Strah od javnog nastupa je, prema najnovijim istra\u017eivanjima, najizra\u017eeniji strah. <\/p>\n
Prema nekim procenama, ovaj srah je kod ve\u0107ine ljudi izra\u017eeniji od straha od letenja, odnosno straha od smrti.<\/p>\n
Obi\u010dno je asocijacija na ovu vrstu straha situacija u kojoj treba odr\u017eati govor pred širokim auditorijumom, me\u0111utim, on mo\u017ee da se javi i kada treba nešto da saopštimo mnogo manjoj grupi; da odr\u017eimo prezentaciju, podnesemo izveštaj ili razmenimo ideje sa drugim ljudima. <\/p>\n
Strah od javnog nastupa <\/p>\n
Advokati, profesori, politi\u010dari ili studenti su stalno u prilici da javno istupaju i da govore pred drugima; stoga nije teško zamisliti kakve sve teško\u0107e ovaj strah mo\u017ee da donese onima \u010diji posao zahteva stalno javno izra\u017eavanje. <\/p>\n
Širok je spektar svakodnevnih \u017eivotnih situacija u kojima se pred nas stavlja zahtev da govorimo pred grupom drugih ljudi; bilo da se radi o iznošenju svog stava na sa sastanku ku\u0107nog saveta, dr\u017eanju zdravice, postavljanju pitanja na predavanju ili dr\u017eanju prezentacije pred kolegama na poslu. Javni nastup, u ovim prilikama, ako je dobro osmišljen i adekvatno realizovan, donosi socijalnu, profesionalnu i ekonomsku satisfakciju. Obzirom na dobrobiti koje nosi uspešno izveden nastup pred drugima, jasno je da ve\u0107ina ljudi ima potrebu da savlada i unapredi ove veštine. Ipak, postoje ljudi koji, iako bi voleli da javno izraze svoje stavove i mišljenje, imaju ili nedostatak veštine ili strah od javnog predstavljanja. <\/p>\n
*********** <\/p>\n
Strah od javnog nastupa je oblik socijalne anksioznosti. On mo\u017ee da bude izra\u017een kao teško\u0107a da se govori pred drugima, kao nedostatak veštine da se pred drugima na adekvatan na\u010din izrazi, a mo\u017ee da bude i posledica interakcije ova dva fenomena. Ovaj strah ili anksioznost se manifestuje kroz tri razli\u010dita sistema odgovora; kognitivno funkcionisanje, motorno ponašanje i reakcije autonomnog nervnog sistema. <\/p>\n
*********** <\/p>\n
Šta je strah od javnog nastupa? <\/p>\n
Strah od javnog nastupa je oblik socijalne anksioznosti. On mo\u017ee da bude izra\u017een kao teško\u0107a da se govori pred drugima, kao nedostatak veštine da se pred drugima na adekvatan na\u010din izrazi, a mo\u017ee da bude i posledica interakcije ova dva fenomena. Ovaj strah ili anksioznost se manifestuje kroz tri razli\u010dita sistema odgovora; kognitivno funkcionisanje, motorno ponašanje i reakcije autonomnog nervnog sistema. \u010cesto se dešava da su ovi sistemi odgovora u me\u0111usobnoj interakciji i da se javljaju gotovo istovremeno. <\/p>\n
Destruktivne misli <\/p>\n
Unutar kognitivnog sistema se javljaju teško\u0107e u mišljenju kao što je nemogu\u0107nost da se setimo nekih va\u017enih stvari, zbunjenost, teško\u0107a da se skoncentrišemo na temu o kojoj govorimo, nemogu\u0107nost da se na\u0111u adekvatne re\u010di. Sa druge strane, prisutno je izrazito usmeravanje pa\u017enje na sebe, naro\u010dito na vidljive telesne reakcije i simptome anksioznosti i na sopstvene greške. Mogu\u0107e je razlikovati nekoliko bazi\u010dnih strahova koji se u ovim situacijama javljaju kod osoba koje imaju fobiju od javnog nastupa: <\/p>\n
* Strah od toga što su svi pogledi uprti u njih. <\/p>\n
* Strah od toga da \u0107e do\u017eiveti pani\u010dni napad koji \u0107e pokvariti prezentaciju. <\/p>\n
* Strah da se ne\u0107e ponašati na na\u010din koji je primeren situaciji (da \u0107e govoriti besmislene stvari, da \u0107e grešiti u izlaganju, da \u0107e do\u017eiveti blokadu misli). <\/p>\n
* Strah da \u0107e im se javiti simptomi anksioznosti kao što su crvenilo, tremor, znojenje, drhtanje glasa, koji \u0107e biti o\u010digledni svima i koji \u0107e ometati nastup. <\/p>\n
* Strah od toga da \u0107e biti kritikovani i negativno vrednovani; da \u0107e biti do\u017eivljeni kao anksiozni, nekompetentni, \u010dudni, neinteresantni, ili \u010dak dosadni ili glupi. <\/p>\n
* Strah da \u0107e negativna kritika biti pogubna po njih na taj na\u010din što \u0107e biti odba\u010deni od drugih. <\/p>\n
Strah od negativne samoocene mo\u017ee biti podjednako destruktivan kao i strah od toga da \u0107e nas drugi negativno vrednovati. U svakom slu\u010daju, iako strah od negativnog vrednovanja sebe mo\u017ee da bude jedan od razloga straha od javnog nastupa, treba imati na umu da je strah od javnog izra\u017eavanja \u010deš\u0107e povezan sa te\u017enjom da se zadovolje propisane socijalne norme nego sa li\u010dnim perfekcionizmom osobe. <\/p>\n
Prethodno navedeni strahovi se manifestuju kroz \u010ditavu seriju u\u010destalih, na sebe usmerenih negativnih reakcija koje spre\u010davaju osobu da se usmeri na zadatak koji ima pred sobom. Tipi\u010dni primeri ovakvih misli su: "Drugima \u0107e biti smešno ono o \u010demu govorim", „Nikoga ne\u0107e interesovati ono što imam da ka\u017eem.", „Drhte mi ruke, to je loš znak.", „Izblamira\u0107u se."<\/p>\n
*********** <\/p>\n
Unutar kognitivnog sistema se javljaju teško\u0107e u mišljenju kao što je nemogu\u0107nost da se setimo nekih va\u017enih stvari, zbunjenost, teško\u0107a da se skoncentrišemo na temu o kojoj govorimo, nemogu\u0107nost da se na\u0111u adekvatne re\u010di. Strah od javnog izra\u017eavanja \u010deš\u0107e povezan sa te\u017enjom da se zadovolje propisane socijalne norme nego sa li\u010dnim perfekcionizmom osobe. <\/p>\n
*********** <\/p>\n
Telesni simptomi <\/p>\n
U motorici osoba kod kojih je izra\u017een strah od javnog nastupa uo\u010dljivo je ponašanje izbegavanja i bekstva iz situacije javnog izra\u017eavanja. Obzirom da govornik ne mo\u017ee da pobegne od publike koja \u010deka da joj se obrati, kod njega se javljaju somatske promene u vidu miši\u0107ne tenzije i ote\u017eanog disanja, izraz straha na licu, izvešta\u010den smeh ili osmeh, napet ili drhtav glas, monotonija u glasu ili neprirodno dubok glas, bezizra\u017eajna facijalna ekspresija, u\u010destalo treptanje, zamuckivanje, stanke u govoru i \u010deste greške, krut ili pognut polo\u017eaj tela. <\/p>\n
Kada su okolnosti takve da omogu\u0107avaju da se ubla\u017ei prete\u0107a situacija, mogu da se jave odre\u0111ena defanzivna ponašanja kao što su konzumiranje alkohola neposredno pred izlazak pred publiku, \u010ditanje iz prethodno napravljenih beleški, izbegavanje kontakta o\u010dima sa publikom ili završavanje izlaganja u što kra\u0107em vremenskom roku. <\/p>\n
Reakcije autonomnog nervnog sistema kao što su tremor, znojenje, lupanje srca, suve usne ili bol u \u017eeludcu u nekim situacijama mogu da postanu izuzetno velikog intenziteta, tako da ih osoba do\u017eivljava kao napad panike. <\/p>\n
Svaka od ove tri komponente reakcija (kognitivnih, motornih i autonimnih) je u razli\u010ditoj meri izra\u017eena kod razli\u010ditih osoba; strah od istupanja pred drugima se kod nekih ljudi manifestuje kroz izrazite telesne reakcije, dok se kod nekih drugih ovakve reakcije gotovo nikada ne javljaju. Nekada se dešava da osoba uprkos tome što ose\u0107a sna\u017ean strah na kognitivnom i telesnom nivou ipak bude sposobna da perfektno odr\u017ei svoje izlaganje. <\/p>\n
Kada nastaje strah od javnog nastupa? <\/p>\n
Ovaj strah mo\u017ee da se javi iznenada nakon nekog stresnog ili poni\u017eavaju\u0107eg iskustva javnog predstavljanja, iako je uobi\u010dajenije da se razvija tiho i da postane uo\u010dljiv tek pri kraju detinjstva ili u periodu adolescencije. U studiji koju su objavili Štajn, Voker i Ferde navodi se da se kod 90% osoba koje su u\u010destvovale u istra\u017eivanju ovaj strah javio pre dvadesete godine \u017eivota. Drugi istra\u017eiva\u010di, Hofman, Elers i Rot, navode da se strah od javnog nastupa javlja u proseku u trinaestoj godini \u017eivota. <\/p>\n
Adolescencija je kriti\u010dan period u kome mlada osoba ima potrebu da se oseti prihva\u0107enom od grupe kojoj pripada, svojih vršnjaka, i u kome treba da prona\u0111e svoje mesto i ulogu u socijalnom sistemu koji je druga\u010diji od porodi\u010dnog. U periodu detinjstva dete se suo\u010davalo sa zahtevima nove sredine kao što su školski ambijent i izazovima prilago\u0111avanja i stvaranja prijateljskih veza sa drugom decom, me\u0111utim, u periodu adolescencije ono \u0107e se suo\u010diti sa još slo\u017eenijim zahtevima. Adolescent \u0107e, zahvaljuju\u0107i višem stupnju kognitivnog razvoja, postati svesniji toga da postoji odre\u0111eno neslaganje izme\u0111u slike o sebi i toga kako ga drugi opa\u017eaju. Adolescenti koji imaju manje kapaciteta za prevladavanje ovih stresnih situacija \u0107e iz tog razloga biti anksiozniji i ispoljava\u0107e reakcije izbegavanja u socijalnim situacijama. <\/p>\n
Ovaj strah se \u010desto iz adolescencije prenosi u odraslo doba i po\u010dinje da predstavlja hroni\u010dan problem. Fobija od javnog nastupa u nekim slu\u010dajevima mo\u017ee da se javi prvi put u odraslom dobu, i to naj\u010deš\u0107e kod osoba koje nikada ranije nisu imale potrebe da istupaju javno, pa im ova situacija predstavlja potpuno nov i nepoznat izazov, koji je samim tim i zastrašuju\u0107. <\/p>\n
Šta potpoma\u017ee stvaranje i odr\u017eavanje straha? <\/p>\n
Ima mnogo faktora koji mogu da podstaknu i da uti\u010du na odr\u017eavanje straha od javnog nastupa. Jedan od njih je negativno iskustvo iz prošlosti; ako je osoba ve\u0107 imala u svom iskustvu neuspeh u javnom izra\u017eavanju to \u0107e svakako pove\u0107ati verovatno\u0107u da \u0107e se svaki slede\u0107i put ose\u0107ati zastrašeno pred neki javni nastup. Naravno, ovo ni u kom slu\u010daju nije pravilo i nikako ne\u0107e va\u017eiti za sve ljude. Da li \u0107e neko svoje razo\u010daranje prvim javnim nastupima pretvoriti u strah od svakog slede\u0107eg zavisi\u0107e od velikog broja faktora; same li\u010dnosti, u\u010destalosti negativnih iskustava, nivoa stresa, kako aktuelnog, tako i onog u momentu dešavanja negativnog iskustva. <\/p>\n
Drugi va\u017ean faktor jesu iskustva drugih. Trema koja je uobi\u010dajena i kod ljudi koji ina\u010de nemaju strah od javnog istupanja kod osoba sa ni\u017eim nivoom samopouzdanja mo\u017ee da bude poja\u010dana slušanjem negativnih iskustava drugih i identifikovanjem sa njima. <\/p>\n
Slede\u0107i bitan faktor predstavlja nedostatak iskustva u nastupanju pred publikom i usled toga nedovoljna razvijenost veštine govorništva. Ovaj nedostatak iskustva je uglavnom posledica neadekvatne edukacije, nedostatka adekvatnih modela od kojih je mogu\u0107e nau\u010diti govorni\u010dke veštine ili jednostavno nedostatka prilika za uve\u017ebavanje ovih veština. <\/p>\n
Decu treba u\u010diti veštinama javnog nastupanja <\/p>\n
Veoma je va\u017eno da deca od malena dobiju mogu\u0107nost da nastupaju pred publikom. Kao što je ve\u0107 re\u010deno, istra\u017eivanja pokazuju da se kod ve\u0107ine ljudi strah od javnog nastupa javlja u periodu adolescencije. Stoga je od izuzetne va\u017enosti da deca i pre tog perioda dobiju priliku da isprobaju i nau\u010de veštine javnog nastupa, kako im kasnije u odraslom dobu ovaj strah ne bi ometao socijalno funkcionisanje. <\/p>\n
*********** <\/p>\n
Ima mnogo faktora koji mogu da podstaknu i da uti\u010du na odr\u017eavanje straha od javnog nastupa. Naj\u010deš\u0107i su: negativno iskustvo iz prošlosti, nivo stresa u tom periodu, identifikovanje sa negativnim iskustvima drugih, nisko samopouzdanje, nedostatak iskustva. <\/p>\n
*********** <\/p>\n
Kako prevazi\u0107i strah od javnog nastupa? <\/p>\n
Strah mo\u017eete da pobedite samo ako se sa njim suo\u010dite. Izlo\u017eite se situacijama koje od Vas zahtevaju da govorite pred drugima. Radite na sebi, poha\u0111ajte razli\u010dite seminare, predavanja i edukativne radionice koji Vam mogu pomo\u0107i da na što br\u017ei i efikasniji na\u010din otklonite strah izazvan nerealnim ose\u0107ajem da \u0107e Vaši nedostaci iza\u0107i na videlo i da \u0107ete zbog toga biti ismejani. Niste savršeni, i nikada ne\u0107ete ni biti, ali tajna uspeha upravo i jeste u prihvatanju te \u010dinjenice. Što budete sigurniji u sebe, to \u0107e Vaš strah od istupanja pred publikom biti manji. <\/p>\n
Nekoliko korisnih saveta za pripremu Vašeg slede\u0107eg uspešnog nastupa pred drugima: <\/p>\n
Razbijte iluziju o tome da Vas svi ljudi gledaju i procenjuju! <\/p>\n
\u010cesto u situaciji u kojoj se na\u0111emo pred grupom ljudi pogrešno mislimo da su svi oni koji se nalaze ispred nas zainteresovani za ono što govorimo, mislimo ili radimo. Naprotiv, ljudi su uglavnom fokusirani na sebe i zabrinuti za to šta drugi misle o njima, pa im jako malo vremena ostaje da analiziraju i kritikuju druge. Kako Vi reagujete kada ste u publici; da li slušate baš svaku re\u010d, da li analizirate svaki potez govornika? Setite se da profesionalni govornici koriste \u010ditav niz tehnika kojima privla\u010de pa\u017enju slušalaca jer su ljudi uglavnom zaokupljeni drugim stvarima, a ne nastupom govornika. <\/p>\n
Govor pred drugima nije pozorišna predstava! <\/p>\n
U ve\u0107ini svakodnevnih situacija naš nastup pred drugima ima za cilj davanje adekvatnih informacija, a ne demonstriranje gluma\u010dkih veština. Slušaoci koji se nalaze ispred Vas ne ocenjuju Vaš scenski nastup, ve\u0107 su tu da bi od vas dobili informacije ili \u010duli ideje. Umesto da brinete o tome kako \u0107ete izgledati pred drugima, usresredite se na to da koncizno izlo\u017eite ideje zbog kojih ste tu. <\/p>\n
Izlaganje pred publikom ne mora da bude monolog! <\/p>\n
Jednostavno, razgovarajte sa ljudima koji su pred Vama, koristite veštine koje koristite u svakodnevnoj interakciji sa ljudima koji Vas okru\u017euju. Ovu tehniku \u010desto koriste i profesionalni govornici. Koncetrišite se na poruku koju treba da prenesete, a ne na to da budete nešto što niste. <\/p>\n
Dobra priprema smanjuje strah od izlaganja! <\/p>\n
Gotovo sva istra\u017eivanja koja su se bavila temom straha od javnog nastupa govore da se do 70% straha mo\u017ee kontrolisati tako što se dobro pripremite za prezentaciju. Priprema vam omogu\u0107ava da na adekvatan na\u010din osmislite šta \u0107ete re\u010di i na koji na\u010din. Nakon što napravite selekciju informacija i odlu\u010dite kojim redosledom i na koji na\u010din \u0107ete ih izlo\u017eiti, mo\u017eete da prove\u017ebate izlaganje sami, bez publike. Pored toga što \u0107e Vam pomo\u0107i da kasnije na samoj prezentaciji izlo\u017eite informacije konciznije, svakako \u0107e smanjiti i nivo straha. <\/p>\n
Prisustvo odre\u0111enog stepena treme je neizbe\u017eno <\/p>\n
Izjava pisca Marka Tvena: "Ljudski mozak je \u010dudna stvar. Po\u010dne da radi u trenutku ra\u0111anja, a stane kad ustanemo da odr\u017eimo govor.", predstavlja najbolji dokaz da tremu pred javni nastup u odre\u0111enom stepenu imaju svi, pa \u010dak i javne li\u010dnosti kojima nastupi u javnosti predstavljaju sastavni deo profesije. Odre\u0111en stepen treme pred javni nastup je normalna i prirodna pojava, i nekada mo\u017ee \u010dak da deluje i stimulativno, u smislu da se još bolje skoncentrišemo na temu o kojoj govorimo. <\/p>\n
*********** <\/p>\n
Nekoliko korisnih saveta za pripremu Vašeg slede\u0107eg uspešnog nastupa pred drugima: Razbijte iluziju o tome da Vas svi ljudi gledaju i procenjuju. Govor pred drugima nije pozorišna predstava. Izlaganje pred publikom ne mora da bude monolog. Dobra priprema smanjuje strah od izlaganja. Prisustvo odre\u0111enog stepena treme je neizbe\u017eno. <\/p>\n
Danas<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Strah od javnog nastupa je, prema najnovijim istra\u017eivanjima, najizra\u017eeniji strah. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-50401","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50401","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=50401"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50401\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=50401"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=50401"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=50401"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}