Anksiozni poreme\u0107aji nisu samo jedna bolest, ve\u0107 je to grupa bolesti za koju je karakteristi\u010dno dugotrajno ose\u0107anje velike teskobe, kao i krajnja nelagodnost i napetost.<\/p>\n
Bezna\u0111e, neobjašnjiv ose\u0107anje tuge i izgubljenosti, iracionalni strahovi ili neprihva\u0107enost sasvim su normalna ose\u0107anja koja mogu da se jave nakon stresnih ili bolnih situacija, ali i nakon naglih prekretnica u \u017eivotu. Pa ipak, ako vas bilo koje od ovih ose\u0107anja dr\u017ei du\u017ee od nedelju dana, zna\u010di da imate problem koji treba da se rešava sa psihologom. <\/p>\n
Anksioznost<\/strong><\/p>\n Anksiozni poreme\u0107aji nisu samo jedna bolest, ve\u0107 je to grupa bolesti za koju je karakteristi\u010dno dugotrajno ose\u0107anje velike teskobe, kao i krajnja nelagodnost i napetost. U odre\u0111enoj meri poreme\u0107aji su genetski uslovljeni, baš kao što nasledimo neke talente, postoji mogu\u0107nost da nasledimo i sklonost ka odre\u0111enom poreme\u0107aju. <\/p>\n Osobe sa ovim poreme\u0107ajem brinu bez prestanka da \u0107e se nešto loše dogoditi njima ili njihovim bli\u017enjima. <\/p>\n – Anksioznost nam saopštava da smo ugro\u017eeni, ali bez ikakve predstave o izvoru te ugro\u017eenosti. Ta\u010dno je da joj koreni mogu biti vrlo duboki, tj. mogu biti uzrokovane preverbalnim traumama, ali uzroci mogu biti i skorijeg datuma, mogu se ticati naše trenutne \u017eivotne situacije, ili biti rezultat brige zbog budu\u0107ih doga\u0111aja – objašnjava Marjan Toši\u0107, psiholog, psihološki savetnik iz Udru\u017eenja psiholoških savetnika Srbije. <\/p>\n Pani\u010dni poreme\u0107aj<\/strong> <\/p>\n Bezrazlo\u017eno ose\u0107anje panike karakteristi\u010dno je kod osoba sa ovim poreme\u0107ajem u situacijama u kojima ve\u0107ina ljudi obi\u010dno ne bi osetila strah. Napadi su propra\u0107eni vrlo neprijatnim fizi\u010dkim simptomima kao što je, na primer, ose\u0107aj da \u0107e uslediti infarkt. Tako\u0111e je prisutan i strah da \u0107e "poludeti" ili strah da \u0107e napad panike dovesti do smrti ili potpunog gubitka kontrole. <\/p>\n Ti strahovi imaju za posledicu da doti\u010dne osobe po\u010dnu da ose\u0107aju agorafobiju, koja mo\u017ee da ozbiljno poremeti njihov \u017eivot. Ovo nije neki poseban poreme\u0107aj, ve\u0107 je to strah od boravka na nekom odre\u0111enom mestu ili od neke odre\u0111ene situacije. Osobe s agorafobijom naj\u010deš\u0107e do\u017eive strah kad se na\u0111u u situacijama poput supermarketa i robnih ku\u0107a, na bilo kojem mestu gde je gu\u017eva, u zatvorenom prostoru, sredstvima javnog prevoza, liftovima i na ulicama. <\/p>\n – Pani\u010dni napadi i agorafobija samo su još jedan primer dislociranih realnih ose\u0107anja. Uopšte, zadatak odbrambenog sistema je da dr\u017ei odvojeno traumatske scene od svesnog do\u017eivljaja tih scena. Ovaj rascep automatski proizvodi napetost, jer razli\u010dita ose\u0107anja ostaju nepovezana sa svojim pravim uzrokom i nisu smeštena u pravi kontekst, a emotivna valenca tih ose\u0107anja je jaka. Tako energija emocija mora da se prazni difuzno (u obliku anksioznosti, panike) ili da bude pomerena na prividne uzroke straha (lift, otvoreni prostor itd.). Opet, pomo\u0107 klijentu da pove\u017ee svoja ose\u0107anja sa njihovim pravim poreklom jeste veština koja razlikuje dobru psihoterapiju od loše – objašnjava naš sagovornik. <\/p>\n Opsesivno-kompulzivni poreme\u0107aj<\/strong><\/p>\n Ovaj poreme\u0107aj se javlja kao posledica dugotrajnog bolovanja od anksioznosti. Naime, osobe koje pate od anksioznog poreme\u0107aja, neprestano misle da \u0107e odre\u0111enim radnjama ili odre\u0111enim ponašanjem spre\u010diti da se ostvare njihovi najgori strahovi. Kao posledica toga, obavljaju komplikovane rituale u pokušaju da se te uporne misli stave pod kontrolu ili da ih odagnaju iz glave.Takve osobe ose\u0107aju konstantnu potrebu da peru ruke, proveravaju da li su vrata zaklju\u010dana… <\/p>\n Osobe sa opsesivno-kompulzivnim poreme\u0107ajem \u010desto se zbog toga ose\u0107aju neprijatno i zato svoje rituale skrivaju od drugih. <\/p>\n – Opsesivno-kompulzivne misli i radnje samo su jedna vrsta psihološkog manevra da se izbegnu bolna ose\u0107anja. U ovom slu\u010daju, bolna ose\u0107anja klijent kontroliše time što upra\u017enjava razli\u010dite prisilne radnje i misli. Ali princip je isti, bez obzira na to da li se radi o slobodno-lebde\u0107oj anksioznosti, fobijama, panici ili opsesivnim simptomima: naš odbrambeni sistem pokušava da blokira vezu izme\u0111u realnih trauma i njihovog svesnog do\u017eivljaja – objašnjava Toši\u0107. <\/p>\n Društvena fobija<\/strong><\/p>\n Društvena fobija je jedna od naj\u010deš\u0107ih i najizra\u017eenijih fobija. To je sna\u017ean i uporan strah od društvenih situacija ili javnih nastupa. Takve osobe se boje da drugi obra\u0107aju pa\u017enju na svaku sitnicu s njima u vezi i da \u0107e o njima da donesu negativan sud. Društvena fobija mo\u017ee potpuno da poremeti \u017eivot jer takve osobe izbegavaju društvene situacije ili ose\u0107aju veliku uznemirenost ako se na\u0111u u njima. Te osobe mogu same sebe da ograni\u010de u onome što rade pred drugima – posebno kada je re\u010d o jelu, govoru, pi\u0107u ili pisanju – ili da potpuno prekinu kontakte s ljudima. <\/p>\n Blic<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Anksiozni poreme\u0107aji nisu samo jedna bolest, ve\u0107 je to grupa bolesti za koju je karakteristi\u010dno dugotrajno ose\u0107anje velike teskobe, kao i krajnja nelagodnost i napetost.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-50411","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50411","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=50411"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50411\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=50411"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=50411"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=50411"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}