u tri ujutru tr\u010dao i besomu\u010dno trljao ruke onim socijalnim što pušta boju, ili sapunom za skidanje fleka, zavisi koji prvi dohvatim… <\/p>\n
Da, vredelo je. I danas redovno perem ruke, naj\u010deš\u0107e pre masturbacije, jer ne \u017eelim da moj piton ima posla s glistama… <\/p>\n
AKO IDEŠ U MRAK, POJEŠ\u0106E TE BABAROGA <\/p>\n
Kako, zaista, izgleda baba roga. Uvek sam je zamišljao kao pogurenu nadrkanu staricu, obu\u010denu u neke crne haljine, sa crnom maramom na glavi i velikom bubuljicom na grbavom nosu. Takvu si, garantovano, fikciju imao i ti, a za sve to su krivi crtani filmovi. Baba roga je, u stvari, isto što i veštica, samo bez šešira i metle. <\/p>\n
E sad, mraka i podruma se plaši skoro svako dete, tako da nije teško posti\u0107i efekat plašenjem, pa je subjekat strave mogao biti i "baba Konta". Zato su baba roge, ni krive ni du\u017ene, najebale, jer ih je svako dete mrzelo i mrze\u0107e više nego gliste i nesre\u0107ne cigane, kojima su nekad zaplašivali (ako je odvedu Cigani \u010dergari – kad mo\u017ee \u0110ole što mi ne mo\u017eemo?). <\/p>\n
I još nešto – nije mi jasno što su nam branili da idemo u mrak i po mraku, kao i u podrum. Zar im ne bi bilo lakše da su nas, od najranijih dana, adaptirali na odlaske u prodavnicu kada padne mrak, kao i u podrume i mra\u010dne ostave, jer matori ne bi morao sam da ide po tegle za turšiju, kiseo kupus, lamelu za fi\u0107u, prazne flaše od piva i retro erotske \u010dasopise pune maljavih vagina koje mu je pre 20 godina doneo te\u010da iz Italije, kad si kod nas go polni organ mogao da vidiš samo u prirodi. <\/p>\n
Logi\u010dno, sopstvenu decu nemojte plašiti baba rogama, jer \u0107e vam \u017eivot biti lakši, a broj pre\u0111enih stepenika manji. <\/p>\n
AKO PIJEŠ KAFU, PORAŠ\u0106E TI REP <\/p>\n
Znam da si uvek mrzeo kada ti kod babe ili keve do\u0111e komšinica, jer to zna\u010di da te narednih sat vremena niko ne\u0107e jebati 2%. Njih dve-tri \u0107e piti kafu i savršeno ih boli buljson šta \u0107eš da radiš i kako \u0107eš se zabavljati. Iz tog ose\u0107aja zapostavljenosti, rodila se i \u017eelja da probaš tu prokleti teku\u0107inu, kojoj se odrasli, a naro\u010dito \u017eenetine, toliko raduju. Prvo \u0107e ti dozvoliti da umo\u010diš prst, a ako ti se, slu\u010dajno, svidi ta gor\u010dina, pa tra\u017eiš još, posta\u0107eš \u017ertva mentalnog zlostavljanja roditelja i najbli\u017eih ro\u0111aka. <\/p>\n
"Ako budeš pio kafu, poraš\u0107e ti rep!" <\/p>\n
A-h-a! Pazi sad! U jeboteeeee… <\/p>\n
Tog repa se nikad nisam plašio. Mislio sam da je baš cool, jer ga imaju ku\u010di\u0107i. Danas, iz ove perspektive, kada zamislim svoju decu kako mašu repom kad im kupim igra\u010dku ili dajem Štarkovu \u010dokoladnu bananicu (koju, ako nisi pratio vesti, sada kupuješ od Hrvata, a ne bi me \u010dudilo da im uskoro prodamo i Hram Svetog Save, pa da se zove Hram Svetog Duje), vidim da ta ideja i nije baš sjajna. <\/p>\n
A kad deca porastu i po\u010dnu da piju kafu s drugaricama iz škole, komšinicama i ostalim raspomamnim bludnicama, posle tog \u010dina im zaista raste rep, ali onaj što stoji s prednje strane trupa. Naro\u010dito ako ga partnerka u ispijanju kafe malo povu\u010de i u\u010dini du\u017eim… <\/p>\n
AKO PSUJEŠ, POJEŠ\u0106E TI MACA JEZIK <\/p>\n
Ko još ne psuje? Nema ni\u010deg sla\u0111eg nego kad klinci baljezgaju. Naravno, nisu se rodili s poganim jezikom, ve\u0107 su najgore psovke \u010duli upravo od onih koji im, kada ih ponavljaju, prete kako \u0107e im maca pojesti jezik. <\/p>\n
Pošto ma\u010dka nije neko gigantsko, a ni mitsko bi\u0107e, ne vidim kako bi savladala prose\u010dnog \u010detvorogodišnjaka, a još manje kako bi mu otvorila usta i odgrizla jezik. Varijanta grebanja je OK, ali izjedanje jezika nema veze sa \u017eivotom. Drugo, ovakvo plašenje stvara kontraefekat kod dece, i pospešuje ih na strah i mr\u017enju prema ma\u010dkama, pa je neko ozbiljno društvo za zaštitu i diskriminaciju \u017eivotinja moralo odavno da reaguje. <\/p>\n
Sada je sasvim jasno da su babe, dede i roditelji direktni krivci, što na ulici \u010desto mo\u017eete prisustvovati turobnim scenama gde klinci šutiraju ma\u010dke, vešaju ih i bacaju sa krova zgrade, da vide kako \u0107e se do\u010dekati na noge, a kad se ma\u010dka razma\u017ee o beton još i masno psuju i jebu joj majku što ne ume ni da dosko\u010di sa šestog sprata. Eto, bolje da je stvarno mogla da im pojede jezik. <\/p>\n
AKO SEDIŠ NA ‘LADNOM BETONU, NAZEP\u0106E TI BEŠIKA <\/p>\n
Koliko mi je staramajka puta ispirala mozak ‘ladnim betonom i prehladom bešike… Šta je problem s bešikom? Paaa, baba je tvrdila da to mnogo boli, pa moraš da ideš u bolnicu, pa te tamo ostave da le\u017eiš sam, bez mame i tate. U prevodu – ako sedneš, znojav ili suv, na ‘ladan beton, najeb'o si! S godinama, shvatio sam da ja ipak posedujem prostatu, ali i da ne treba da osu\u0111ujem bakicu što me je zvala svakih deset minuta s prozora da mi presvu\u010de znojavu majicu i špijunirala me da slu\u010dajno ne spustim dupe na stepenice. <\/p>\n
\u017dena se samo brinula, a mene naplašila od betona toliko da sam i pre neki dan, kad smo u kraju po\u010deli da lo\u010demo ispred lokalnog diskonta pi\u0107a Div (besplatna reklama vredi tri ‘ladna piva), ili kako ga moj komšija Zoran popularno zove "kod de\u010daka", sedeo na praznoj naopako okrenutoj gajbi. Em su me Zoki i njegov kum Sr\u0111an zajebavali da sam pi\u010dkica, em su mi se jaja izrezbarila kao da su Tutankamonovi pisari po njima šarali hijeroglife… Šta re\u0107i, osim, frustracije iz detinjstva… Baba, baba, baš si krme… <\/p>\n
AKO IH NE BUDEŠ PRAO, ISPAŠ\u0106E TI ZUBI <\/p>\n
Da, bilo je plašenje, ali je sasvim realno i istinito. U to sam se uverio li\u010dno, s tim što nisu baš sami ispadali, nego su ih kasapi u belim mantilima na kojima piše "hirurg stomatologije" bezdušno \u010dupali, dok sam se koprcao krvavog kiselog osmeha, a \u0107ale i kum me redovno dr\u017eali da ne nokautiram "\u010dika zubu" i pobegnem. <\/p>\n
Elem, kad mi je keva prvi put izrekla ovu opomenu, mislio sam da sere. Kakve veze imaju \u010dokolada ili sladoled sa zubima, kad se oni tope i mekani su, a zubi su tvrdi. I šta koji moj ima da ih perem kad ionako stalno pijem vodu i sok, pa se ispiraju? <\/p>\n
Se\u0107am se i da su me stalno plašili nekim deda Milovanom, koji je vazda sedeo u parku na klupici, pušio one najsmrdljivije pljuge bez filtera i pio BIP pivo, dok smo mi jahali po onim klackalicama, penjalicama i gulili butine po toboganima koji nikad nisu prošli završnu obradu. E taj Milovan je imao više o\u010diju nego zuba, a ja sam se je\u017eio kad god otvori usta, da li da povu\u010de dim ili nas pita je l’ nam roditelji znaju kako se izra\u017eavamo… <\/p>\n
Na kraju, nisam verovao, pa sad imam tri puta više zuba od Milovana. Zna\u010di, ukupno šest… <\/p>\n
AKO LA\u017dEŠ, PORAŠ\u0106E TI NOS <\/p>\n
Kad bi ovo bila istina, ulicama svakog grada hodalo bi na stotine hiljada Pinokija. Ili, zamisli beogradske fensi splavove, gde šabani muvaju ribe la\u017eima o biznisu, kolima i jahtama… To bi tek bio šou, sve nosonja do nosonje. <\/p>\n
Još od malih nogu su nas u\u010dili da ne sme da se la\u017ee. Zašto? Ko la\u017ee – taj i krade, ko krade – ide u zatvor, ko ide u zatvor – ima vaške, ko ima vaške – šišaju ga na \u0107elavo, ko je \u0107elav – taj je ru\u017ean, ko je ru\u017ean – mora da la\u017ee… I tako dalje… Ipak, ovo s rastom nosa, \u010dime su mi pretili u de\u010da\u010dkom dobu, kada sam po\u010deo da pravim prve pizdarije u vrti\u0107u pa se kleo da nisam ja, uvek mi je zvu\u010dalo debilno. <\/p>\n
Doduše, u jednom trenutku sam poverovao zahvaljuju\u0107i crta\u0107u o Diznijevom junaku koga je isklesao nacirkani \u0107oravi \u010dikica \u0110epeto, ali mu je, pod jakim dejstvom ruma i votke, umesto rastegljive patke napravio takav nos. Me\u0111utim, ta pri\u010da je brzo pala u vodu, iako znam da bi svaka devojka volela da ih la\u017eeš kad im se spustiš u bašticu… <\/p>\n
AKO GA PREVIŠE BACAŠ U NESVESTI, PORAŠ\u0106E TI DLAKE NA DLANU <\/p>\n
Ovo je ve\u0107 plašilica za tinejd\u017eere. Mada sam godinama, a sada ve\u0107 mogu da ka\u017eem i decenijama, toliko forsirao desnu, da bi logi\u010dnije bilo da su mi pretili kako \u0107e mu se osušiti ruka. <\/p>\n
Svaki klinac još u ni\u017eim razredima osnovne škole otkriva svoju muškost. I kad spozna da mu je piša najbolji prijatelj i najdra\u017ea igra\u010dka, po\u010dne pre\u010desto da se zaklju\u010dava u WC uz izgovor da se tušira, da je pokvario stomak, da ne mo\u017ee da kaki… Sve to sam radio i ja, besomu\u010dno dave\u0107i svoju malu bou, \u010derupaju\u0107i papigu, gule\u0107i krastavac, timare\u0107i ponija, šamaraju\u0107i budalu, puštaju\u0107i pevcu krv ili, jednostavnije, DRKAJU\u0106I. <\/p>\n
Kada su matorci provalili da sam skrenuo u virtuelnu stvarnost, po\u010deo da se zaklju\u010davam u sobu i ljuštim ga uz porno sajtove, gospodin otac je odlu\u010dio da reaguje: <\/p>\n
– Slušaj, sine, ako ga bude previše bacao u nesvesti, poraš\u0107e ti dlake na dlanu. Ajde! Ozbiljno? Pa šta \u0107u onda. Mada, \u010dini mi se da su kod mene ve\u0107i problem \u017euljevi na dlanovima…<\/p>\n
Maxim\/B92<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Kako, zaista, izgleda baba roga. Uvek sam je zamišljao kao pogurenu nadrkanu staricu, obu\u010denu u neke crne haljine, sa crnom maramom na glavi i velikom bubuljicom na grbavom nosu. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-50418","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50418","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=50418"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50418\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=50418"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=50418"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=50418"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}